КУЈУНЏИЛУК ЈЕ ПОНОВО У МОДИ: Изложба старог и савременог накита изграђеног традиционалном техником
Изложба традиционалног накита, под називом „Незаборав“, из спомен збирке Христифора Црниловића и савременог накита ауторке Иване Станковић, уметнице из Лесковца, постављена је у галерији Лесковачког културног центра.
фото: ЛКЦ
На овој изложби је приказан део културног наслеђа Србије о којем се стара Етнографски музеј у Београду, збирка накита, кујунџијског алата и рукописне грађе о кујунџилуку, које је прикупио Христифор Црниловић, а чувају се у његовој спомен-збирци у Манаковој кући у Београду.
Комади накита из ове збирке били су извор инспирације за сарадницу Етнографског музеја Лесковчанку Ивану Станковић, ауторку савременог накита изграђеног техником филинграна. Уметница, која се дуже од две деценије бави филинграном, пренела је орнаментику из 19. века у савремени дизајн накита и тако је, у сарадњи са Миленом Ђурицом, вишим кустосом Етнографског музеја, спојила прошлост и садашњост.
Сликар Христифор Црниловић((1886-1963) живи и после смрти захваљујући томе што је свој живот „слагао у дрвеним сандуцима“ и тако иза себе оставио највећу етнолошку збирку на Балкану са 2.600 различитих предмета.
Он је, на коњу, лутао бројним селима и прикупљао народне ношње, употребне предмете, ручне радове, накит, стари новац, оружје, дуборезе, кандила и друге религијске предмете…
Рођен је у породици Прокопија Ђокића Црнила, имућног власотиначког трговца. Уз његову подршку завршио је Краљевску уметничку академију у Минхену. Радио је као професор уметности у Неготину, Скопљу и Алексинцу, али је летње распусте користио за мисију коју је сам себи поставио.
Вредност његове збирке није само у бројности предмета, него и у начину истраживања и прикупљању података. Тражили су му је и из Париза, али је уступио Београду, под условом да буде изложена као посебна целина.
МОРАМО ЧУВАТИ НАСЛЕЂЕ
На отварању изложбе Милена Ђурица је рекла да можемо да упоредимо кујунџијски алат мајстора из 19. века са алатима које се користе данас. Није се то много мењало, техника остала иста, све је врло слично. Филигран као занат је уписан на нематеријалну листу наслеђа Србије 2012. године. и задатак нам је да чувамо наше наслеђе, али је најважније када га учинимо живим. Управо то је Ивана урадила.
ЕКСКЛУЗИВНО - УРАНИЈУМ И ТЕШКИ МЕТАЛИ ОТКРИВЕНИ У ТКИВУ ГЕНЕРАЛА ПАВКОВИЋА: Из италијанске лабораторије стигли резултати анализа (ФОТО)
У ТУМОРСКОМ ткиву генерала Небојше Павковића, које је 15. септембра послато на анализе у специјализовану лабораторију у Италији, пронађени су уранијум и тешки метали у екстремно високим концентрацијама!
29. 11. 2025. у 08:00
ОТАЦ ПАДАО У НЕСВЕСТ, ХИТНА ИНТЕРВЕНИСАЛА НЕКОЛИКО ПУТА Мучне сцене на сахрани Ане Радовић - Из породичне куће је испратили на вечни починак
ДАНАС је на Златиборском гробљу сахрањена Ана Радовић из Чајетине, која је погинула у тешкој сабраћајној несрећи на магистралном путу код Чачка.
28. 11. 2025. у 14:45
НА ТРГУ ЗА ДОЧЕК НОВЕ ГОДИНЕ Објављено колико ће град платити Мерлину за концерт у "најлуђој ноћи"
Већина певача дочек Нове године проводи радно јер је ово својеврсна прилика да зараде огромне хонораре, који су неретко и по неколико пута већи у односу на стандардне.
29. 11. 2025. у 17:35
Коментари (0)