ДВЕ НУКЛЕАРНЕ СИЛЕ НА КОРАК ОД РАТА: "Наших 130 атомских бомби вас нишане"

ПАКИСТАНСКИ министар је запретио да ће његова земља употребити нуклеарни арсенал земље услед страхова да би тренутне непријатељства са Индијом у Кашмиру могла изазвати рат две земље које поседују атомско оружје.

FOTO: Tanjug/AP

"Појачали смо наше снаге јер је то нешто што је сада неизбежно. Дакле, у тој ситуацији морају се донети неке стратешке одлуке, па су те одлуке донете", саопштио је он.

Нови сукоби су избили прошле недеље у Кашмиру, територији која је спорна између Индије и Пакистана још од британске поделе Индије 1947. године, након што су наоружани нападачи убили 26 људи у близини града Пахалагама, што је најгори напад на цивиле у последњих четврт века.

Напад је довео до усијања у односима између Исламабада и Њу Делхија. Изазвао је серију војних и дипломатских акција јер су обе стране почеле да милитаризују "Линију контакта" (ЛоЦ) која дели индијски и пакистански администрирани Кашмир, преноси Даилyмаил.

Индија је покренула поморске вежбе, тестирала неколико система ракета дугог домета и суспендовала кључни споразум, који обезбеђује да Индија снабдева Пакистан водом са реке Инд, што је од суштинског значаја за водоснабдевање Пакистана и пољопривреду.

Пакистан је заузврат распоредио своју војну авијацију да затвори свој ваздушни простор за индијске авио-компаније и мобилисао војску, уз снимке који показују батерије артиљерије и оклопна возила која се крећу према ЛоЦ у очекивању већег сукоба. Обе стране према владиним и овјним званичницима размењују ватру из малокалибарског оружја дуж ЛоЦ последња четири дана.

FOTO: Tanjug/AP

Међутим, пакистански министар железнице, Ханиф Абаси, драстично је појачао напетости када је изјавио да се нуклеарни арсенал његове земље, који броји више од 130 ракета, "не чува за изложбу" и да је резервисан "само за Индију".

"Ове балистичке ракете, све су оне усмерене на вас", навео је он у језивом упозорењу.

Потпуни сукоб између ове две нуклеарне силе могао би да буде катастрофалан за 15 милиона становника колико их се процењује да живе у Кашмиру. Брутални напад који је подстакао напетости у Кашмиру догодио се 22. априла у индијском администрираном региону Џаму и Кашмир.

Већина убијених били су хиндуистички туристи из Индије, а извештаји сведока и преживелих тврде да су нападачи, који су још увек на слободи, наређивали цивилима да изговарају исламске молитве и убијали оне који то нису учинили.

Пакистанска милитантна група позната као "Фронт отпора" (ТРФ) преузела је одговорност за напад, али је неколико дана касније повукла изјаву и окривила грешку у комуникацији. Индија је оптужила Пакистан за подршку "прекограничном тероризму", јер су власти закључиле да су нападачи исламски милитанти и идентификовали двојицу од тројице осумњичених нападача као Пакистанце.

Међутим, власти у Исламабаду су негирале било какву умешаност, називајући покушаје повезивања Пакистана са нападом "бесмисленим" и обећавајући да ће одговорити на индијске акције. Индијске оружане снаге спровеле су неколико војних вежби широм земље након напада, иако је већина њих пријављена као вежбе војних припрема.

Безбедносне снаге су привеле око 500 особа на испитивање након што су претражиле готово 1.000 кућа и шума у околини места напада у потрази за милитантима и додатним доказима, изјавио је један локални полицијски званичник.

Током операције неколико кућа које су припадале муслиманским породицама у индијском Кашмиру срушено је, што је подстакло регионалне политичке лидере да траже да се осигура да невини људи не буду повређени у владиним акцијама против тероризма.

"Време је да избегнемо сваку погрешну акцију која би могла да отуђи људе. Казните кривце, не показујте им милост, али не дозволите да невини постану колатерална штета", рекао је Омар Абдуллах, шеф владе Џаму и Кашмира.

FOTO: Tanjug/AP

Међутим, индијска влада наставља са низом мера као одговор на напад. Премијер Нарендра Моди упутио је оштро упозорење да ће Њу Делхи "идентификовати, пратити и казнити сваког терористу и оне који их подржавају" и обећао да ће ловити нападаче "до крајева света".

Прошле недеље, Министарство спољних послова Индије је саопштило да суспендује издавање виза за Пакистанце.

"Све постојеће важеће визе које је Индија издала пакистанским држављанима стављају се ван снаге са датумом 27. априла 2025. Медицинске визе издате пакистанским држављанима биће важеће само до 29. априла 2025. Сви пакистански држављани који се тренутно налазе у Индији морају напустити Индију пре истека виза, како је сада измењено. Индијски држављани се снажно саветују да избегавају путовање у Пакистан. Они индијски држављани који се тренутно налазе у Пакистану такође се саветују да се врате у Индију што је пре могуће", наводи влада у Њу Делхију.

Индија је такође суспендовала Споразум о води из реке Инд, посредован од стране Светске банке из 1960. године, који обезбеђује воду за 80% пакистанских фарми, саопштивши да ће то трајати док "Пакистан веродостојно и неповратно не одустане од подршке прекограничном тероризму".

Пакистан је одговорио на ове потезе суспендовањем свих виза издатих индијским држављанима у оквиру изузетог програма са тренутним ефектом и затварањем свог ваздушног простора за индијске летове.

Сукоб око Кашмира кроз историју

Две нације се сукобљавају око Кашмира још од 1947. године, када је Велика Британија, која је контролисала Индију, поделила нацију на два дела, стварајући независну Индију и Пакистан. Подела две нације установила је Пакистан као муслиманску већинску земљу, док је Индија створена као хиндуистичка већинска земља.

Одлука Британије, усвојена у парламенту у јулу 1947. године, такође је омогућила Кашмиру, као и Џаму, да одлучи којој ће нацији припасти. Монарх Кашмира, махараџа, првобитно је одлучио да његова земља иде својим путем, тврдећи да је вековима били под владавином царстава, занемарени и недовољно развијени.

Међутим, на крају је тадашњи владар Кашмира пристао да се његова земља придружи Индији, у замену за материјалну помоћ коју је бивша колонија пружила против Пакистана, што је касније изазвало Индијско-пакистански рат 1947-48.

Године конфликта довеле су до тога да су побуњеници у Кашмиру започели устанак 1989. године, тражећи независност или спајање са Пакистаном. У међувремену, Кина, која такође има територијалне захтеве у Кашмиру, позвала је и Индију и Пакистан на уздржаност након прошлонедељне пуцњаве.

Портпарол Министарства спољних послова Гуо Јиакун рекао је новинарима на брифингу да Пекинг поздравља "све мере које ће помоћи смањењу тензија".

(Телеграф)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације