ИРАНСКИ ОДГОВОР НА ТРАМПОВУ АРМАДУ: Подморнице и ПВО системи поред хиперсоничних ракета држе на одстојању америчку морнарицу

ОК Сједињене Државе појачавају своје поморско присуство у Персијском заливу, укључујући ударне групе носача авиона, разараче са вођеним ракетама и извиђачку авијацију, Иран одговара оним сегментом војне доктрине у којем види своју највећу предност – подводним ратовањем.

Фото us navy/hekkenic navy/tanjug/ap

Према медијским извештајима, Техеран је распоредио подморницу средње тежине класе Фатех, заједно са мањом подморницом класе Гадир, директно у Ормуски мореуз, најосетљивију поморску тачку глобалне енергетике.

Овај потез представља прорачунату ескалацију иранске асиметричне поморске стратегије. Уместо покушаја да парира америчкој флоти на отвореном мору, Иран користи географију, ограничен простор и подводне платформе како би неутралисао технолошку и бројчану надмоћ САД. Ормуски мореуз, широк свега око 21 наутичку миљу на најужем делу, кроз који годишње пролази између 20 и 21 одсто светске поморске трговине нафтом, тиме се претвара у сталну стратешку тачку притиска, не само за америчку морнарицу, већ и за глобалну економију.

Високи ирански војни званичници распоређивање подморница описују као доказ домаћих способности надзора, праћења и одвраћања. У том контексту често се подсећа на раније тврдње Техерана да је иранска морнарица успешно открила и пратила америчку подморницу током њеног проласка кроз Ормуски мореуз, упркос томе што је, како је наведено, користила све савремене методе тихе пловидбе. Иако су такве тврдње са америчке стране негиране, оне имају јасну политичку и психолошку функцију, да покажу самопоуздање Ирана у сопствену инфраструктуру за подводно извиђање и контролу.

Бивши командант иранске морнарице, адмирал Хосеин Ханзади, посебно је наглашавао разорни потенцијал мањих подморница класе Гадир. Он је упоредио њихову улогу са немачким подморницама из Другог светског рата, које су потапале трговачке бродове и наносиле огромне губитке противницима користећи бројност, прикривање и елемент изненађења. Таква поређења јасно указују на иранску намеру да географију Ормуског мореуза користи као оружје против технолошки надмоћнијег противника.

Сличне процене, додуше опрезније формулисане, могу се наћи и у западним поморским анализама. Амерички официри су у више наврата указивали да подморнице класе Гадир пружају Ирану додатне могућности надзора и представљају нови одбрамбени слој у оквиру шире стратегије спречавања приступа и ускраћивања подручја. Посебно се истиче да су ове подморнице добро прилагођене герилском ратовању на мору, заседама и операцијама исцрпљивања, при чему њихов релативно низак трошак омогућава масовно распоређивање без страха од великих губитака.

Техничка процена додатно појачава забринутост. Подморнице класе Гадир изузетно је тешко открити када су непомичне и положене на морском дну, где се стапају са акустичним шумом плитких вода Залива. У комбинацији са њиховим бројем, то отвара могућност да квантитет надвлада технолошку надмоћ противника. Иранска доктрина не предвиђа фронтални сукоб са флотама, већ постепено исцрпљивање и стално одржавање неизвесности у ограниченом поморском простору.

Фото принтскрин oruzjeonline.com

Посебан елемент иранске тактике јесте и могућност масовног лансирања пројектила са подморница, где се ослања на баражну ватру, а не на прецизни паритет са америчким системима. Тиме се додатно повећава ризик за трговачке руте и војне операције у региону, јер чак и ограничен инцидент може имати несразмерне последице.

Паралелно са подводним распоређивањем, у безбедносним круговима све чешће се говори о јачању иранске вишеслојне противваздушне одбране као делу припрема за евентуални директни сукоб са Сједињеним Државама. У том контексту, иако нема званичне потврде, постоји реална вероватноћа да је Иран, поред сопствених система попут Бавар-373 и постојећих руских платформи, распоредио или започео интеграцију кинеског система дугог домета ХQ-9. Такав потез уклопио би се у логику затварања ваздушног простора над кључним војним, енергетским и обалским објектима, посебно у јужним провинцијама и око Ормуског мореуза, чиме би се америчким и савезничким ваздушним снагама додатно закомпликовало планирање операција.

Због тога ово распоређивање подморница не треба посматрати као пуки тактички потез, већ као део ширег одбрамбеног мозаика. У региону у којем и мањи инцидент може изазвати скок цене нафте од 10 до 20 долара по барелу, иранска стратегија се ослања на потенцијал поремећаја као средство одвраћања. Парадоксално, претња економским последицама користи се као инструмент за спречавање даље ескалације.

Распоређивањем подморница класе Фатех и Гадир на улазу у Персијски залив и ка отвореном Индијском океану, Иран повећава способност да угрози комерцијално бродарство, компликује операције америчке Пете флоте и унесе додатну стратешку неизвесност међу државе Заливског савета за сарадњу, чије су економије дубоко зависне од непрекидног извоза енергије морем.

У том светлу, Ормуски мореуз се више не појављује као пасивна транзитна рута, већ као активно бојно поље, обликовано подводним платформама и потенцијално ојачано савременим ПВО системима, дизајнираним за прикривање, заседе и ускраћивање приступа. Све то уклапа се у ширу стратегију одвраћања Техерана у условима дуготрајних економских санкција и појачаног америчког војног притиска.

Данас Иран располаже једном од најразноврснијих подморничких флота на Блиском истоку, процењеном на између 28 и 30 пловила. У њеном саставу налазе се руске подморнице класе Кило, домаће полутешке подморнице класе Фатех и око двадесет мањих подморница класе Гадир. Оваква структура флоте јасно показује свесни избор који даје предност бројности, оптималном распореду и преживљавању у ограниченим водама, уместо покушаја парирања на отвореном мору.

Одсуство подморница на нуклеарни погон или масовне употребе система независних од ваздуха, упркос представљању верзије класе Фатех са АИП-ом 2024. године, није значајно умањило иранску оперативну ефикасност. Плитке воде, сложени салинитет, густ комерцијални саобраћај и снажне акустичне сметње у Персијском заливу умањују предности великих и технолошки софистицираних подморница, док мањи и тиши системи долазе до изражаја.

Иранске подморничке базе, посебно оне у Бандар Абасу у непосредној близини Ормуског мореуза, омогућавају брзо и флексибилно распоређивање снага, скраћују време транзита и продужавају боравак подморница на кључним позицијама. Тиме се притисак на америчке и савезничке поморске снаге непрекидно одржава, а Ормуски мореуз остаје једно од најопаснијих и најнепредвидивијих места савремене геополитике.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 0

БИЋЕ РАТА ИЛИ ОБРТ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ? Трамп тврди да Иран тражи договор: Ипак, америчка флота заузима борбене позиције

27. 01. 2026. у 16:33

Свет

0 6

„СТОТИНЕ РАКЕТА ОДЈЕДНОМ“: Може ли Америка да заштити USS Abraham Lincoln ако га Иран нападне у Персијском заливу? (ВИДЕО)

27. 01. 2026. у 20:33

Свет

0 4

БИО БИ ТО СМРТОНОСНИ УДАР ЗА МОЋ АМЕРИКЕ: Може ли Иран да потопи USS Abraham Lincoln својим хиперсоничним ракетама? (ВИДЕО)

27. 01. 2026. у 18:33

Свет

0 4

ДВЕ УДАРНЕ ГРУПЕ НОСАЧА СТИЖУ НА БЛИСКИ ИСТОК: Могу ли ловци Ф-35Ц Корпуса маринаца пробити и разорити иранску ПВО?

24. 01. 2026. у 21:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације