СКУПШТИНА ИЗГЛАСАЛА КРАЉЕВИНУ: На данашњи дан 1882. Кнежевина Србија уздигнута на ниво краљевства
СРБИЈА је на Берлинском конгресу 1878. добила међународно признање каo потпуно независна и самостална државе, а њена Народна Скупштина је 6. марта 1882. донела Закон којим се "Књажество Србија проглашава за Краљевину Србију".
За химну краљевине је проглашена свечана песма кнежевине "Боже правде".
Вест о уздизању Србије на ниво краљевине је у 19. веку сматрана круном процеса "српске револуције", националног и социјалног ослобађања започетог 1804. у Првом српском устанку и имала је изузетан значај и на унутрашњеполитичком и на споанополитичком плану.
Од 7. марта 1882. стране дипломате су почеле да долазе у свечану аудијенцију код првог нововековног српског краља Милана Обреновића, а до 9. марта све европске силе су признале Краљевину Србије у границама које су проширене у српско-турским ратовима 1876-1878. године.
Први је аустроугарски посланик (тадашњи назив за амбасадора) гроф Кевенхилер дошао да "по заповести свог суверена свечано изјави да Аустроугарска царевина признаје узвишење Србије у Краљевину", а за њим су следили немачки, италијански, руски, и енглески посланици.
Да се спремају велике промене у Србији видело се још 1881, годину дана пре уздизања државе на ниво краљевине, када су створене прве српске политичке странке.
Напредњачка странка, коју је предводио Милутин Гарашанин, убрзо је пежоративно названа "дворском" јер се темељила у елити, у слоју виских државних чиновника који су безрезервно подржавали краља Милана. Либерална странка веома утицајног Јована Ристића се залагала за грађанске слободе и парламентаризам, а ослонац је имала у крупној буржоазији и богатим сељацима.
Народна радикална странка Николе Пашића била је популистичка, с базом на селу, а декларативни циљеви су јој били "народно благостање и слобода". Жестоко се борила против ауторитаризма краља Милана кога је оптуживала за "аустрофилство", противила се модернизацији, укључујући изградњу железнице, и залагала се за ослањање државе искључиво на Русију.
После тачно седам година од проглашења Краљевине Србије, краљ Милан је 6. марта 1889. дошао у Саборну цркву са тринаестогодишњим сином Александром и објавио проглас да о повлачњу са трона у корист сина. За старање о Краљевини Србији, до пунолетсва краља Александра Обреновића, одређено је намесништво које су чинили Јован Ристић, генерал Коста Протић и генерал Јован Белимарковић.
Препоручујемо
ОВО СИГУРНО НИСТЕ ЗНАЛИ: Шта повезује првог руског дипломату у Србији и Аду Циганлију?
20. 02. 2023. у 19:16
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)
МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.
12. 12. 2024. у 13:43
ОВОГ ДАТУМА ТЕМПЕРАТУРА ПАДА НА МИНУС 15: Детаљна временска прогноза до краја децембра
МЕТЕОРОЛОГ Иван Ристић најавио је да нас након краткотрајне стабилизације времена у другој половини децембра очекује јаче захлађење тачно 21. и 22. децембра.
12. 12. 2024. у 13:58
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (1)