У РИЗАМА И ЛЕКАРИ И БОТАНИЧАРИ: Природњачки музеј у Београду организује прву мултидисциплинарну изложбу о лечењу у средњовековној Србији
ХИЛАНДАРСКИ медицински кодекс из 12. века назив је медицинско-фармаколошког приручника са најсавременијим знањима свога доба који су користили српски средњовековни лекари.
Фото П. Милошевић
Ова рукописна књига изузетно је сведочанство које открива немањићку Србију у другачијем светлу од уобичајених представа западне историографије о средњем веку као о непросвећеном и мрачном добу. У православној васељени било је другачије, јер је она одржала и сачувала античка знања и цивилизацију.
Због тога изложба "Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина" Природњачког музеја у Београду, као први икада направљени мултидисциплинарни приказ овог дела наше историје и културе, има изузетан значај.
- "Хиландарски медицински кодекс" у препису из 15-16. века је јединствен зборник медицинских и фармаколошких списа који се може сматрати не само првом првом српском, већ и првом словенском фармакопејом - каже аутор изложбе Александра Савић, музејски саветник Природњачког музеја.
- Други словенски народи тога доба немају такве књиге, што показује просвећеност, далековидост и повезаност наших владара са светом, пре свих Светог Саве. Кодекс је зборник медицинских и фармаколошких списа најсавременије западне Салерно-Монпеље школе комбинован са источном праксом коју је Сава преузео из чувеног лечилишта манастира Богородице Евергетиде у Цариграду. На изложби ће бити представљена достигнућа медицине у различитим цивилизацијама широм света која су била у примени у првим српским болницама, у манастирима Хиландар и Студеница, као и први лекари у Србији, манастирска, дворска и градска медицина.
Из 14. и 15. века: Инструмент за ивлачење метака, виљушка за ампутацију и хирушки шестар, Фото Б. Милићевић
Коаутор изложбе др Снежана Јарић, научни саветник у Институту за биолошка истраживања "Синиша Станковић", прва је представила "Хиландарски медицински кодекс" у угледним страним научним часописима.
- Радови о "Хиландарском медицинском кодексу" изазазвали су огромну пажњу и доживели много цитирања - каже др Јарић.
- Могло би се рећи да су доживљени као откриће једне непознате културе. Кодекс је прво писано дело на старосрпском које садржи ботаничку терминологију и можемо га сматрати претечом српске ботанике. Задивљујуће је са колико су детаља, од географског порекла и распрострањености, до места где се могу пронаћи, описани састојци лекова минералног, биљног и животињског порекла. Још више дивљења изазивају прецизна упуства о дозирању медикамената и упозорењима који лек треба примењивати, с обзиром на конституцију и стање пацијента.
Медицински и фармаколошки списи из Хиландара написани у 12. веку, Фото А. Марковић
На изложби ће бити приказана фототипија "Хиландарског медицинског кодекса", а као посебна целина њен фармаколошки спис са бројним лековитим биљкама и описом њиховог дејства.
- Многе од њих су и данас актуелне: камилица, мајчина душица, нана, алоја, пелин, коприва, матичњак, рицинус, док се друге, као отровне, више не примењују - каже Александра Савић.
- Институт за проучавање лековитог биља "Др Јосиф Панчић", пријатељ изложбе, управо истражује медикаменте описане у Кодексу, да би утврдио њихово дејство и могућу савремену примену. Део изложбе је посвећен лековима животињског и минералог порекла из збирки Природњачког музеја и Хемијског факултета у Београду. Аутор илустрација је Бора Милићевић, ликовни техничар Природњачког музеја, а куриозитет ће бити изузетно ретки средњовековни медицински артефакти са подручја Србије: хируршки нож, сврдло за вађење метака, пинцете, скалпели, маказе, наочаре лекара, бочице... Њих смо добили љубазношћу Музеја "Рас" у Новом Пазару и ризнице средњовековних медицинских инструмената манастира Бања у Прибојској Бањи, а Народни музеј у Кикинди нам је позајмио лобању човека на којој је обављен хируршки захват.
Фото А. Марковић
Изложба се организује уз благослов Епархије милешевске и уз посебно одобрење манастира Хиландар за снимање звука и фотографија природе Свете Горе и здања, а биће употпуњена наменски компонованом музиком и фотографијама манастира Хиландара и природе Свете Горе, аутора Александра Вл. Марковића.
КАНТАРИОН Стари, проверени лек, Фото Б. Милићевић
СВЕЧАНО НА МАЛОМ КАЛЕМЕГДАНУ
ИЗЛОЖБА "Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина" биће отворена у четвртак, 26. јануара, у 13 часова, у Галерији Природњачког музеја на Малом Калемегдану. На свечаном отварању публици ће се обратити Славко Спасић, директор Природњачког музеја, ауторке изложбе Александра Савић и др Снежана Јарић, као и др Катарина Шавикин, помоћник директора за науку Институтa за проучавање лековитог биља "Др Јосиф Панчић".
Препоручујемо
ВЕЛИКА ТАЈНА СРЕДЊОВЕКОВНЕ СРБИЈЕ: Дечани крију траг о мистериозној ћерки Душана Силног
11. 03. 2022. у 16:18
"КАВИЈАР" ПРЕД ПОСЕТИОЦИМА: Необична изложба у Природњачком музеју у Београду
02. 09. 2021. у 21:54
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)