ПАЛЕСТИНЦИ ПРЕД НОВИМ ИЗБЕГЛИШТВОМ: Више од седам милиона присилних миграната

ИЗРАЕЛ ће преузети контролу над Рафом, последњим упориштем Хамаса, пуним избеглица, чак и ако то изазива неслагање са САД, категоричан је Тел Авив.Премијер Израела Бењамин Нетанијаху обећао је да ће обезбедити евакуацију цивила и хуманитарну помоћ о чему ће наредних дана израелски изасланици разговарати у Белој кући, на захтев америчког председника Џозефа Бајдена. Али,израелски званичници тврде да су у Рафи четири нетакнута батаљона Хамаса, појачана борцима из других делова Газе, па "ИДФ иде у Рафу јер мора, а свет треба да схвати да је 7. октобар био егзистенцијални тренутак за Израел".

Фото Танјуг/АП

Портпарол Фонда УНИЦЕФ Џејмс Елдер је, међутим, на друштвеној мрежи Икс подсетио да је "Рафа град деце, 600.000 дечака и девојчица је тамо".

- Војна офанзива у Рафи? Мислим, да, офанзива је права реч. Рафа је дом последњим преосталим болницама, склоништима, тржиштима и водоводним системима у Гази. Рафа је последња нада Газе. Па ипак, у сенци тога, толиких бруталних сцена широм Газе, неки гласови разматрају да то све понове у Рафи - казао је Елдер.

Према подацима УН, скоро 1,9 милиона људи је интерно расељено у Појасу Газе од октобра и почетка најпре ваздушних удара, а потом и копнене офанзиве израелских снага. Данас је највећи број тих избеглица збијен управо у Рафи.

Број палестинских избеглица, иначе, после Другог светског рата непрекидно расте. Верује се да их је данас више од шест милиона, што је једна од највећих избегличких популација на свету. Углавном живе на палестинским територијама и у суседним земљама, пише "Би-Би-Си". Иако је палестинска дијаспора расута широм света, гро је на Блиском истоку.

УН дефинишу "палестинске избеглице као људе чије је место боравка била Палестина током периода између 1. јуна 1946. и 15. маја 1948. године, и које су изгубиле и дом и средства за живот као последицу сукоба из 1948." Њихови потомци потпадају под ову дефиницију, међу њима и усвојена деца. Кад је УН почео са радом 1950. године, било је око 750.000 палестинских избеглица, а данас их је 5,9 милиона.

Више од 1,5 милиона живи у 58 избегличких кампова које признаје УН, расутих у Јордану, Либану, Сирији, Појасу Газе и Западној обали, која обухвата и Источни Јерусалим, као и у другим областима ван признатих кампова у којима су концентрисани Палестинци, као што је Јармук, близу сиријског главног града Дамаска.

Поред 3,3 милиона Палестинаца који живе на Западној обали и 2,3 милиона у Гази, још 1,75 милиона живи у Израелу, где чини око петину укупног становништва. Палестинци ван ових територија чине ширу дијаспору, која обухвата оне који су отишли пре 1948. године и зато их не рачунају УН, њихове потомке, и оне који су напустили прапостојбину, али се никад нису регистровали као избеглице.

По најновијим подацима Палестинског централног завода за статистику, од Блиског истока преко Јужне Америке до Аустралије, живи око 7,3 милиона Палестинаца. Завод, међутим, рачуна само Палестинце који имају личне документе, или су регистровани као избеглице, тако да би укупан у дијаспори могао да буде много виши.

Расути широм света

У АРАПСКИМ земљама укупно живи више од шест милиона Палестинаца од којих је отприлике половина у Јордану, на источној граници Израела. Већина Палестинаца у Јордану има пуно држављанство и ужива сва права. Либан, Сирија и Египат су дом за више од милион Палестинаца. У Либану, већина их живи у избегличком кампу још од 1948. године и нема грађанска, нити социјална права. У Чилеу живи највише Палестинаца ван Блиског Истока, око пола милиона. Има их много и у Хондурасу, Гватемали и Бразилу. Миграција Палестинаца у САД датира од краја 19. века, а процењује се да их у САД тренутно живи 200.000. У Европи, дом највеће палестинске популације је Немачка, а а следе Велика Британија, Грчка, Француска, Данска и Шведска.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације