СЛИКАР ОТКРИО СВЕ СВЕТОГОРСКЕ ТАЈНЕ: Димитрије Аврамовић, потомак љутих српских граничара-шајкаша, уметник и научник

Димитрије Аврамовић, потомак љутих српских граничара-шајкаша, први српски академски сликар, историчар уметности, писац и истраживач Свете Горе рођен је на данашњи дан 15. марта 1815. у Шајкашу. Његова уметничка дела засенила су сећање на Аврамовићев непревазиђени подвиг на Атосу где је аутор провео целу 1846. годину остварујући "немогућу мисију" откривања тајни ризница и архива светогорских манастира, што је и данас више него тешко.

Фото Б. Субашић

Резултате овог истраживачког подвига објавио је у књизи „Света Гора са стране вере, художества и повестнице“ у чијем је уводу написао: „Јошт док сам се учио у царској академији художества (уметности) у Бечу, осетио сам у себи велику жељу и природан позив за живописање дивне и дичне наше Србске народне Повестнице (историје). Таки има у њој красни и за живописање згодни догађаја да би и Рафаило (Рафаело) и Мијаило Анџело (Микеланђело) и Кореџио (Коређо) и Тицијан и Рубенс и сви после њи највећи повестнички живописци радо били Срби, само да су за ове догађаје дознати могли“.

Фото Б. Субашић

Аврамовићева књига је ремек дело које даје невероватно прецизну и целовиту слику микросвета на Атосу и до данас је непревазиђена по детаљности описа и квалитету информација.

То је прво и једино икад написано збирно сведочанство о српској баштини на Светој Гори. Велико је питање да ли је такав подвиг могуће поново извести, јер је Атос одувек био и полигон доказивања цивилизацијске надмоћи православних држава које су ту имале манастире.

vikipedija

Аврамовић нам је открио тужну истину да нису само гусари,крсташи и Турци уништавали баштину на Атосу. Сами православци су у националном надгорњавању уништавали сведочанства о историји других православних нација на Атосу, фалсификовали документе и присвајали туђе наслеђе.

vikipedija

Грчки монаси фанариоти су предњачили, не само скривајући већ и спаљујући српске књиге и даровне повеље српских владара, водећи суманути рат „Византинаца“ против „Словена“. Тај тренд, нажалост, није потуно нестао. Његов тужни резултат је уништење, крађа и препродаја огромног броја српских књига којих је било у многим манастирима. Захваљујући Аврамовићу бар знамо да су постојале.

Он је био и први српски истраживач који је преписао и публиковао Немањину Хиладарску повељу и најважније повеље српских владара и племића који су били ктитори и заштитници Атоса од 13. до 16. века. Тада је Србија била једина економски и војно моћна православна земља која је могла да даје довољно монаха и новца и спасе манастире од гашења.

Књига коју је објавио Аврамовић уверила је тадашње Србе да Хиландар заиста постоји, да он није само мит у народном предању које га је после векова непостојања Србије сместило у вилински свет и назвало „Бијел Вилиндар усред Горе Свете“, иако је у ствари шарен и на крају Атоса.

vikipedija

Аврамовићев путопис пробудио је интересовање и српске јавности и светске науке за Немањину и Савину задужбину, чиме ју је спасао.

Тек пошто су "Новости" издале књигу "Путник по Светој Гори", преведено је са славеносербског на савремени српски језик дело „Света Гора са стране вере, художества и повестнице“ великог путника и истинског родољуба Димитрија Аврамовића.

УМЕТНИК ПОСВЕЋЕН СРПСТВУ

Димитрије Аврамовић, син Михаила и Саре, дошао је на свет у Светом Ивану Шајкашком, данашњеm Шајкашу, 15. марта 1815. године. У Новом Саду је завршио основну школу и нижу гимназију, а његов изузетан таленат за цртање је приметио професор Атанасије Николић, доцније ректор кнежевског српског Лицеја у Крагујевцу.

Аврамовић је наставио учење сликарства код Матије Јовановића, Алојза Кастања, Јована Ивановића и долази у Беч 1833. али није имао новца за студирање на бечкој Академији лепих уметности. За живот је зарађивао копирајући дела великих мајстора у Галерији Академије и његова вештина се прочула. Три године касније од митрополита Стефана Станковића добио је стипендију и уписао бечку Академију после чијег завршетка је  постао први српски академски сликар.

Аврамовић 1841. долази код Кнеза Михаила Обреновића који препознаје и велики таленат и радиност, па му поверава осликавање зидова и иконостаса тек завршене Саборне цркве у Београду. Аврамовић паралелно путује по Србији и проучава средњовековне цркве и манастире. По досласку на власт Уставобранитеља стари јунак ослободилачких устанака  Узун-Мирко је утицао да му се одобре средства за истраживачко путовање на Свету Гору, после кога је написао : „Описаније древности србски у Светој (Атонској) Гори” и „Света Гора са стране вере, художества и повеснице”. Велики уметник и родољуб није могао да добије стални посао у Београду током владавине кнеза Александра Карађорђевића па се преселио у Нови Сад где је умро 1855. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације