АНАЛИЗА "НОВОСТИ": Кијев страхује од руског напада "хиљаду дронова"

Анализирајући три године рата у Украјини лидери две војно најмоћније државе на свету сагласни су у оцени да смо сведоци новог начина ратовања у коме се све мање гине од пешадијског наоружања, а све више од "челичних птица" које носе експлозив и могу да га прецизно баце у ров, кроз прозор куће или на скупу војну технику. Сведоци смо и невероватно брзе креативности конструктора који проналазе начине да блокирају дронове и траже решења да њихова летелица буде незаустављива.

Фото: Јутјуб/National Geographic Africa/Профимедиа/Илустрација

- Руски конструктори су последњих година направили значајан прогрес у сфери прављења беспилотних летелица. Одређени руски дронови су најнапреднији и зато су почели да их копирају странци - казао је председник Владимир Путин на Савету за стратешки развој минуле седмице.

Он је нагласио да су лидери земаља који су били у Москви 9. маја имали прилику да виде на изложби дронове боље од сличних направљених у иностранству. И председник САД Доналд Трамп је у четвртак говорио о значајном утицају дронова у савременом рату, а то се добро види у конфликту Русије и Украјине.

- Ако погледате на тај ужасни рат између Русије и Украјине који ми покушавамо да зауставимо видећете да је то сукоб беспилотних летелица - оценио је Трамп. - Ко је могао помислити пре три године да ће дронови бити тако моћно оружје. Они замењују много другог оружја, чак и авионе. Као бизнисмен који зна да "броји паре" Трамп није могао да пропусти информацију да дрон који кошта мање од хиљаду може да уништи тенк који вреди шест милиона долара. Већину америчких много хваљених тенкова "абрамс" које је Украјини послао бивши председник Џозеф Бајден, Руси су уништили управо дроновима.

Путин са правом истиче да су руски конструктори последњих година направили велики скок напред јер је у рат против Украјине, што се тиче дронова, Русија ушла потпуно неспремна. Руско Министарство одбране и Генералштаб су настојали да се такмиче са Американцима у прављењу невидљивог великог дрона за шта су утрошили много новца. Али, занемарени су они мали, слични играчкама, који се користе на првим линијама фронта као и ударни дронови. Кад су на фронту Украјинци почели дроновима да праве велике проблеме, ангажовани су руски конструктори који су врло брзо не само достигли него и превазилишли кијевске беспилотне летелице, које се довозе из иностранства или их састављају домаћи конструктори на основи страних делова.

Дронови су неупоредвп јефтинији од скупих модерних авиона а подједнако су ефикасни у погађању циљева на земљи, а посебно су у томе ефикасни јефтини дронови-камиказе. Зашто је Русија била заостала у развоју беспилотних летелица не само за Америком већ и Израелом, није никаква тајна. Што се тиче знања Руси су га и раније имали, уосталом сви инжињери који су у Израелу радили на њиховим најбољим дроновима били су пореклом из СССР где су и стекли образовање. Главни руски проблем је био што се у војном и државном врху није придавао значај развоју дронова. До почетка рата у Украјини у руској војсци су сматрали да неке велике користи од дронова на бојном пољу нема.

Сумњало се да ће бити проблема са увозним деловима. Зато је на почетку рата Украјина имала знатно више дронова од Руса чије војно руководство није схватило важност тих малих беспилотних летелица које су могле да долете до противниког рова и из ваздуха спусте експлозив. Руководство у Кијеву још пре рата је од турске компаније чији је власник зет председника Ердогана купило ударне дронове "бајрактаре", али њих су Руси лако обарали својим ПВО системима. Американци и западни савезници су Кијеву такође слали беспилотне летелице, Украјинци су на почетку користили и старе совјетске дронове "стриж" који је заправо модернизовани совјетски ТУ-141 али су њега лако примећивали руски радари. У Москви су на крају схватили да ће овај рат бити запамћен као рат дронова и кренули су у сопствену производњу. Сада се највише спомињу руски "ланцети" што је и разлог због чега су Американци на списак санкција ставили Александра Захарова, конструктора ових чувених беспилотних летилица које су постале мора украјинске војске. Дронове "ланцет" и "куб" производи компанија "Зала аеро" из Ижевска коју је 2003. основао Захаров и која се тих година бавила прављењем дронова за осматрање које су користили "Гаспром", министарства полиције и за ванредне ситуације. У компанији "Зала аеро" нису тада скривали да користе 90 одсто увозних делова.

