ХАОС ИЗНЕДРИО НОВОГ ВОЂУ: Токајев показао да је способан да влада чврстом руком, после потреса Казахстан добио другог јаког председника

НАКОН потреса и уличних сукобљавања Казахстан може постати стабилнији него што је пре њих био. На први поглед – овакав закључак делује парадоксално. Да би се разумели последњи догађаји у земљи, неопходно је најпре сагледати кључне узроке. Како су протести почели? Зашто су прерасли у огољено насиље и пљачку?

Фото: Yevgeny Biyatov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP, File/AP Photo/Yan Blagov/Википедија

Прво, треба рећи да последице пандемије чине своје. Цене хране и енергената дивљају, приметна је нервоза због неизвесне будућности, нико не зна када ће се и како ванредне околности завршити. Ако због свега тога људи излазе на улице у Паризу и Амстердаму, зашто не би и у Актобеу?

Друго, „социјално раслојавање“ између богатих и сиромашних све је упадљивије. И то је глобални феномен који „покреће масе“, наводи Душан Пророковић за Спутњик.

Протести у Казахстану почињу након наглог повећавања цене ТНГ, окупљене масе не припадају „вишој класи“ и „победницима транзиције“, нервоза због неизвесне будућности прерасла је у страх. Опет, помало парадоксално, да нервоза може прерасти у страх упозорио је први председник Казахстана Нурсултан Назарбајев, још септембра 2021. Тада је предвидео да ће следећа фаза глобалне „кризе дуговања“ имати логичан наставак у „кризи инфлације“ која неће мимоићи никога.

Фото: Профимедиа

А шта све може стићи заједно са рапидном инфлацијом, немогуће је предвидети. Сам председник Касим Жомарт Токајев, показало се у његовом говору поводом тридесетогодишњице независности, дубоко је свестан и последица пандемије и штетног дејства социјалног раслојавања. Зато су и предложене мере трансформације и нагласак на реформама.

Низ разлога за протесте

Постоји још читав низ унутрашњих разлога за избијање протеста, али због истакнутог разлога председник Токајев реаговао је експресно, понудио договор и предложио више него разумно решење. Али, уместо смиривања, одиграла се ескалација. Протести су прерасли у огољено насиље и пљачку.

Акцелератор оваквог развоја ситуације налази се ван територије земље. Иако су формални разлози за отпочињање протеста више интерног карактера, трансформисање у огољено насиље и пљачку има везе и са деловањем спољних фактора.

Дестабилизација „руског зарубежа“ остаје приоритет западне обавештајне заједнице, барем оних делова те заједнице који све проблеме приписују „руском малигном утицају“. У тој игри све је дозвољено, па и регрутовање радикалних исламиста, најгорих криминалаца и мародера.

Чаробна флоскула – источно партнерство

Кроз образовни систем, рад невладиног сектора и упорну пропаганду, читав низ година се у целом централноазијском региону промовишу „цивилизацијске вредности“ које треба да удаље тамошње народе од „заосталих Руса“ и „сурових Кинеза“, те их приближе „развијеном Западу“.

FOTO: AP/Tanjug

Институционализована флоскула о „источном партнерству“ за многе је постала „чаробна реч“, сан о интеграцијама у евроатлантске структуре траје. Имајући у виду стање на „развијеном Западу“, то је смешно. Од европских интеграција неће бити ништа ни на географски ближем Балкану, а када је реч о атлантским, показују се као врло скупе и циљане ка десуверенизацији независних држава. И поред свега, пропаганда доноси неке резултате. Перцепција често има предност у односу на чињенице.

Мимо делова западне обавештајне заједнице који све проблеме приписују „руском малигном утицају“, постоје и центри моћи у том делу света са другачијим погледима. Рецимо, „Ексон мобајл“ је у последњих четврт века „унео“ у казахстанску економију 26 милијарди долара. Или, незанемарљив је број европских аналитичара који су ову државу видели као „средњу силу“, значајну за осигуравање регионалне безбедности.

Упркос наслеђеним проблемима, неповољној стартној позицији и нестабилном окружењу, Казахстан је постао „успешна прича“ у Централној Азији, у којој су стране директне инвестиције премашиле фантастичних 350 милијарди долара, а институције су, поредећи стање са „комшилуком“, и те како развијане. О развоју инфраструктуре не треба трошити речи.

Потрес од Памира до Црног мора

Дестабилизација Казахстана аутоматски значи и дестабилизацију широког географског појаса од Памира на истоку до Црног мора на западу. А последице тога нису само проблем за централноазијски регион, Русију, Турску и Кину, већ и за ЕУ, и НАТО у целини. И то на исти начин како су последице рата у Сирији постале и велики европски и амерички проблем. Зато се може и констатовати да ескалација казахстанске кризе није опција за Европу.

