"ЈУГОСЛАВИЈО" НА БИС ПА У ПОЛИЦИЈУ: Највећи хитови наше народне музике имају своју верзију и на румунском
МАЛО је познато да бројни хитови наше народне музике имају своју верзију и на румунском језику. Осамдесетих година 20. века популарни румунски певачи масовно су обрађивали српске песме, па млађе генерације Румуна и данас верују да су то заправо њихова ауторска дела.
Фото Приватна архива
У првом реду реч је о великом хиту Томе Здравковића "Слику твоју љубим", чији је препев постао саставни део румунског фолклора. Такође, и "Ти си жена мог живота" Мирослава Радовановића, односно Радета Јоровића, сматра се изворном румунском песмом, иако је снимљена тек након што је оригинална верзија на српском језику постала хит и ван граница тадашње Југославије.
Петрика Мојсе и Пера Тодоровић у Темишвару, Фото Приватна архива
Превођење српских песама на румунски језик је, каже, почело још 1954. године, када је у Темишвару основан Српски државни ансамбл. Ансамбл је наступао широм Румуније, па су тако и наши хитови постали веома слушани међу румунским живљем.
- Популарни румунски певач Петрика Мојсе, који је, иначе, сарађивао са музичарима из нашег ансамбла, први је схватио да Румунима изузетно прија српски мелос, па је дошао на идеју да препевава наше песме. Наравно, без плаћања ауторских права. Користио је оригиналну музику и аранжмане, али је текстове кориговао по свом нахођењу и то је заиста добро звучало - објашњава Аџић.
Српски државни ансамбл је одлуком министарског савета социјалистичке Румуније укинут 1970. године. Након тога основан је Музички професионални фолклорни ансамбл "Банатул", у оквиру ког је наступала и српска фолклорна група "Коло". Осамдесетих година, када је певач био Пера Тодоровић, популарност "Кола" је била толико велика, да су за Румуне они били нешто попут Битлса. Тада је и почела масовна обрада познатих српских нумера, јер је за бројне румунске извођаче управо то представљало сигуран пут до славе.
- Румунија је тада била под Чаушескуовом диктатуром. Властима се нимало није свидело то што српска музика и, генерално, српска култура имају тако снажан утицај на њихово становништво. Сматрали су да Срби кваре румунски фолклор. Зато су почели да забрањују концерте наших ансамбала. Чак су им укидали и дозволе за рад, али је народ, упркос томе, наставио да слуша наше песме - приповеда Аџић.
Врхунац контроле румунске власти над српском музиком било је формирање посебне комисије, која је контролисала текстове свих песама које су изводили наши ансамбли. Неподобне нису смеле да се певају. Рецимо, због нумере "Југославијо", певачи су морали да иду на информативне разговоре. У притвору би проводили и по два дана, као најгори криминалци, јер су певањем величали Југославију.
- Када је једном приликом Новица Неговановић гостовао у Темишвару, за бис је ненајављено запевао "од Вардара па до Триглава". Локални музичари су знали да је то било забрањено, али су наставили да свирају. Чим су почели да силазе са бине, двојица у кожним мантилима су пола оркестра одвела у станицу, где су целу ноћ давали изјаве - каже Пеца Аџић.
Фото А. Путник
Последњи покушај власти да искорени директан уплив српске музике у румунску био је гашење "Кола" 1990. године. Ипак, утицај наших народњака на тамошње музичаре, вели саговорник "Новости", и данас се осећа, иако више нема класичних обрада песама. Сада се ствар, донекле, и обрнула, па поједини наши извођачи обрађују румунске песме модерног звука.
СЛАВИЛИ И СРПСКУ НОВУ ГОДИНУ
КОЛИКО су Румуни волели српску музику, па чак и појединци који су били задужени да контролишу шта српски ансамбли певају, говори и то што су дозвољавали нашим људима у Темишвару да славе српску Нову годину и онда када је то у Југославији било забрањено. Тим новогодишњим забавама, које су званично биле пријављиване као прославе јубилеја разних удружења, присуствовали су и Срби и Румуни. Симптоматично је то да Румуни и данас у великом броју долазе у Србију 13. јануара на организоване дочеке.
Плакат Српског државног ансамбла уочи једног од наступа, Фото приватна архива
Препоручујемо
АШИКОВАЊЕ НА БЕЛОМ КОВАНОМ МОСТУ: Место у Вршцу за ког се сећају сви становници
18. 02. 2023. у 11:00
ОВО СИГУРНО НИСТЕ ЗНАЛИ: Шта повезује првог руског дипломату у Србији и Аду Циганлију?
20. 02. 2023. у 19:16
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"СИТУАЦИЈА ЈЕ ДРАМАТИЧНА, НАЈВАЖНИЈЕ ДА СЕ НЕ ПРЕТВОРИ У ПОТПУНО ТРАГИЧНУ" Застрашујуће упозорење Марије Захарове
ДОК Уједињене нације тврде да је у Сирији наступио мир, земље НАТО позивају на прекид насиља, рекла је представница за медије руског Министарства спољних послова Марија Захарова, указујући на противречност погледа две стране.
13. 12. 2024. у 17:59
АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”
АКЦИЈОМ „АЛТА за дечје осмехе“, АЛТА банка, у сарадњи са Центром инклузивна Србија, ове недеље поделила је новогодишње пакетиће малишанима у Дому за децу ометену у развоју „Колевка“ у Суботици.
12. 12. 2024. у 14:00
МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!
КАДА се шушка о неком трансферу – одеш на Моззарт спорт да провериш. Када си жељан правих интервјуа, тамо увек има добрих лектира. Страницу по страницу, приче се читају у даху скоро две деценије. На МВП свечаности су исписане тачно 22. Толико је награда уручено у оквиру првог, историјског избора за најбоље спортисте Србије, плус 11 специјалних признања, јер није лако побројати све успехе у фудбалу, кошарци, рукомету, одбојци...
11. 12. 2024. у 16:00
ОТВОРЕНА НОВА ФИЛИЈАЛА ADRIATIC БАНКЕ У КОМПЛЕКСУ SKYLINE
НОВА филијала Adriatic банке отворена је данас у пословно-стамбеном комплексу Skyline у Београду, а корисници ће у модерном амбијенту моћи да остваре многобројне услуге које ова банка пружа.
13. 12. 2024. у 10:00
ШЕШЕЉ О СЦЕНАРИЈУ КОЈИ НИКО НИЈЕ НИ САЊАО: Народ је био у заблуди (ВИДЕО)
НАРОДУ се огадио и пети и шести октобар и досманлијска власт, казао је председник СРС др Војислав Шешељ.
13. 12. 2024. у 16:33
КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: "Mercator-S" вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“
УКОЛИКО предано и вредно развијате и креирате аутентичне и традиционалне производе по домаћој рецептури, са сировином која је 100% настала у Србији, позивамо вас да се пријавите на конкурс „Укуси мога краја“, и тако осигурате да се ваши производи нађу на полицама ИДЕА продавница, РОДА маркета и МЕРЦАТОР хипермаркета, широм Србије.
10. 12. 2024. у 16:00
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.
12. 12. 2024. у 13:43
ОВОГ ДАТУМА ТЕМПЕРАТУРА ПАДА НА МИНУС 15: Детаљна временска прогноза до краја децембра
МЕТЕОРОЛОГ Иван Ристић најавио је да нас након краткотрајне стабилизације времена у другој половини децембра очекује јаче захлађење тачно 21. и 22. децембра.
12. 12. 2024. у 13:58
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Најновије из рубрике
И ДРВО "НОВОСТИ" ЗА ЗЕЛЕНИЈИ БЕОГРАД: У Булевару Милутина Миланковића - 12 нових јасенова
ЗА лепши и зеленији Београд, за чистији и здравији ваздух у њему, данас су посађени јасенови, а ново дрвеће донирала је и Компанија "Новости".
12. 12. 2024. у 16:44
ХРАБРОСТ И ПРКОС У ОКУ КАМЕРЕ: У оквиру "Дана Белгорода у Београду" творена изложба руских и фоторепортера "Вечерњих новости" (ФОТО)
ИЗЛОЖБА фотографија под називом "Јуче Београд. Данас Белгород. Крвави траг НАТО" јуче је отворена у Руском дому, у оквиру дводневне манифестације "Дани Белгорода у Београду".
12. 12. 2024. у 12:09
КАЗАН ЗА РАКИЈУ УШАО У ИСТОРИЈУ: Изложба "Чувари иновација - 100 година од првог српског патента" у Музеју науке и технике (ФОТО)
ПРЕМА првом Закону о заштити индустријске својине усвојеном у Краљевини СХС 1922, први регистрован патент у Србији био је "Строј за печење ракије" Милана Јовановића, казанџије из Новог Сада, који је заправо пренесен мађарски патент из 1909. А први патент који је одобрила наша Управа за заштиту индустријске својине, била је "Сама себе љуљајућа колевка" Адема Субашића, сајџије из Сарајева.
11. 12. 2024. у 20:00
ВЕЛИКО СРЦЕ МИЛАНОВО: Потресна судбина прогнаничку породицу Мрђеновић са Баније оснажила и узвисила у доброти
ЈЕДНА недеља почетком протеклог месеца био је празник у породици младог Игора Мудринића.
10. 12. 2024. у 21:00
КЛИМА ОСВАНУЛА У ОЛТАРУ: Иако урађен са најбољом намером, потез свештеника на средњовековној црквици у Смедереву изазвао полемике
НА средњовековном споменику културе од великог значаја, Цркви Успења Пресвете Богородице на Старом гробљу у Смедереву, освануо је недавно клима-уређај. То је многе збунило, неке наљутило, дигла се прашина јер ово није званично одобрио надлежни завод за заштиту споменика. На потезу су стручњаци који ће одлучити да ли ће клима на црквици из 15. века остати или не.
10. 12. 2024. у 17:13
Коментари (0)