СТРУЧЊАЦИ СУ ПРЕДВИДЕЛИ: Ево када опасност корона вируса престаје и када ће сви бити вакцинисани

Novosti online

09. 04. 2021. у 00:45

ПРОГРАМИ имунизације од корона вируса покренути су у многим земљама, али дошло је до раскорака у понуди и потражњи.

СТРУЧЊАЦИ СУ ПРЕДВИДЕЛИ: Ево када опасност корона вируса престаје и када ће сви бити вакцинисани

Фото Танјуг

- Да бисмо заштитили свет морамо да се постарамо да су сви угрожени у свим крајевима света, а не само у земљама које могу да приуште вакцину, имунизовани - каже Тедрос Адханом Гебрејесус, шеф Светске здравствене организације (СЗО).

Знамо да ће вакцине одиграти кључну улогу у повратку света у нормалност после пандемије, али постоје многе препреке које ће за неке то претворити у много дуже путовање него за неке друге. На пример, неке државе и политички блокови почели су да се надмећу у прављењу залиха чим су ове постале доступне и овај "вакцинални национализам" гура становништво сиромашнијих земаља на крај реда.

Други проблеми као што је оклевање у одзиву, уска грла у производњи и застоји у набавкама такође ометају постизање глобалног колективног имунитета, крајњи циљ у борби против короа вируса.

Узевши све те препреке у обзир, кад можемо да очекујемо да глобални програм вакцинације заиста уроди плодом у борби против ковида?

Фото: Б.Г.

 

КАКО ИДЕ ПРОГРАМ ВАКЦИНАЦИЈЕ?

Програми имунизације од ковида-19 покренути су у многим земљама, али дошло је до раскорака у понуди и потражњи. У овом тренутку је у 138 земаља дато око 565 милиона доза, према подацима ОВИД-а, а за 30. март се каже да је дато отприлике 13,9 милиона доза. Укупни збир можда звучи много, али уз глобални број становника који износи нешто мање од 7,8 милијарди, то је довољно да само 7,2 одсто људи на Земљи добије једну дозу.

Ако се буде одржао овај ритам, биће потребно више од три године да се сви широм света вакцинишу, нарочито будући да скоро све актуелне вакцине захтевају две дозе да би се постигао њихов пун ефекат. Економска обавештајна јединица (ЕИУ) сматра да ће већина одраслог становништва у развијеним привредама бити вакцинисана до средине 2022. године.

За земље са средњим примањима овај временски распоред се продужава на крај 2022. или чак почетак 2023. године, док ће најсиромашније земље на свету можда морати да чекају на масовну имунизацију све до 2024. године - уколико до ње уопште буде дошло.

ШТА ЈЕ "ВАКЦИНАЛНИ НАЦИОНАЛИЗАМ"?

"Вакцинални национализам" се односи на поступке националних влада које желе да обезбеде залихе за властито становништво по цену других на грамзив и нефер начин. Многе богате земље купују залихе преко билатералних споразума са фармацеутским земљама, али много више него што им заправо треба.

На пример, Канада је наручила пет пута више пуних доза него што има становника, а требало би да добије и амерички вишак Астра зенекине вакцине пошто је амерички председник Џо Бајден саопштио да ће донирати вишак залиха док се чека да вакцина буде одобрена за употребу у земљи. Исто тако, Велика Британија је оптужена за гомилање залиха вакцине. Џереми Фарар, директор Велкама, каже да ће Велика Британија имати приступ довољном броју вакцина да вакцинише читаву своју популацију двапут.

Фото: ЕПА

- Морамо да почнемо да размишљамо изван граница наше земље. Ове дозе неће бити ни од какве користи у Великој Британији, време је да почнемо да делимо те дозе са онима у свету којима су најпотребније - рекао је он.

Европска унија је на сличан начин запретила контролом извоза вакцина које се производе на њеној територији све док има проблема да спроведе властити програм вакцинације. Све то значи да су вредне залихе вакцина заточене у неколицини богатих економија и да се оне не деле равноправно са сиромашнијим земљама.

Сет Беркли, руководилац вакциналног савеза Гави, изјавио је прошлог месеца:

- Ако владе буду наставиле са овом врстом вакциналног национализма и ако произвођачи буду нудили вакцине против ковида-19 само онима који највише понуде, баш као што је било 2009. године (са вакцинама против свињског грипа), то ће само продужити кризу".

- Чак и ако у будућности дозе буду обећане свакој земљи, одлагање доступности вакцина широм света омогући ће корона вирусу да настави да циркулише, мутира и да се потенцијално боље прилагођава људском домаћину - рекао је Фарар.

Фото unicef.org

ДА ЛИ ВАКЦИНЕ ОДЛАЗЕ ТАМО ГДЕ СУ НАЈПОТРЕБНИЈЕ?

Многе земље са средњим примањима и већина са ниским ослањају се на вакциналну коалицију Ковакс како би обезбедиле вакцине за своје становништво. Ова иницијатива предвођена СЗО-ом жели да испоручи шест милијарди доза сиромашним земљама, са две милијарде планиране за 2021. годину. Ковакс је до сада послао 32 милиона доза у 70 земаља чланица, са Тонгом и Тринидадом и Тобагом који су добили најновије пошиљке, према Гавију, Вакциналној алијанси.

Очекује се да афричке земље буду међу последњим које ће вакцинисати већину свог становништва и посебно ће зависити од ове иницијативе.

Гана је прошлог месеца била прва земља која је почела да добија вакцине од Ковакса будући да је испунила строге критеријуме и обећала брзу дистрибуцију.

Фото: Депоситпхотос

Ен Мавате, афричка уредница ББЦ-а за здравље, сугерише да је врло вероватно да ће многе афричке земље на крају морати да купују вакцине по вишој цени од западних земаља, делимично зато што нису унапред наручиле залихе.

ШТА ЈЕ СА "ОКЛЕВАЊЕМ СА ВАКЦИНИСАЊЕМ"?

Оклевање са вакцинисањем би такође могло да има значајан утицај на глобални имунитет. У неким богатијим земљама, програм запиње упркос приступу залихама вакцине. На пример, скорашње анкете у Француској и Јапану показују да око половина популације не жели да се вакцинише.

Потом је Немачка, заједно са Италијом, неколико недеља касније потпуно престала да даје Астра зенеку, иако су обе земље доживеле трећи талас заражавања, што је навело СЗО да изда више саопштења о безбедности ове вакцине. То оклевање са одзивом у развијеном свету могло би да се пренесе и на сиромашније земље, нарочито ако глобална вакцинација буде била спора.

Фото АП

Неке земље - нарочито оне са младим демографским профилом - могле би да изгубе мотивацију за поделом вакцина, нарочито ако се болест рашири у значајној мери (па велики сегмент популације већ поседује имунитет) или ако су трошкови који уз то иду превисоки.

Агата Демара, директорка глобалног предвиђања при ЕИУ-у, каже: "Временски распоред глобалне вакцинације наставља да се растеже до краја 2022. и 2023. године, повећавајући ризик да ће неке земље у развоју одлучити да не вакцинишу своје становништво".

Слаб одзив имаће драматичан утицај на постизање циља колективног имунитета, за који експерти кажу да је најбоља шанса за свет да оконча пандемију.

Фото: С.М.Ј.

ХОЋЕ ЛИ ВАКЦИНАЦИЈА ИСКОРЕНИТИ КОВИД-19?

Главни медицински саветник Велике Британије Крис Вити изјавио је на владином брифингу како верује да су шансе за елиминисање ковида-19 толико "близу нуле да је то практично небитно".

- Успели смо да искоренимо само једну болест, а то су велике богиње са феноменално ефикасном вакцином током веома дугог временског периода - додао је професор Вити.

Али то не значи да су напори за вакцинацију узалудни, али делимично имунизована глобална популација зато може да доведе до појачане заразе и више нових варијанти.

Професорка Азра Гани, председница епидемиологије заразних болести на Империјалном колеџу у Лондону, каже да је примарни циљ вакцина против ковида-19 да спасу животе, а то се постиже истовремено стицањем имунитета код вакцинисаних и спречавањем даљег преношења вируса.

- Имајући у виду да је прошло тек нешто мало више од годину дана откако је вирус идентификован, напредак који је у међувремену остварен у изради и давању вакцина је неприкосновен - додала је Гани, преноси ББЦ.

Фото: З. Г.

/Блиц жена)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (1)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”