FOTO: AP/Tanjug

Ко прижељкује кризу

За кога онда јесте? Самопроглашени инспиратор дешавања је Мухтар Абљазов, некада политичар, потом и бизнисмен, гоњен у својој држави због проневере више милијарди долара, осуђиван пред московским и лондонским судовима, након чега је постао и велики демократа – опозиционар и политички азилант у Француској.
Према тврдњама украјинских медија, акције у Казахстану координирао је из Кијева, што – ако је тачно, подразумева и да су украјинске власти са тим биле упознате. Затим и да су сви ти силни инострани саветници и инструктори који седе у Кијеву, а међу којима је највећи број Американаца и Британаца, такође били упућени у случај. Не треба подвлачити да они без изузетака, управо припадају оним деловима западне обавештајне заједнице који све проблеме приписују „руском малигном утицају“. Од тога живе, што већа криза, више и посла, већи и бонуси.

Како је све прерасло у насиље

Претпоставка је, врло логична, да су зарад прерастања протеста у огољено насиље и пљачку врбовани понајвише представници разноликих радикалних исламистичких организација, најбројнији су на југу земље, као и ујгурски активисти, чији је број највећи у Алма Ати, Кизилорди и Шимкенту. Стратешко партнерство Казахстана са Кином, уз све динамичнији развој билатералних односа, разлог је за релативно лако мотивисање Ујгура на деловање против казахстанских власти.

Замишљено није могло бити и реализовано. Како су поједини казахстански истраживачи нагласили, Абљазов прецењује свој утицај. По правилу, то се увек дешава са људима који су дуго у иностранству. Са расположивим средствима и ограниченим утицајем могао је нешто да покуша, али не и да изведе.

FOTO: AP/Tanjug

Друго, још одавно сви ти силни саветници и инструктори прецењују сопствене способности. Нема поузданих процена ни за источноевропски или блискоисточни ареал, где су им мреже инфроманата далеко раширеније, а присуство дуже и укорењеније, а камоли да то може бити случај у цетралноазијској области, где се сада морају ослањати и на капацитете антируских постсовјетских република.

Све прерасло у пљачку

Треће, башибозук скупљен на улицама Алма Ате брзо се са заузимања аеродромског терминала и зграда администрације пребацио на „уноснији посао“ – пљачкање тржних центара. Остваривање политичких циљева са таквом „војском“ на терену није могуће.
И четврто – најбитније, председник Токајев реаговао је одлучно и спречио даља нежељена дешавања. Он је успео да ствари „задржи под контролом“, хитром реакцијом захвали се многима на сарадњи, незадовољнима и уплашенима обећа разговоре и другачији приступ, а насиље заустави уз помоћ ОДКБ-а. Тежим путем, кроз кризу и сукобљавања, показао се способним лидером који може управљати и сложеном кризом. Највероватније, многе одлуке му нису лако пале, за њега лично ту је било неколико крупних дилема. Али, у оваквим ситуацијама, другачије се једноставно није ни могло.

Хаос као алтернатива

Насупрот томе, вишедневна криза на улицама показала је и шта може бити алтернатива. Та коалиција најразличитијих могућих покрета и појединаца, од оних прозападних - чежњиво загледаних ка „источном партнерству“, преко екстремних пантуркијских националиста противзападне провинијенције, до антикинески оријентисаних Ујгура и радикалних исламиста разбијених на десетине фракција након завршетка „авганистанске епопеје“, способна је да направи хаос на улици, али и ништа више од тога.

Цена хаотизације, након свега неколико дана трајања, показала се толико високом, да је неприхватљива и онима који су на улицу изашли први, негодујући због поскупљења енергената. Због тога се опоненти Токајева још дуго неће много питати. Он ће се питати за све.

Фото: Yevgeny Biyatov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP, File/AP Photo/Yan Blagov/Википедија

Централноазијски политички системи организовани су око „јаког председника“, то је ствар традиције, историјских искустава и практичних разлога.

Казахстан је добио другог у низу „јаког председника“, кадрог да одржи стабилност политичког система и спроведе намерено и обећано. Сада је све у рукама Токајева, што пре ових протеста није био случај. Отуда и закључак са почетка текста.

БОНУС ВИДЕО: 

ДОСИЈЕ: Рат Јерменије и Азербејџана - визуелна реконструкција догађаја

Препоручујемо

Свет

0 0

КРВАВИ БИЛАНС У КАЗАХСТАНУ: У немирима у Алматију и другим градовима највеће земље централне азије погинуло 225 људи

16. 01. 2022. у 21:04

Свет

1 1

РУСИ О УСПЕШНОЈ МИСИЈИ У КАЗАХСТАНУ: Америка да се запита зашто нико не жели њену помоћ

16. 01. 2022. у 13:30

Свет

0 0

РУСКИ ПАДОБРАНЦИ СЕ ВРАЋАЈУ КУЋИ: Још 19 војних авиона полетело из Казахстана

16. 01. 2022. у 07:47

Свет

0 2

СИГНАЛ СВИМА КОЈИ "ОШТРЕ МАЧ" ОКО РУСИЈЕ И БЕЛОРУСИЈЕ: Лукашенко упутио оштру поруку због гомилања трупа

15. 01. 2022. у 10:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације