КУЈУНЏИЛУК ЈЕ ПОНОВО У МОДИ: Изложба старог и савременог накита изграђеног традиционалном техником

Игор Митић
Игор Митић

01. 12. 2025. у 12:58

Изложба традиционалног накита, под називом „Незаборав“, из спомен збирке Христифора Црниловића и савременог накита ауторке Иване Станковић, уметнице из Лесковца, постављена је у галерији Лесковачког културног центра.

КУЈУНЏИЛУК ЈЕ ПОНОВО У МОДИ: Изложба старог и савременог накита изграђеног традиционалном техником

фото: ЛКЦ

На овој изложби је приказан део културног наслеђа Србије о којем се стара Етнографски музеј у Београду, збирка накита, кујунџијског алата и рукописне грађе о кујунџилуку, које је прикупио Христифор Црниловић, а чувају се у његовој спомен-збирци у Манаковој кући у Београду.

Комади накита из ове збирке били су извор инспирације за сарадницу Етнографског музеја Лесковчанку Ивану Станковић, ауторку савременог накита изграђеног техником филинграна. Уметница, која се дуже од две деценије бави филинграном, пренела је орнаментику из 19. века у савремени дизајн накита и тако је, у сарадњи са Миленом Ђурицом, вишим кустосом Етнографског музеја, спојила прошлост и садашњост.

Сликар Христифор Црниловић((1886-1963) живи и после смрти захваљујући томе што је свој живот „слагао у дрвеним сандуцима“ и тако иза себе оставио највећу етнолошку збирку на Балкану са 2.600 различитих предмета.

Он је, на коњу, лутао бројним селима и прикупљао народне ношње, употребне предмете, ручне радове, накит, стари новац, оружје, дуборезе, кандила и друге религијске предмете…

Рођен је у породици Прокопија Ђокића Црнила, имућног власотиначког трговца. Уз његову подршку завршио је Краљевску уметничку академију у Минхену. Радио је као професор уметности у Неготину, Скопљу и Алексинцу, али је летње распусте користио за мисију коју је сам себи поставио.

Вредност његове збирке није само у бројности предмета, него и у начину истраживања и прикупљању података. Тражили су му је и из Париза, али је уступио Београду, под условом да буде изложена као посебна целина.

МОРАМО ЧУВАТИ НАСЛЕЂЕ

На отварању изложбе Милена Ђурица је рекла да можемо да упоредимо кујунџијски алат мајстора из 19. века са алатима које се користе данас. Није се то много мењало, техника остала иста, све је врло слично. Филигран као занат је уписан на нематеријалну листу наслеђа Србије 2012. године. и задатак нам је да чувамо наше наслеђе, али је најважније када га учинимо живим. Управо то је Ивана урадила. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ХРВАТСКОЈ СТИГЛА ПОРУКА ИЗ ИЗРАЕЛА: Потпуно прекините дипломатске односе са Техераном

ХРВАТСКОЈ СТИГЛА ПОРУКА ИЗ ИЗРАЕЛА: Потпуно прекините дипломатске односе са Техераном

АМБАСАДОР Израела у Хрватској Гари Корен позвао је званични Загреб да прекине дипломатске односе с Техераном и спроведе безбедносне провере особља иранског дипломатског представништва у Хрватској јер би, каже, међу њима могло бити "шпијуна" Револуционарне гарде која се у ЕУ сматра терористичком организацијом.

06. 03. 2026. у 09:10

ШОК ИСТРАГА АМЕРИКАНАЦА: Ево ко је гађао иранску школу у којој су погинуле девојчице

ШОК ИСТРАГА АМЕРИКАНАЦА: Ево ко је гађао иранску школу у којој су погинуле девојчице

АМЕРИЧКИ војни истражитељи верују да је вероватно да су америчке снаге одговорне за напад на иранску школу за девојчице у којем је у суботу погинуло више десетина деце, али још нису донели коначан закључак нити су завршили истрагу, рекли су за Ројтерс двојица америчких званичника.

06. 03. 2026. у 08:23

ПЛАНЕТА У СТРАХУ: Списак 11 најсигурнијих земаља у случају Трећег светског рата

ПЛАНЕТА У СТРАХУ: Списак 11 најсигурнијих земаља у случају Трећег светског рата

НАКОН што су америчко-израелски напади на Иран довели до одмазде широм Блиског истока, расту страхови од ескалације која би могла да прерасте у трећи светски рат. Ту су још и актуални рат између Украјине и Русије, сукоби у појасу Газе, као и стална претња кинеске инвазије на Тајван.

03. 03. 2026. у 20:21

Коментари (0)

ЗДРАВА ХРАНА СВАКОГ ДАНА: МАXИ платформа посвећена здравој исхрани