КУВАЈУ КАФУ ТАМО ГДЕ СЕ МЕЊАЛО УЉЕ: Како Париз због енергетске кризе и пандемије мења лице града

Енергетска криза и пандемија изменили су значајно и стамбене навике Парижана.

Фото: Горан Чворовић

Због уведеног рада од куће, све више се ослобађа канцеларијски простор, а оно што је започео вирус, наставила је штедња. Јер, послодавцима се више исплати да запослени, кад год је то могуће, наставе да раде из своје дневне собе, трошећи, тако, сопствено грејање и струју. Истовремено се и не губи непотребно време на превоз.

Огроман број Француза који ради канцеларијски посао и данас одлази у предузеће једном, два или највише три пута недељно, иако је пандемија короне одавно завршена. Све то отворило је и ново питање шта са празним канцеларијама, док, истовремено, долази до све веће потражње стамбеног простора који је у Паризу увек био дефицитаран.

Статистика је позазала да је у Паризу и париском региону тренутно неискоришћено близу 4,5 милиона квадратних метара бироа! Тако у највећем европском пословном кварту Дефанс на најближој париској западној периферији зврји празно 20 одсто канцеларија. Неки прорачуни су показали да би за свега неколико година, до 2030, потражња за канцеларијама могла да опадне за чак 38 одсто у неким градовима у које свакако спада и Париз.

С друге стране, све је мање расположивих станова. Последњи подаци показују да је 2022. године социјални стан, по привилегованим државним ценама за изјанмљивање, тражило близу осамсто хиљада људи. Пре десетак година, било их је упола мање. Градске власти могу да задовоље само једну десетину поднетих захтева.

Разлог за то је изузетно скупа цена, и изнајмљивања, и куповине на тржишту. Просечно, у Паризу се најам класичног квадратног метра, зависно од величине стана и локације, плаћа од 27 до 30 евра. За осамдесет квадрата, треба, дакле, издвојити близу две и по хиљаде месечно. Многи станови у централним деловима су и скупљи. Што се куповине тиче, цене се крећу од 7 до 12 хиљада евра по квадрату, па би тако поменути стан од 80 квадрата могао да кошта и милион евра. Екстреми иду од 5 до 25 хиљада по квадртном метру, а има и оних који су непроцењиви.

Због свега, градске власти Париза су кренуле у акцију претварања напуштених аутомеханичарских сервиса, гаража и хангара у стамбени простор. Праве се, тако, и мањи канцеларијски простори, које фирме сада изнајмљују или купују, напуштајући велике и гломазне комплексе. Истиче се и да је овај начин више еколошки, него да се подижу нове зграде, иако је све скупље за око двадесет одсто.  Тако сада у урбаном пејзажу ничу простори иза стаклених фасада, с пуно светла, из тридесетих година, у којима су се донедавно поправљали аутомобили, а на које је газда у међувремену ставио катанац.  

Хиљаде квадратних метара променило је тако намену, чиме се уједно мења и лице града. У Паризу се тренутно трансформише тридсетак бивших аутомеханичарских комплекса, јер се оваква врста делатности сада више концентрише на периферији. Измене врше специјализоване архитектонске фирме које се труде да задрже спољни изглед, јер су фасаде углавном заштићене законом имајући у виду да датирају из ранијих епоха, док је изнутра све другачије.

Праве се чак и унутрашња дворишта, да би све било компатибилније са становима, некада се архитекте суочавају и с изазовима полунивоа, али све то само даје додатни шарм нетипичном становању. Пажња се углавном поклања великим просторима, без преграда. Све мора да буде прилагођено и савременим еколошким нормама. Тако се на месту некадашњих дизалица за аутомобиле, сада налазе велике кружне степенице, док су на кровним терасама изграђене кантине с фантастичним погледом, одакле може да се види цео Париз, док се једе сендвич или пије кафа. Тамо где се мењало уље, сада се кува прва јутарња кафа.

Све је мање и гаража. Пре тридестак година свака друга породица у Паризу је имала аутомобил, данас га има тек свака трећа. Користи се јавни превоз, због великих гужви, смањене брзине на свега 30 километара на сат, сужавања градских атертирија, све скупљег паркинга и горива. Резултат је 100.000 паркинг места вишка, којима градске власти мењају намену. Тако настају хиљаде нових станова и стотине канцеларија.

ГАРАЖЕ КАО ЛЕГО КОЦКИЦЕ

Поучени искуством тенденције смањивања броја аутомобила по глави становника, у неким градовима, попут Бордоа, данас зидају модуларне гараже, да би једном могле лако и по нормама да буду претворене у станове. О овом феномену је недавно приказана и велика репортажа на француској националној телевизији.

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације