"УБИЈАЈУ" ЗА РЕДОВНУ ПЛАТУ: Све нижа старосна граница професионалних гејмера гласно звони на узбуну

КОМПЈУТЕРСКЕ игрице одавно су престале да буду "заставица" којом дечји психолози машу, упозоравајући на штетност по развој тела и духа најмлађих.

Фото З. Јовановић

Случај осмогодишњег Џозефа Дина из Калифорније је, међутим, без преседана и у нашој, увелико гејмерској свакодневици. Дин је, наиме, потписао уговор, постајући тиме најмлађи професионални гејмер на свету, па ће, тако, примати плату од "Фортнајта", видео-игрице у којој такмичари пуцају, убијају и граде објекте, раме уз раме са милионима саиграча широм планете.

Чим је парафирао уговор, овај малишан, који се још није честито ни описменио, добио је 33.000 долара бонуса и компјутерски сат велике брзине. Дечак игра "Фортнајт" од своје четврте године, а тим за нове наде у електронском спорту запазио га је пре годину и по, објавио је британски "Би-Би-Си", у својој сторији о новој "звездици" на гејмерском небу.

- Један од мојих скаута га је уочио и рекао ми "имам клинца, невиђено је добар, мора да потпише за нас, ако га ми не узмемо, неко други ће" - објаснио је Тајлер Галагер, извршни директор и суоснивач "Тима 33" из Калифорније.

Спуштање старосне границе за професионалце у овој сфери, и те како звони на аларм, сматра и саговорник "Новости", немачки професор др Рудолф Хензел, педагог и психолог, који је посебно изучавао утицај агресивних игрица на младе. Спрега тих компјутерских занимација и каснијих криминалних активности омладине потврђена је мноштвом статистичких података, упозорава професор Хензел који је, између осталог, у области психологије био и експертски известилац у Европском парламенту.

Такмичење гејмери у акцији, Фото Н. Параушић

- Упркос интензивним упозорењима психијатара и експерата различитих профила, вишедеценијска пропаганда индустрије компјутерских игара и информатичких гиганата какав је "Фејсбук", довела је дотле да родитељи и наставници, као и остале струке које учествују у васпитавању деце, поклекну и допусте да се то "лудило" дешава, не предузимајући апсолутно ништа да му стану на пут - истиче наш саговорник.

- Лобисти индустрије игара не одустају од нових регрута који им доносе огроман профит. У тој ситуацији, родитељу је веома тешко, често немогуће да уопште допре до детета, које се затвара у свој свет.

Доказано је, вели, да агресивност уграђена у дечје окружење, и те како има последице по развој његових моторичких и спознајних функција. Не само да су деца, која сате проводе пред компјутерским екраном, слабија у савлађивању школског градива, него се код њих у великој мери развијају страхови и депресије, као и осећај да је свет лоше место, у коме за њих нема елементарне сигурности.

Малишани који се у тако раном узрасту "лепе" за столицу, скоро се не крећу и прескачу оброке, што им доноси тешке здравствене последице. О томе да усвоје социјалне вредности као што је, рецимо, емпатија, нема ни говора. Најновија истраживања показују да сваки десети корисник интернета који интензивно игра игрице, постаје зависник попут алкохоличара или наркомана.

- Посебно су опасне деструктивне игрице, у којима се од играча тражи да убијају и уништавају, јер оне обарају праг инхибиције кад је убиство у питању - каже професор Хензел.

- Кад мали гејмер одрасте, лакше диже руку на другог човека. Познато је да се најспремнији војници регрутују управо из редова оних који су у детињству, и младости, били "инфицирани" игрицама са задатком да се неко елиминише. А, шта ће, иначе, младом бићу симулатори смрти? Једна од најбезочнијих лажи је тврдња индустрије игара, која обрће милијарде, да "млади управо такве игрице и желе".

На питање шта би поручио најмлађем профи-гејмеру, наш саговорник одговара питањем "шта рећи дечјој души која је 'отрована' малтене од пелена", а који уз то, има подршку мајке да зарађује играјући игрице? Дечак, свакако, није свестан да се оне веома негативно одражавају на његов духовни и емотивни развој и да ће га то пратити читавог живота, чиме год да се касније бави.

- Малишан наивно мисли да му је секира упала у мед, игра се а зарађује, дете је, а већ ушао у свет одраслих. Родитељска подршка лишава га опреза, страха, слепо јуриша у непознато, а последице могу да буду заиста фаталне - закључује професор др Рудолф Хензел.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације