"ЈУГОСЛАВИЈО" НА БИС ПА У ПОЛИЦИЈУ: Највећи хитови наше народне музике имају своју верзију и на румунском
21. 02. 2023. у 18:00
МАЛО је познато да бројни хитови наше народне музике имају своју верзију и на румунском језику. Осамдесетих година 20. века популарни румунски певачи масовно су обрађивали српске песме, па млађе генерације Румуна и данас верују да су то заправо њихова ауторска дела.
Повезане вести

СРБИ ПОЛУДЕЛИ ЗА АДВЕНТОМ У ТЕМИШВАРУ: Викендом преко 3.000 наших туриста посети "мали Беч", још седам дана и крај
НОВОГОДИШЊИ маркет у Темишвару ове године је међу Србима популарнији од истих таквих манифестација у Бечу, Будимпешти и Загребу.
31. 12. 2024. у 14:59

САМО ТРИ ШКОЛЕ НОСЕ СТЕРИЈИНО ИМЕ: Знаменити Србин оставио дубок траг у просвети, али је остао упамћен као драмски писац
О ЈОВАНУ Стерији Поповићу најчешће се говори као о оцу српске драме и комедиографу, чија се дела и данас, два века касније, изводе и цене.
07. 02. 2025. у 06:30

УПЛАТИЛА НОВАЦ У ХУМАНИТАРНЕ СВРХЕ, ПА ПУШТЕНА: Румунка ухапшена због 0,75 грама марихуане
НА граничном прелазу Ватин, код Вршца, ухапшена је држављанка Румуније А. А. А, јер је код ње, приликом граничне контроле, пронађено 0,75 грама марихуане.
28. 01. 2025. у 14:56

РУМУНИМА НАШЛИ ДРОГУ НА ГРАНИЦИ: Уплатили новац у хуманитарне сврхе и прошли без кривичне пријаве
У РАЗМАКУ од само два дана на граничним прелазима са Румунијом, код двоје држављана те земље пронађена је опојна дрога, али су оба виновника прошла без кривичних пријава.
16. 01. 2025. у 11:49

РУМУНКА УХАПШЕНА НА ГРАНИЦИ: Полиција код ње пронашла марихуану, казну уплатила у хуманитарне сврхе
РУМУНКА З. Р. М. ухапшена је на граничном прелазу Ватин, код Вршца, јер је полиција код ње, приликом контроле возила, принашла 3,78 грама марихуане.
11. 12. 2024. у 16:05
Најновије из рубрике

"МАЈКЕ СУ ДЕЦУ ВАДИЛЕ ИЗ ГРОБОВА" Потресно сведочење о протеривању Срба из Сарајева: Пред том језом и ужасом, нисам имала право на сузе
ЕГЗОДУС сарајевских Срба, њих око 150.000, који се десио крајем фебруара и почетком марта 1996. године, остао је једна од најпотреснијих слика модерне историје српског народа. Херојски бранећи своја огњишта током рата, Срби су, иако победници на бојном пољу, били принуђени да напусте Сарајево, подносећи највећу жртву у стварању Републике Српске.
23. 02. 2025. у 07:00

УСТАВ ИЗ 1974. ПИСАЛА И ТАЈНА СЛУЖБА БРИТАНИЈЕ: Још 1943. агенти СОЕ препоручивали политику дробљења српског етничког простора
КАДА је 21. фебруара 1974. проглашен Устав СФРЈ који је конфедерализовао и разорио сопствену државу, он није био аутентични производ Брозове политичке врхушке, већ део британске стратегије за послератну Југославију написане у априлу 1943, открио је прерано преминули историчар и правник др Мирослав Свирчевић. Тешко је објашњиво игнорисање овог интригантног открића после 2014. када је млади научник преминуо у 44. години.
23. 02. 2025. у 06:40

ГОДИШЊИЦА ДРУГЕ ОБНОВЕ МАНАСТИРА РАЧА: Божја милост сачувала колевку српске културе
Од тог дана 1795. када је у рушевинама затекао манастир Рачу, од Турака уништену колевку српске књижевности и модерне културе, навршило се 230 година. Епископ, заменик београдског митрополита, устанички војвода, архимандрит, а тада деветнаестогодишњи младић Хаџи Мелентије Стевановић, обновио је светињу у подножју Таре за само годину дана, народни песник је ове догађаје сачувао у епу „Почетак буне на дахије“, тако се догодило да је Божја милост кроз дух једног великана од пропасти сачувала задужбину краља Драгутина из 13. века која и данас траје као вечити, неизбрисиви залог српске вере и културе.
22. 02. 2025. у 11:20

ЧЕТИРИ ЈУНАКИЊЕ ИЗ ЛУЧАНА: Маријана, Ивана и Слађана одвајају средства од плата, а Марија од пензије, за пакете хране, кућне хемије...
ЖЕНЕ из Лучана, њих четири, већ годинама су једина или ретка светла тачка у животима многих невољника, болесних, безнадежних и социјално угрожених појединаца, па чак и породица у драгачевском крају. Маријана Маша Дуњић (32), Ивана Томашевић (40), Слађана Рендулић (44) и Марија Мара Ђокић (45), обилазе породице лошијег материјалног стања, носе им пакете хране и производа кућне хемије, а ако у тим породицама има деце, носе им и новогодишње пакетиће, гардеробу и играчке. Обилазе и старе који су остали сами на селима и доносе им лекове и храну. Све то средствима која њих три саме могу да издвоје од плате коју примају у једној фабрици у Лучанима и од Маријине инвалидске пензије, али и од помоћи саме фабрике, као и суграђана и свих људи добре воље, који им искрено помажу.
21. 02. 2025. у 11:00

ТВРЂАВА ЗАПАМТИЛА ВЕЛИКИ РАТ И ЈОШ ВЕЋЕ РАЗАРАЊЕ: Последице бомбардовања и данас видљиве у последњој престоници српске средњовековне државе
ШЕСТ векова Смедеревска тврђава одолева времену и освајачима, највише је страдала у 20. веку, а ране су видљиве и данас.
21. 02. 2025. у 07:15
Коментари (0)