МОРСКА СВИЛА ОД ПАЛАСТУРЕ: Јединствена, златна тканина дар неугледне, данас угрожене шкољке (ФОТО)
НЕКАДА је шкољка паластура била незаобилазни сувенир, данас је ретка, угрожена врста, а скоро сасвим је заборављен њен "дар" и начин израде скупоцене, "златне" морске свиле
Foto: Printskrin 1.quantumofjk.blogspot.com, 2 Wikipedia, 3. google.com/morska+svila 4. google.com/morska+svila
Шкољка паластура, све до осамдесетих година прошлог века била је незаобилазни сувенир који је подсећао на летовања на јадранској обали. Лепезаста, храпава спољна страна била би очишћена, а фина унутрашња осликана, обавезно уз поруку: поздрав са Јадрана. Упркос тој популарности ни тада а ни данас о паластури се не зна много, а скоро сасвим заборављена је вештина ткања морске свиле од кончића којима се паластура везује за морско дно.
Оно што је у описима ове шкољке уобичајено јесте да је она највећа медитеранска шкољка латинског назива Пинна нобилис. Светло смеђе је боје, прекривена алгама и сунђерима, али је унутрашњост нежна, делимично прекривена седефом. Шкољка рађа бисер, неправилног облика и жућкасте боје, али природни. Осим ове, скоро сасвим је заборављена прича о морској свили, јединственој, скупоценој,финој тканини прављеној од дугачких протеинских нити-кончића које испушта паластура да би се њима причврстила за морско дно.
Ове нити су јаке и снажне а супстанцу од којих настају и која у додиру са морском водом формира нит лучи жлезда паластуре. Ти кончићи могу бити дуги до шест, седам центиметара, а да би настала морска свима они се суше и упредају. После обраде лимуновим соком добијају златну боју која се никада не испира. Ово је ткање кажу финије од свиле коју познајемо, лагано и веома топло. Морска свила производила се у области Медитерана све до почетка двадесетог века.
Foto: Printskrin 1.quantumofjk.blogspot.com, 2 Wikipedia, 3. google.com/morska+svila 4. google.com/morska+svila
Према подацима који су доступни на Интернету, о морској свили је последњи, на италијанској обали Јадрана, писао Федерико де Ћесио, а на Сицилији живи жена која зна тајну овог невероватног ткања. За свет је љубоморно чува, а преноси својој млађој ћерки и у малом музеју представља предмете ткане од морске свиле, за коју кажу да је толико лагана да пар женских рукавица може стати у орахову љуску.
Први запис о морској свили налази се у једном грчком тексту а наводе се и подаци да је дуго, све до времена Млетака порез могао бити плаћен уместо новцем платном од морске свиле...
Foto: Printskrin 1.quantumofjk.blogspot.com, 2 Wikipedia, 3. google.com/morska+svila 4. google.com/morska+svila
У Бококоторском заливу насеобине паластуре проредили су одавно прекомеран излов, загађеност мора, мењање обалног руба, претерана градња, па је ова шкољка минулих деценија постала једна од најугруженијих врста на Јадрану. Као неким чудом, протеклих неколико година паластура се поново настањује у водама залива. Прво ново насеље примећено је код рта Света Недеља у Каменарима, потом у Доњој Ластви, а сада их има и на другим локацијама. Провирују из поља морске траве посејдоније у већим групама, на само неколико метара од обале, и на метар дубине, па их је, када је море мирно, могуће видети и са копна.
Foto: Printskrin 1.quantumofjk.blogspot.com, 2 Wikipedia, 3. google.com/morska+svila 4. google.com/morska+svila
Премда је повратак паластуре добра вест, треба бити опрезан, саветују стручњаци јер се неретко у природи дешава да неке врсте, када су угрожене, реагују прекомерним размножавањем, не би ли тако осигурале опстанак. Паластура је на Јадрану у време некадашње Југославије била заштићена. Строжа заштита прописана је и у Европској унији. Тако је забележено да је 2012. године када је почело вађење брода „Коста Конкордиа“ око 200 шкољки премештено на другу локацију да би их заштитили од стреса и инжињеријских захвата.
Препоручујемо
ШАФРАЊИКА УКРАС СУБОТИЧКЕ ПЕШЧАРЕ: Ретки цвет расте само у Србији и Мађарској
17. 11. 2022. у 16:40
ИМА РАСПОН КРИЛА ОД 25 ЦЕНТИМЕТАРА: Највећи мољац на свету пронађен и у Вашингтону
18. 08. 2022. у 22:42
ЗНАТЕ ЛИ КО ЈЕ БИНТУРОНГ? Има га и у Београду, мирише на кокице, а пева (ВИДЕО)
05. 07. 2022. у 21:17
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ОВО СУ КРИЛИ: Испливала дуго чувана тајна Ане и Бастијана
РАЗВОД Ане Ивановић и Бастијана Швајнштајгера била је једна од главних вести претходне године.
02. 01. 2026. у 08:40
2025. НЕЋУ ПАМТИТИ ПО ДОБРОМ: Ацо Пејовић проговорио о великим губицима - "Не могу заборавити такве ствари"
ПЕВАЧ Ацо Пејовић дочекао је Нову годину на бини, пред својим верним фановима у Будви.
01. 01. 2026. у 10:53
БРИСЕЛ И НАТО СЕ ОВОМЕ НИСУ НАДАЛИ Руска одлука дрма Европу: Бригада маринаца посатаје дивизија на вратима ЕУ (ВИДЕО)
ВОЈНО-политичка ситуација између Русије и европских држава улази у фазу опасне ескалације. Москва је изненада донела одлуку да постојећу 336. гардијску бригаду морнаричке пешадије, стационирану у Калињинградској области, реорганизује и подигне на ниво дивизије.
30. 12. 2025. у 20:45
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
КАКО ЈЕ ЧКАЉА ДОБИО СТАН: Живео са породицом у гарсоњери, а онда је уследила изненадна посета у новогодишњој ноћи
ЛЕГЕНДАРНИ глумац и један од омиљених комичара бивше Југе, Миодраг Петровић Чкаља забављао је генерације гледалаца. "Паја и Јаре", "Камионџије", "Сервисна станица", "Љубав на сеоски начин", Врућ ветар", "Пут око света" су само нека од остварења у којима је играо и изазивао код људи једну од лепших емоција - смех.
01. 01. 2026. у 12:31
Најновије из рубрике
ЧУДЕСНИ ПЛЕС МАЛЕ ЕМИЛИЈЕ: Девојчица из Ниша освојила два злат и сребро на такмичењу у Загребу
МЕЂУ више од 3.000 плесача из целе Европе, на такмичењу EuropeanChampionship Winter Zagreb, одржаном недавно у главном граду Хрватске, посебно се издвојила Емилија Стевановић из Ниша, чланица Teatro dancestudija. Ова девојчица од 11 година освојила је две златне медаље, и тоу категоријама савремени плес и мјузикл, док је у дисциплини шоу денсзаузела друго место. То јој је донело и пласман на гала вече, резервисано за двадесет најуспешнијих и најзапаженијих извођача.
30. 12. 2025. у 12:00
СПОМЕНИК ВЕЛИШИНОЈ ЖРТВИ И ХРАБРОСТИ
УДРУЖЕЊЕ "Клуб младих Коловрат-Сељашница" у Пријепољу, покренуло је иницијативу и добило сагласност и закључак Општинског већа да се у овом граду на Лиму подигне споменик капетану Војске Југославије Велиши Кијановићу кога су албански терористи 17. маја 2001. убили из заседе недалеко од Бујановца.
27. 12. 2025. у 21:40
САБОРНИ ТРИЈУМФ У НИКЕЈИ: Пре 1.700 година Константин Велики је сазвао све хришћанске епископе и променио историју
ТОК светске цивилизације промењен је пре 1.700 година у Никеји, данашњем Изнику, у малоазијској Турској, на Првом васељенском сабору, на шта треба подсетити поткрај године у којој се обележава ова велика годишњица. Скуп у цркви Свете Софије, Божје премудрости, која и данас чврсто стоји у центру модерне оријенталне вароши опасане древним ромејским зидинама, означио је рађање православља и хришћанског Римског царства, али и наговестио будући раскол са духовним поданицима епископа Рима.
26. 12. 2025. у 19:45
ЗА МИЛЕВУ ТРАЖЕ НОБЕЛОВУ НАГРАДУ: Све је више гласова који упућују на важност научног рада преве жене Алберта Ајнштајна
ЉУДСКА срећа је, верујем, ипак лепша од сваког другог успеха. На оверечи Милеве Марић Ајнштајн (1875-1948) подсетила је Светлана Матић, аутор изложбе о првој српској математичарки и физичарки, која је послеБеограда приказана у Бечу. Изложба "150 година од рођења Милеве МарићАјнштајн" биће у Конзулату Србије у Бечу наредних месец дана.
26. 12. 2025. у 13:00
Коментари (0)