У РИЗАМА И ЛЕКАРИ И БОТАНИЧАРИ: Природњачки музеј у Београду организује прву мултидисциплинарну изложбу о лечењу у средњовековној Србији
25. 01. 2023. у 09:30
ХИЛАНДАРСКИ медицински кодекс из 12. века назив је медицинско-фармаколошког приручника са најсавременијим знањима свога доба који су користили српски средњовековни лекари.
Најновије из рубрике

ВЕЛИКАНИ ПАШТРИКА У ПЕСМУ ПРЕТОЧЕНИ: Стихови Славка Перошевића из Шавника чувају успомену на борце 549. Моторизоване бригаде
АКО данас Српству на бранику на крвавом останеш Паштрику, ако зрно искида ти вене, из твоје ће крви проливене божур вјечно да ниче и клија "Нема назад, иза је Србија".
24. 02. 2025. у 22:23

ДЕВОЈАЧКИ УКРАСИ ПО ПРАБАКИНОЈ МУСТРИ - У "Дому Оцића" у Даљу за пет година постојања одржане бројне разноврсне радионице
ЗА пет година постојања Удружење "Ђорђе Оцић" из Даља постало је препознатљиво по разноврсним и иновативним културним догађајима које организује у породичној кући "Дому Оцић", у којој је рођен и писац чије име Удружење носи.
24. 02. 2025. у 14:21

"МАЈКЕ СУ ДЕЦУ ВАДИЛЕ ИЗ ГРОБОВА" Потресно сведочење о протеривању Срба из Сарајева: Пред том језом и ужасом, нисам имала право на сузе
ЕГЗОДУС сарајевских Срба, њих око 150.000, који се десио крајем фебруара и почетком марта 1996. године, остао је једна од најпотреснијих слика модерне историје српског народа. Херојски бранећи своја огњишта током рата, Срби су, иако победници на бојном пољу, били принуђени да напусте Сарајево, подносећи највећу жртву у стварању Републике Српске.
23. 02. 2025. у 07:00

УСТАВ ИЗ 1974. ПИСАЛА И ТАЈНА СЛУЖБА БРИТАНИЈЕ: Још 1943. агенти СОЕ препоручивали политику дробљења српског етничког простора
КАДА је 21. фебруара 1974. проглашен Устав СФРЈ који је конфедерализовао и разорио сопствену државу, он није био аутентични производ Брозове политичке врхушке, већ део британске стратегије за послератну Југославију написане у априлу 1943, открио је прерано преминули историчар и правник др Мирослав Свирчевић. Тешко је објашњиво игнорисање овог интригантног открића после 2014. када је млади научник преминуо у 44. години.
23. 02. 2025. у 06:40

ГОДИШЊИЦА ДРУГЕ ОБНОВЕ МАНАСТИРА РАЧА: Божја милост сачувала колевку српске културе
Од тог дана 1795. када је у рушевинама затекао манастир Рачу, од Турака уништену колевку српске књижевности и модерне културе, навршило се 230 година. Епископ, заменик београдског митрополита, устанички војвода, архимандрит, а тада деветнаестогодишњи младић Хаџи Мелентије Стевановић, обновио је светињу у подножју Таре за само годину дана, народни песник је ове догађаје сачувао у епу „Почетак буне на дахије“, тако се догодило да је Божја милост кроз дух једног великана од пропасти сачувала задужбину краља Драгутина из 13. века која и данас траје као вечити, неизбрисиви залог српске вере и културе.
22. 02. 2025. у 11:20
Коментари (0)