ТУРСКА ПЛЕТЕ МРЕЖУ У ЦЕНТРАЛНОЈ АЗИЈИ: Каква опасност прети бившим републикама СССР од повратка ратника исламиста из Сирије

ИЗЈАВА новоизабраног председника САД Доналда Трампа после рушења досадашњих власти у Сирији да је турски председник Ердоган остварио оно што је давно желео, да већи део те земље буде под утицајем и контролом Анкаре, наметнула је сама по себи питање хоће ли он почети да реализује своје амбиције на постсовјетском пространству.

Фото Архива ВН

Ердоганова армија је већ учествовала у рату у Нагорном Карабаху, помажући Азербејџану да освоји ту област која је била под контролом Јермена. Независно од Ердоганових амбиција стварања нове османске империје, на постсовјетском пространству прети реална опасност од оних који су ратовали у редовима радикалних исламиста у Сирији.

Колико ће се исламиста преселити из Сирије, засада може само да се нагађа. Али, једно се већ зна: ослобађање радикалних исламиста из сиријских затвора, поготово оних који су дошли да ратују из бивших совјетских република, сигурно може негативно да утиче на политичку ситуацији у Централној Азији. Ти војници Исламске државе су из разних земаља стизали преко Турске, уз знање њених служби. Немали број довео је и своје породице. После пораза Исламске државе многи су се вратили у земље одакле су дошли. Неки од њих су се преба- цили у Авганистан, чекајући за њих боља времена.

Било је пренаивно веровање да се они који су били у "заблуди" могу уз помоћ друштва вратити нормалном животу. Чак су и западне међународне организације и ОУН почеле да воде кампању у земљама Централне Азије да се реинтегришу бивши ратници Исламске државе. Московски доктор историјских наука Александар Књазев подсећа да су у Узбекистану покренули програм "Мехр", у Казахстану "Жусен", у Киргизији "Мерим", а свима је био исти задатак: да почну да "трезне" своје грађане који су били заражени исламским екстремизмом. И у Таџикистану су се бавили преваспитањем и помагали у адаптацији бившим верским фанатицима. Једина земља у којој су били свесни да ти екстремисти нису поправљиви била је Туркменистан.

- Идеолози џихада нису прекидали контакте са породицама које су се вратиле из Сирије и поручивали су им: "Живите као мирни грађани, а кад дође време ми ћемо вас поново пребацити" - каже Књазев.

Да су се сада екстремисти само преобукли у мирне мученике Асадовог режима доказ је да је водећа група међу садашњим победницима у Сирији Хајат Тахрир ел Шам, дојучерашња Џебхат ан Нусра, која је била једна од филијала Исламске државе. Они су 2015. године позивали на уједињење у рату против Русије и Ирана. Њихови спонзори су били у Турској, али имали су подршку и у САД.

У структурама Хајат Тахрир ел Шама постоји узбечкокиргиска група Катибат Таухид вал Џихад, а такође има и група Ујгура. Упућени кажу да су међу тим исламским екстремистима стотине Казахстанаца и Таџикистанаца. Добро је познато да су многи исламисти из Централне Азије били повезани са Ал Каидом, јер су били заражени идеологијом глобалног џихада. У Русији су са правом забринути, поготово јер су из великог војног затвора у Сирији, Сејднаја, пуштена и 33 грађанина Русије који су ратовали у редовима Исламске државе. Добро упућени кажу да они ништа не знају да раде осим да ратују.

Ако се врате у земљу, полиција их све време мора држати под контролом али то не може да спречи њихов утицај у сеоским срединама, где ће они на неки начин бити ауторитети јер су ратовали за веру. Управо млађи људи у селима су за њих одлична база за васпитавање младих фанатика и прикупљање истомишљеника. Осим на Кавказу постоји опасност од ветерана рата у Сирији и у Татарстану, Башкирији, и чак у Јакутији. На Северном Кавказу се већ подуже осећа активност исламиста, поготово у Дагестану где они нападају, чак и оне муслиманске свештенике који се сматрају умереним и против су радикализма. У врбовању људи све више се користи интернет. Једно је неспорно: те људе који су боравили у Турској тамошње службе могу да користе кад им затребају. Они могу бити од користи и у остваривању планова Ердогана у ширењу турског утицаја. Један број тих људи је већ ратовао за турски утицај док се пуцало у Алепу.

Све приче како су се бојовници из Хајат Тахрир ел Шама дистанцирали од Ал каиде су само политички ребрендиг, али суштина је остала иста. Турске службе су их снабделе оружјем и осталим што је потребно за ратовање и сигурно ће их користити и даље кад им затреба. Хоће ли се Ердоган и његове службе после рушења Асада у Сирији окренути према другим земљама, ускоро ћемо видети. Ердоган је већ изјавио да не може да чека још деценијама да се реши статус Северног Кипра. После самита Организације туркофонских држава у Самарканду 2022, где се Ердоган понашао као старији брат, код највиших руководилаца у Казахстану и Узбекистану појавио се опрез. Али Ердогановим причама најмање верују власти Туркменистана, чије службе пажљиво прате туркменску дијаспору која живи у Турској.По доласку у Туркменистан њих пажљиво проверавају, поготово оне који хоће да продуже своје пасоше.

Министарство спољних послова је чак предложило Анкари да се поново уведу визе. Такав опрез је плод сазнања да је немали број њених грађана ратовао на страни радикалних исламиста у Сирији. И они су имали "тајм-аут" у Турској пре него што су стигли у Сирију. Наравно да би за оца и сина Бердимухамедове, који владају Туркменистаном, било опасно да им Ердоган депортује велики број туркменске дијаспоре који су заражени верским екстремизмом. Мада је председник Азербејџана Иљхам Алијев ових дана изјавио да у Бакуу не намеравају да Турска отвара војну базу на њиховој територији то не значи да се Ердоган задовољио само братском помоћи кад се ратовало за Карабах.

У Анкари су одавно кренули да тзв. меком снагом освајају простор бивших совјетских република, где је већинско становништво муслиманско. Турци су широм отворили врата студентима из тих новонасталих држава, знајући да преко њих могу да шире свој утицај. Паралелно су ширили економску сарадњу. Примера ради, нову престоницу Казахстана Астану су градиле углавном турске грађевинске компаније. И кад је био покушај државног удара у Казахстану 2022. године међу онима који су припремали ту акцију били су бивши студенти турских факултета. Да Ердоган има амбицију ширења свог утицаја на Исток лако се може закључити ако се погледају његове изјаве. Један од главних његових адута је иста вера и сличан језик. Догађаји у Сирији показали су да Ердоган има осећај када треба искористити шансу за своје амбиције. Уопште не треба сумњати да ће Ердоган наставити да гаји амбиције јачања утицаја и повезивања са муслиманским туркофонским светом у Централној Азији. „

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације