УЗБУНА ЗБОГ ПЛАСТИКЕ КОЈА ЗАГАЂУЈЕ: Хитне дискусије у УН за глобално сузбијање токсичног отпада

Уједињене нације убрзано воде дискусије које имају за циљ стварање међународног споразума за сузбијање пластичног отпада, једног од најраширенијих, али и најопаснијих загађивача животне средине.

Фото: ЈКП

Резолуција о окончању загађења пластиком коју је усвојила Скупштина УН за животну средину (УНЕА) поставља дипломатски оквир, али и временски рок за чланице УН да преговарају о споразуму о спречавању и смањењу глобалног пластичног отпада.

Председник УНЕА Еспен Барт Ејде назвао је резолуцију, која је једногласно усвојена у марту 2022. године, најзначајнијим међународним споразумом о животној средини од Париског споразума о клими.

Основана је радна група представника, која се први пут састала у мају, како би организовала међувладин комитет који ће израдити нацрт споразума до краја 2024. За споразум овог обима обично је потребно између пет и десет година да се преговара.

Али, овај убрзани временски оквир подстиче комитет да брзо успостави стандарде о извештавању, финансијама и управљању отпадом, све док се балансирају националне агенде земаља о трговини и економији.

Пластика је главни извор загађења у светским океанима.

Отприлике 76 процената све пластике произведене између 1950. и 2017. године постало је отпад, а већина је одбачена на депонијама или у морсу. Неке врсте пластике се могу рециклирати, али већина се може рециклирати само неколико пута пре него што се квалитет погорша до те мере да пластика постане неупотребљива.

Данас се сваке године произведе око 400 милиона тона пластичног отпада - што је цифра која ће се удвостручити до 2040. Према студији коју је објавила компанија Сциенце Адванцес, амбалажа производа чини већину пластичног отпада (141 милион тона), или више него троструко отпад следећег највећег сектора, текстилне индустрије (42 милиона тона).

Слична студија је открила да Кина, Индија и Филипини производе највише лоше управља отпадом, који има већи ризик од уласка у океан, углавном због лоше инфраструктуре за управљање отпадом. Међутим, земље са високим дохотком су историјски стварале више пластичног отпада и често га извозе у земље са ниским и средњим приходима. Пластични отпад представља велику претњу за живот у мору.

Истраживачи такође брину да се хемикалије у конзумираној микропластици могу накупити у људском телу и изазвати болести као што је рак. Производња пластике, од које се велики део добија од фосилних горива, такође доприноси емисији угљеника и климатским променама.

Уједињене нације предвиђају да ће емисије гасова стаклене баште повезане са животним циклусом пластике чинити 15 процената глобалних емисија угљеника до 2050. године, у односу на три процента данас.

Скоро све земље су потписале Базелску конвенцију из 1989. године која има за циљ да ограничи земље са вишим приходима да извозе опасан отпад, укључујући пластику, у оне са нижим приходима. Чак и тако, неке земље, укључујући Сједињене Државе, никада нису ратификовале споразум и настављају да извозе пластични отпад.

Покренуте су и друге глобалне иницијативе, укључујући Кампању за чиста мора Програма УН за животну средину и иницијативу Светске трговинске организације (СТО) 2020. за промовисање циркуларне економије за пластику - система у којем су производи дизајнирани да буду пренамењени без стварања отпада.

Међутим, њихов утицај на пластични отпад је ограничен. Кампања Чиста мора омогућава земљама да одлуче о свом нивоу посвећености, а иницијатива СТО споро напредује јер чланице позивају на већу транспарентност у вези са подацима о пластици и више размене технологије.

Препоручујемо

Свет

0 0

ЕРДОГАН ЈАСАН: "Нећемо то дозволити, чак и по цену наших живота"

11. 03. 2026. у 11:47

Регион

0 0

СЕДМОРО ДЕЦЕ НЕСТАЛО У БЛИЗИНИ ГРАНИЦЕ СА СРБИЈОМ: Најмлађе има само две године, полиција се хитно огласила

11. 03. 2026. у 11:40

Свет

0 0

ПОЛИЦИЈА УПАЛА НА ЕПСТИНОВ РАНЧ: Трага се за телима девојака које су убијене током бруталних се*суалних односа

11. 03. 2026. у 11:33

Свет

0 0

"Путин је највећи ДОБИТНИК рата у Ирану - не треба да се плашимо III светски рата, већ ЕКОНОМСКИХ последица"

11. 03. 2026. у 11:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације