РОБЕРТ КЕНЕДИ МЛАЂИ: МОГУ ДА ПОБЕДИМ! -Члан породице најомиљенијег председника у историји САД не одустаје од уласка у овални кабинет

АКО добијем 34 процента гласова у кључним државама на бојном пољу, могу да победим. Јер, победник узима све. Дакле, у трци тројице, све што треба да урадим јесте да победим другу двојицу за поен.

Фото Profimedia/АП

Овом једноставном рачуницом обзнанио је свој план за освајање Беле куће независни претендент на најпрестижнију вашингтонску адресу, Роберт Ф. Кенеди Млађи (69), изданак америчке "династије" која је изнедрила, досад најпопуларнијег, председника САД Џона Кенедија. На 60. годишњицу од атентата на тог омиљеног 35. председника, који је уживао популарност равну холивудској звезди, а живот окончао под околностима до данас обавијеним тајнама, његов братанац Роберт покушава да породично име врати на чело Америке.

- Ово је веома изводљиво - уверен је Роберт Кенеди Млађи.

Његов оптимизам потхрањују анкете које му указују да тренутно ужива подршку чак 22 одсто бирача, већу од било ког независног кандидата последњих деценија. Последњи независни кандидат који је имао више од 20 одсто подршке, годину дана пред изборе, био је Рос Перот 1992. године. Истраживање "Њујорк тајмса" и Колеџа Сијена показало је да Кенеди Млађи има подршку најмање 25 одсто бирача у кључним савезним државама у којима је актуелни демократски председник, и уједно кандидат за други мандат, Џозеф Бајден, однео на прошлим изборима победу над републиканским претходником Доналдом Трампом 2020. године - Џорџији, Аризони, Висконсину, Пенсилванији, Невади и Мичигену.

Колико симптоматична била тренутна популарност Роберта Кенедија, толико је познато колико је тешко припаднику "династије" звучног имена и угледа, али и, генерацијама већ оптерећеног породичним траумама, да освоји Овални кабинет. Роберт је четврти Кенеди у овој породици који се кандидовао за председника.

Три члана породице Кенеди тренутно раде у администрацији за коју се Роберт Кенеди Млађи нада да ће је сменити. Његова рођака Керолајн Кенеди је амбасадорка у Аустралији, Викторија Реџи Кенеди, удовица његовог ујака Теда, амбасадорка је у Аустрији, а Џо Кенеди, његов нећак, специјални изасланик за Северну Ирску.

- Мислим да сада има 105 чланова моје породице - рекао је Роберт Кенеди и додао да су они вероватно равномерно подељени на оне што га подржавају и друге који су против.

Џон Кенеди и супруга Жаклина на улицама Даласа, Фото АП

Он носи и, не мали терет, своје уже породице. Његов отац, који је од 1961. године у администрацији брата, председника Џона Ф. Кенедија, био министар правде, затим сенатор државе Њујорк и сам се кандидовао за положај председника САД. Али, током кампање погинуо је у политичком атентату. Такође правник Роберт Ф. Кенеди Млађи, борац за заштиту животне средине, и радијски водитељ, заступа идеје које одударају од оних у вашингтонском естаблишменту, од ковида, до Украјине.

Боби Млађи, како га зову, треће од 11 деце Етел и Роберта Ф. Кенедија, са 14 година, присуствовао је сахрани оца. Цела породица Кенеди обележена је бројним трагедијама, али грана породичног стабла Роберта Ф. Кенедија Млађег страдала је највише. Његов брат Дејвид умро је од предозирања дрогом 1984, а брат Мајкл у несрећи на скијању 1997. године. Мери Ричардсон, његова бивша супруга и мајка четворо од његово шесторо деце из два брака, убила се 2012. године. И он сам је 1983. ухапшен у Јужној Дакоти због поседовања хероина, али је касније прошао кроз одвикавање и више није користио хероин.

Амерички пословни магазин "Форбс" процењује да поседује приближно 15 милиона долара.

Посебно, међутим, у тренуцима када се обележава 60. годишњица од убиства Џона Ф. Кенедија, одзвањају тврдње Роберта Кенедија Млађег о атентатима на његовог оца и стрица. Роберт Кенеди Млађи је подржао условну слободу Сирхана Сирана, осуђеног за убиство његовог оца, када су се многа његова браћа и сестре томе противили. Али, он остаје чврст у уверењу да је ЦИА, а не усамљени нападач, како гласи налаз званичне комисије, одговорна за смрт и његовог оца и стрица.

Роберт Ф. Кенеди Млађи (69), Фото АП

У том погледу Роберт ужива подршку и већине Американаца који, како показују многе анкете, мисле да је постојала завера, посебно када је у питању његов стриц. И управо објављена Галупова анкета показала је да 65 одсто Американаца верује да Ли Харви Освалд није деловао сам у убиству председника Џона Ф. Кенедија.

То је још снажније осветлило питање шта се, заправо, догодило у петак, 22. новембра 1963. у Даласу, у Тексасу, у 12.30 по локалном времену, док се председник Џон Кенеди возио са супругом Жаклином-Џеки у председничкој колони. Више Владиних комисија, укључујући Воренову, која је истраживала 10 месеци, закључило је да је усамљени атентатор, Харви Ли Освалд. Према званичној верзији, Освалд, бивши амерички маринац, кога истрага повезује са Кубанском тајном службом, искусни снајпериста, школован у СССР, запослио се у складишту школског инвентара у Даласу, где је тог дана као једина особа која је ушла у складиште, унео пушку и снајпер.

Када је дочек председника почео, напунио је шаржер пушке са три метка. Кад је поворка прошла складиште, Освалд је промашио и погодио асфалт, лево од кола. Пуцањ је на тренутак изазвао шок, а телевизијске камере које су све преносиле уживо су почеле да траже одакле пуцањ долази.

Међутим, Освалд је поново испалио хитац који је Кенедија погодио испод потиљка, и изашао кроз врат, озбиљно повредивши душник. Кенеди је имао могућност да преживи да је пао у несвест унапред, али због проблема са кичмом, морао је да носи мидер који му је то онемогућио. Тако је Освалд искористио и последњи метак, који је председника погодио у потиљак, прошао кроз продужену мождину и разнео део лобање и великог мозга.

Ухапшеног Освалда је, гневан због убиства председника, два дана после атентата, убио локални власник ноћног клуба, Џек Руби.

Галуп је одмах после атентата открио да их 52 одсто верује да иза убиства стоји "нека група, или елемент". У основи сумњи лежи чињеница да је Кенеди био информисан да му у Тексасу живот могу угрозити, како десничари, тако и прокубански активисти, али да је он ипак инсистирао да кров његовог аутомобила буде спуштен.

У последњем истраживању, Галуп је замолио оне који верују да је Кенедијево убиство дело више актера да именују људе, или групе, за које мисле да су одговорни. Највише их је као одговорне навело савезну владу (20 одсто) и ЦИА (16).

Према једној од теорија, иза убиства стоји лидер тадашњег СССР-а Никита Хрушчов који је, љут што је морао да одступи после кубанске ракетне кризе, ангажовао Харвија Ли Освалда, школованог у СССР и супруга Марине, жене руског порекла, да убије Кенедија.

Џозеф Јуниор, отац Џозеф и Џон Кенеди, Фото АП

Уверење да иза убиства стоји мафија заснива се на мотиву освете криминалаца зато што им је Кенеди, са братом Робертом, објавио рат, као и зато што је био "мек" са лидером из Хаване Фиделом Кастром, због чега су мафијаши изгубили добит од кубанских касина.

Насупорт томе, други тврде да Кастро стоји иза атентата због освете за инвазију у Заливу свиња и вишеструких покушаја ЦИА да га ликвидира. Трећи, који такође атентат повезују са инвазијом 1961. године, уверени су да иза убиства стоје кубанске групе, противници Кастра, незадовољни што је напад траљаво изведен.

Кастро је 1977. године казао да је то "потпуна глупост", па се прича окренула против Џонсона који је, наводно, ковао заверу против Кенедија, уз помоћ агената ЦИА и тајкуна који су сматрали да ће остварити већи профит ако он дође на власт. Џонсону је, наводно, помагао и будући председник Џорџ Буш, који се задесио у Даласу баш на дан атентата.

У шпијунску верзију верују и они који атентат повезују са Освалдовим боравком у СССР, тврдећи да га је КГБ "програмирао" за убиство. "Воренова комисија" је тврдила да Совјетски Савез нема удела у атентату.

Кенеди је у Белој кући успео да проведе једва хиљаду дана, и у заслуге уброји стварање мировних трупа, споразум о забрани нуклеарних тестова, једнака права за све пред законом, развој свемирског програма. Памте га као првог од шест америчких председника који су служили у америчкој морнарици. Одликован је после рањавања у Другом светском рату, али и по кубанској кризи 1962. године, када је хладноратовски свет за длаку избегао нуклеарни рат.

Упркос открићу накнадних, компромитујућих, података из Кенедијевог живота, о везама са организованим криминалом, плејбојевском начину живота, скриваним болестима, Кенедију је пошло за руком да оживи оно чему га је учио отац Џо Кенеди, да "није важно оно што јеси, већ оно што људи мисле да јеси". Џек и Џеки били су млађи од свих претходних председника и првих дама, миљеници медија, као звезде шоу-бизниса, пре него као политичари.

Милион записа ЦИА још увек тајна

ПОСЛЕДЊА поверљива документа које је објавила администрација Џозефа Бајдена о убиству Џона Ф. Кенедија, уместо кључних доказа и нових чињеница о атентату понудила су заправо само "материјал" за сумње. Огромна већина од скоро 1.500 докумената које је амерички Национални архив објавио као нове, била су углавном само дупликати претходно објављених. Истраживачи Кенедијевог убиства су приметили да увек важи парола "следећи пут", јер ЦИА, ФБИ и друге агенције ометају објављивање докумената које је одобрио Конгрес 1992. године. Центар за ефикасну владу тврди да постоји више од милион записа ЦИА у вези са убиством, који никада нису доспели у јавност.

Агент Клинт Хил још жив: Покушао сам да га заштитим

ШЕСТ деценија после убиства председника Џона Ф. Кенедија, бивши агент тајне службе Клинт Хил, објавио је ново издање своје најпродаваније књиге "Пет дана у новембру", коју је написао заједно са супругом Лизом Мекабин Хил. Он је био агент који је 22. новембра 1963. скочио на задњи део председничке лимузине у покушају да спасе председника, што је сцена "цементирана" и у филму који је документовао атентат.

- Остало је врло мало људи који су били присутни тог дана. Сви ћемо ускоро отићи и неће више бити никог да каже чињенице - вели Хил, коме је 91 година.

Мало ко је изблиза гледао трагичне догађаје као Хил, који је 1960. године био задужен за прву даму Џеки Кенеди. Пратећи Кенедијеве до Даласа, био је у колони, у аутомобилу одмах иза председничке лимузине.

- Одједном сам чуо експлозију преко десног рамена - присећа се он.

- Почео сам да се осврћем, али су ми очи остале упрте у председника. Он се ухватио за врат и пао на леву страну. Скочио сам и потрчао, да покушам да дођем до њега, до госпође Кенеди, да направим баријеру, да их заштитим.

Када је то урадио, трећи хитац је погодио председника у главу.

- Сео сам на задњи део аутомобила, отприлике у исто време када је ауто убрзао, подигао сам се једном ногом, а онда склизнуо и морао да направим још три корака да бих дошао до позиције у којој бих могао поново да устанем - сећа се Хил.

- Повукао сам се напред и бацио на возило, баш када се госпођа Кенеди попела на гепек. Срећом, успео сам.

Да није, брзо би га прегазио следећи аутомобил, док је колона јурила до болнице Паркланд у очајничком покушају да спасе председников живот.

Хил је уверен да је Ли Харви Освалд био једини стрелац. Што се тиче многих теорија завере, он их карактерише као "теорије, а не чињенице".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације