НЕМЦИ ДАЈУ, ПОЉАЦИ УЗИМАЈУ: Питање између Берлина и Варшаве које додатно трује односе

СВАКИ Немац, уплатио је ове године, неповратно, око 237 евра нето у касу Европске уније, показује најновија студија немачког Економског института. То је без преседана, извештавају тамошњи медији, јер ниједна друга држава није толико дубоко захватила у џепове својих пореских обвезника и узела им паре које не остају у земљи, него иду у Брисел. Највише новца из касе УН иде источном суседу Немачке Пољској, са којом је Берлин "у рату" због миграната, а велики камен спотицања у међусобним односима је и захтев Варшаве за ратном одштетом за рад Пољака у Трећем рајху од 1,3 трилиона евра.

FOTO: Tanjug/AP

Сада се том клупку свађа додаје и питање финансирања Уније, а с тим у вези, преливања средстава у државе чланице. Варнице између суседа и партнера у европској породици највише прште око ове нове теме, која се, као пољски захтев за ратним репарацијама, тиче пара.

Немачка је више пута објашњавала да, по том основу, Пољска нема право да од ње ишта потражује, али Варшава не прихвата аргументацију Берлина, који тврди да је то питање закључено и да се Варшава одштете одрекла давно, још 1953. године.

Најновија статистика која вели да је лане, далеко изнад свих, главни прималац новца из бриселске касе била Пољска, заоштрава сукоб, који су већ претходно добро наоштриле такозване плаћене визе из Варшаве. Реч је о томе да су, за издавање евровиза, пољски службеници од миграната из Азије и Африке који беже од рата и катастрофалних услова за живот, узимали мито. Сва је прилика да је око 350.000 избеглица дајући новац, на црно добило пропуснице за кретање даље, ка Немачкој. Берлин је, зато, најавио контролне пунктове на својим границама са Пољском и Чешком, јер се део балканске мигрантске руте преселио са Аустрије на Пољску. У најјужнијој немачкој покрајини Баварској, од 2015. године, такви пунктови постоје на међи са Аустријом.

Пољска Грађанска платформа десног центра оптужила је владајућу странку Право и правда да толерише корупцијску шему која је наводно илегално продавала пољске визе у конзулатима широм света. Премијер Матеуш Моравјецки је узвратио, оптужујући лидера Грађанске платформе Доналда Туска да преувеличава питање. Он је, међутим, признао да је влада открила "неправилности у вези са неколико стотина виза".

Моравјецки, такође, оптужује немачког канцелара Олафа Шолца, да неприкривено навија за Туска, председника Грађанске платформе, странке десног центра, у контексту парламентарних избора у Пољској, заказаних за средину октобра.

Високи дипломата ЕУ Ђозеп Борељ упозорава да је илегална имиграција на прагу да постане "сила распада" за европски блок од 27 земаља, јер неке чланице "не желе да прихвате људе споља". Борељ истиче да је, међутим, многим државама ЕУ потребан прилив миграната због ниског демографског раста и ову пат-позицију назива парадоксом без преседана.

Са изласком економски јаких Британаца из ЕУ, Берлин је морао да преузме већу финансијску одговорност. Слабљење немачке привреде је, међутим, моменат који нико није очекивао у толикој мери, па отпор грађана улози Немачке као водећег финансијера европске породице, непрекидно расте.

- Под теретом огромне инфлације, немачки потрошач, пао је на колена и са собом повукао целу приведу - оцењује Андреас Ширле из Дека-банке. - Раст цена какав се не памти, утицао је на смањење потрошње хране и одеће, а индустријске поруџбине су, такође, слабије, што је последица раста цена енергената.

РУМУНИЈА И МАЂАРСКА

НАЈНОВИЈИ подаци показују да је Варшава од Брисела добила 11,9 милијарди евра више него што је уплатила у еврокасу. Међу осталим највећим примаоцима су Румунија са 5,6 милијарди евра и Мађарска са 4,4 милијарде евра. Кад се гледа по глави становника, највише новца добили су Естонци, 678 евра. Луксембуржани су у просеку инкасирали по 669, а Литванци, 612 евра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације