КУЈУНЏИЛУК ЈЕ ПОНОВО У МОДИ: Изложба старог и савременог накита изграђеног традиционалном техником
Изложба традиционалног накита, под називом „Незаборав“, из спомен збирке Христифора Црниловића и савременог накита ауторке Иване Станковић, уметнице из Лесковца, постављена је у галерији Лесковачког културног центра.
фото: ЛКЦ
На овој изложби је приказан део културног наслеђа Србије о којем се стара Етнографски музеј у Београду, збирка накита, кујунџијског алата и рукописне грађе о кујунџилуку, које је прикупио Христифор Црниловић, а чувају се у његовој спомен-збирци у Манаковој кући у Београду.
Комади накита из ове збирке били су извор инспирације за сарадницу Етнографског музеја Лесковчанку Ивану Станковић, ауторку савременог накита изграђеног техником филинграна. Уметница, која се дуже од две деценије бави филинграном, пренела је орнаментику из 19. века у савремени дизајн накита и тако је, у сарадњи са Миленом Ђурицом, вишим кустосом Етнографског музеја, спојила прошлост и садашњост.
Сликар Христифор Црниловић((1886-1963) живи и после смрти захваљујући томе што је свој живот „слагао у дрвеним сандуцима“ и тако иза себе оставио највећу етнолошку збирку на Балкану са 2.600 различитих предмета.
Он је, на коњу, лутао бројним селима и прикупљао народне ношње, употребне предмете, ручне радове, накит, стари новац, оружје, дуборезе, кандила и друге религијске предмете…
Рођен је у породици Прокопија Ђокића Црнила, имућног власотиначког трговца. Уз његову подршку завршио је Краљевску уметничку академију у Минхену. Радио је као професор уметности у Неготину, Скопљу и Алексинцу, али је летње распусте користио за мисију коју је сам себи поставио.
Вредност његове збирке није само у бројности предмета, него и у начину истраживања и прикупљању података. Тражили су му је и из Париза, али је уступио Београду, под условом да буде изложена као посебна целина.
МОРАМО ЧУВАТИ НАСЛЕЂЕ
На отварању изложбе Милена Ђурица је рекла да можемо да упоредимо кујунџијски алат мајстора из 19. века са алатима које се користе данас. Није се то много мењало, техника остала иста, све је врло слично. Филигран као занат је уписан на нематеријалну листу наслеђа Србије 2012. године. и задатак нам је да чувамо наше наслеђе, али је најважније када га учинимо живим. Управо то је Ивана урадила.
БРИСЕЛ И НАТО СЕ ОВОМЕ НИСУ НАДАЛИ Руска одлука дрма Европу: Бригада маринаца посатаје дивизија на вратима ЕУ (ВИДЕО)
ВОЈНО-политичка ситуација између Русије и европских држава улази у фазу опасне ескалације. Москва је изненада донела одлуку да постојећу 336. гардијску бригаду морнаричке пешадије, стационирану у Калињинградској области, реорганизује и подигне на ниво дивизије.
30. 12. 2025. у 20:45
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
РАДАШИНОВА СНАЈА У КУПАЋЕМ: Попрсјем одушевила мушкарце
ГЛУМИЦУ Ану Сакић упознали смо као Ингрид у серији "Село гори, а баба се чешља", а једном је показала како изгледа у природном издању, без ичега на свом лицу.
01. 01. 2026. у 09:15
Коментари (0)