Свет

ФРАНКО ОСТАО БЕЗ ОБЕЛЕЖЈА: Шпанија најзад раскрстила са последњим симболима црне епохе своје новије историје

И. СТАНОЈЕВИЋ

24. 02. 2021. у 23:26

ЧЕТИРИ и по деценије требало је Шпанији да уклони и последњу статуу свог диктатора Франциска Франка.

ФРАНКО ОСТАО БЕЗ ОБЕЛЕЖЈА: Шпанија најзад раскрстила са последњим симболима црне епохе своје новије историје

На генерала, који је, у духу и по узусима фашизма, владао Шпанијом од 1939. до своје смрти 1975. године, подсећала је до јуче статуа у шпанској енклави Мелиљи, на северозападној обали Африке.

Једини који су пружили отпор уклањању споменика Франку јесу чланови крајње десничарске странке Вокс у Мелиљи. Све остале партије ове шпанске енклаве делиле су мишљење да сећању на диктатора више нема места. Радници су уништили постоље и однели статуу која је стајала на капијама града. Елена Фернандес Тревино, из скупштине Мелиље, описала је уклањање статуе као историјски чин. Подсетила је да је то била "још једина преостала статуа посвећена шпанском диктатору".

Франкова владавина отпочела је крваво. Више од 30.000 људи изгубило је живот у Шпанском грађанском рату, од 1936. до 1939. године, у ком су Франкове националистичке снаге поразиле републиканску владу. Франко се прозвао "вођом по милости Божјој", а крв је наставила да се пролива. Франко је бескомпромисно владао Шпанијом све до смрти 1975. године.

УСПОН И ПАД ДИКТАТОРА

КЉУЧНА личност новије шпанске црне историје, Франциско Франко, постао је, са 33 године, 1926. најмлађи генерал у Шпанији. После изборне победе левичарског Популистичког фронта, 1936. године, Франко и остали генерали изразили су револт, што је земљу увело у трогодишњи грађански рат.

Потпомогнут нацистичком Немачком и италијанским генералом Бенитом Мусолинијем, Франко је победио и 1939. године установио диктатуру, која је опстала до 1975. кад је Шпанија постала монархија. Краљ Хуан Карлос крунисан је само два дана после Франкове смрти.

Али жртве франкизма, први пут су признате Законом о историјском памћењу тек 2007. године. По доношењу тог закона, симболи диктаторског режима почели су полако да се уклањају. Међу њима, фалангистички еквивалент фашистичке свастике(јарам и стреле), пароле у славу Франка и његових генерала исписане на зидовима цркава, као и у именима улица.

А сада је уклоњена и ова последња статуа, постављена 1978. године, у знак сећања на Франкову улогу команданта шпанских легија, у рату који је Шпанија водила против берберских племена у Мароку, двадесетих година прошлог века.

Да иронија буде већа, генерал Франко је сахрањен у маузолеју "Долина палих", подигнутом махом принудним радом политичких затвореника, који су и страдали од његовог режима. У том спомен-комплексу на ободу Мадрида, почива на десетине хиљада погинулих у Шпанском грађанском рату.

Године 2019. Франкови посмртни остаци пресељени су у гроб ван меморијалног комплекса, да би, како је тада изјавио заменик премијера Кармен Калво, "пали борци напокон имали свој мир".

У Шпанији данашњице, међутим, над земљом још стоје две сенке Франковог диктаторског режима. Једна је у Каталонији, друга у Бастиљи, истичу аналитичари, који тврде да је националистичких покрета у ова два региона Шпаније неупоредиво више него што их је икада било пре Франковог устоличења, 1936. године.