Врх производње "ланцета" је био у августу 2023. Од тада Руси масовно користе ове дронове који су направљени у два модела, први са килограмом, а други са три килограма експлозива. Током СВО "ланцети" су унапређени, па најновији може да носи чак пет килограма експлозива. Управо "ланцети" компензују руској армији недостатак даљности и прецизности артиљерије. У Русији не скривају да западна артиљерија коју су добили Украјинци има већи домет и прецизнија је од руске. Сада са "ланцетима" Руси могу да гађају и на раздаљини до 50 километара. То је знатно више од домета америчких хаубица М777. Пошто "ланцети" имају неколико начина навигације, врло су прецизни и кад не користе GPS. Велика предност "ланцета" је у томе што су много јефтинији од западних "парњака" као што је нпр. амерички "свичблејд". Колико је тачно ових дронова Вашингтон дао украјинској војсци не зна се, али војни аналитичари тврде да је бројка знатно мања од броја "ланцета" које користе Руси. У медијима се помињу различите цифре, од 700 до хиљаду "свичблејда". Украјинце посебно нервира што проналазе моторе које производи чешка компанија "Модел моторс" а користе их руски дронови.

Пре увођења санкција ти мотори су били у слободној продаји. Већина дроновакамиказа је тешка до десет килограма и чешки мотори им одговарају. У Прагу се правдају да никада нису продавали те моторе руској армији. Осим тога тврде да се модел мотора који је нађен код Бахмута не производи више од годину дана. Цена тог мотора је иначе 298 евра. Али они који су растављали руске дронове пронашли су и микропроцесоре холандске компаније НXП. Показало се да су сви делови "ланцета" набављени у иностранству, упркос свим санкција ЕУ. У марту 2024. Руси су почели да користе још опаснији дрон који су назвали "пирана 10" који може да носи 4,5 килограма експлозива. У првом бојевог крштењу погодио је један амерички тенк "абрамс", а дрону који је направио сибирски инжењерски биро из Уљановска не могу ништа класична средства ометања сигнала јер чува слику објекта према којем лети. Само прошле године руским војницима на фронту испоручено је 8.000 "пирана 10". Власник украјинске компаније за производњу дронова "Ер јунит" Андреј Штепа објашњава да санкције не могу да спрече да Руси набављају делове за своје беспилотне летелице јер то могу да добављају од Кине. У Украјини су преплашени јер Русија повећава број дронова којима свакодневно напада разне објекте. Војна обавештајна служба Украјине саопштила је 9. јуна да је Русија само за годину дана повећала производњу дронова "герањ" пет пута. Због тог рапидног раста производње беспилотних летелица Русија може интензивно да напада Украјину.

- У једном месецу Руси произведу до 2.700 дронова "герањ" и још толико дронова-имитатора тј. мамаца. Поређења ради, у августу 2024. Руси су месечно производили око 500 "герања", а већ у децембру две хиљаде - кажу украјински војни обавештајци. Војно и цивилно руководство у Кијеву највише плаши да би Руси могли да користе нову тактику у употреби дронова. У току једне ноћи Руси би могли да нападну са хиљаду ударних дронова. Нема таквог ПВО система који би могао да заустави такав напад. Украјина нема толико ракета-пресретача да обори макар половину руских дронова. Украјински обавештајци тврде како су у Москви већ направљени планови напада које је британски "Економист" назвао "дроновска апокалипса". Лист истиче да Руси већ гађају са шестом, новом верзијом "герања" којима ништа не могу средства електронског ометања а води га вештачки интелект по унапред задатој путањи. Велика предност тих дронова је што могу да се дигну на висину од три хиљаде метара а кад стигну до циља нагло пикирају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације