"ЈУГОСЛАВИЈО" НА БИС ПА У ПОЛИЦИЈУ: Највећи хитови наше народне музике имају своју верзију и на румунском

МАЛО је познато да бројни хитови наше народне музике имају своју верзију и на румунском језику. Осамдесетих година 20. века популарни румунски певачи масовно су обрађивали српске песме, па млађе генерације Румуна и данас верују да су то заправо њихова ауторска дела.

Фото Приватна архива

У првом реду реч је о великом хиту Томе Здравковића "Слику твоју љубим", чији је препев постао саставни део румунског фолклора. Такође, и "Ти си жена мог живота" Мирослава Радовановића, односно Радета Јоровића, сматра се изворном румунском песмом, иако је снимљена тек након што је оригинална верзија на српском језику постала хит и ван граница тадашње Југославије.

Петрика Мојсе и Пера Тодоровић у Темишвару, Фото Приватна архива

Превођење српских песама на румунски језик је, каже, почело још 1954. године, када је у Темишвару основан Српски државни ансамбл. Ансамбл је наступао широм Румуније, па су тако и наши хитови постали веома слушани међу румунским живљем.

- Популарни румунски певач Петрика Мојсе, који је, иначе, сарађивао са музичарима из нашег ансамбла, први је схватио да Румунима изузетно прија српски мелос, па је дошао на идеју да препевава наше песме. Наравно, без плаћања ауторских права. Користио је оригиналну музику и аранжмане, али је текстове кориговао по свом нахођењу и то је заиста добро звучало - објашњава Аџић.

Српски државни ансамбл је одлуком министарског савета социјалистичке Румуније укинут 1970. године. Након тога основан је Музички професионални фолклорни ансамбл "Банатул", у оквиру ког је наступала и српска фолклорна група "Коло". Осамдесетих година, када је певач био Пера Тодоровић, популарност "Кола" је била толико велика, да су за Румуне они били нешто попут Битлса. Тада је и почела масовна обрада познатих српских нумера, јер је за бројне румунске извођаче управо то представљало сигуран пут до славе.

- Румунија је тада била под Чаушескуовом диктатуром. Властима се нимало није свидело то што српска музика и, генерално, српска култура имају тако снажан утицај на њихово становништво. Сматрали су да Срби кваре румунски фолклор. Зато су почели да забрањују концерте наших ансамбала. Чак су им укидали и дозволе за рад, али је народ, упркос томе, наставио да слуша наше песме - приповеда Аџић.

Врхунац контроле румунске власти над српском музиком било је формирање посебне комисије, која је контролисала текстове свих песама које су изводили наши ансамбли. Неподобне нису смеле да се певају. Рецимо, због нумере "Југославијо", певачи су морали да иду на информативне разговоре. У притвору би проводили и по два дана, као најгори криминалци, јер су певањем величали Југославију.

- Када је једном приликом Новица Неговановић гостовао у Темишвару, за бис је ненајављено запевао "од Вардара па до Триглава". Локални музичари су знали да је то било забрањено, али су наставили да свирају. Чим су почели да силазе са бине, двојица у кожним мантилима су пола оркестра одвела у станицу, где су целу ноћ давали изјаве - каже Пеца Аџић.

Фото А. Путник

Последњи покушај власти да искорени директан уплив српске музике у румунску био је гашење "Кола" 1990. године. Ипак, утицај наших народњака на тамошње музичаре, вели саговорник "Новости", и данас се осећа, иако више нема класичних обрада песама. Сада се ствар, донекле, и обрнула, па поједини наши извођачи обрађују румунске песме модерног звука.

Foto: Фото Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

СЛАВИЛИ И СРПСКУ НОВУ ГОДИНУ

КОЛИКО су Румуни волели српску музику, па чак и појединци који су били задужени да контролишу шта српски ансамбли певају, говори и то што су дозвољавали нашим људима у Темишвару да славе српску Нову годину и онда када је то у Југославији било забрањено. Тим новогодишњим забавама, које су званично биле пријављиване као прославе јубилеја разних удружења, присуствовали су и Срби и Румуни. Симптоматично је то да Румуни и данас у великом броју долазе у Србију 13. јануара на организоване дочеке.

Плакат Српског државног ансамбла уочи једног од наступа, Фото приватна архива

Препоручујемо

Друштво

0 3

АШИКОВАЊЕ НА БЕЛОМ КОВАНОМ МОСТУ: Место у Вршцу за ког се сећају сви становници

18. 02. 2023. у 11:00

Србија

0 4

СПОМЕНИК У ВРШЦУ ПОСВЕЋЕН ЈЕДРИЛИЧАРСТВУ: Грешком или намером, модерна скулптура има две верзије (ФОТО)

12. 02. 2023. у 06:45

Репортаже

0 1

ОВО СИГУРНО НИСТЕ ЗНАЛИ: Шта повезује првог руског дипломату у Србији и Аду Циганлију?

20. 02. 2023. у 19:16

Друштво

0 7

НА ИКОНИ РУСКИ ВОЈНИК У СРПСКОЈ УНИФОРМИ: Осликале је монахиње код Врања, а светац се јавио у сновима - током НАТО агресије (ФОТО)

15. 02. 2023. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације