ЗА пет година међународног мира, уништено је више цркава него за пет стотина година турског ропства, да би тај процес достигао своју кулминацију у три дана 17-19. марта, записано је у ванредном броју листа "Свети кнез Лазар" који је издавала Епархија Рашко-призренска.
- Ту није реч ни о неделима мале групе екстремиста који су и до сада уништавали наше храмове (115 на броју пре 17. марта) и убијали наш народ. Овде су у питању десетине хиљада (око 60.000) Албанаца који су предвођени бившим ветеранима ОВК пустошили Косовом и Метохијом све што носи знак крста, српства и цивилизације. То нису били демонстранти, јер су многи, по сведочанству КФОР-а, били наоружани аутоматским оружјем, гранатама, тромблонима и Молотовљевим коктелима. Треба рећи да мете напада нису били само Срби, наше светиње и куће, већ и војници КФОР-а и полицајци УНМИК-а, који су ту и тамо покушавали да заштите српске енклаве. Према подацима УНМИК- а повређено је 117 УНМИК полицајаца, 63 војника КФОР-а, спаљено је или оштећено преко 150 возила УН и полиције. Према још јавно непотврђеним извештајима, поред повређених, има и погинулих припадника међународних снага, међу којима су и двојица полицајаца убијених непосредно након мартовских догађаја у албански чистом делу Косова - известила је Епархије Рашко- призренска.
О томе су сведочили и војници из чешке јединице КФОР, који су се пред албанском наоружаном руљом забрикадирали у Цркви светог Андреја у Подујеву која је уништена 18. марта. Њен источни део , звоник и зид око цркве су разорени експлозивом. Чешки официр је дубоко шокиран за „Прашке новости” потврдио да су његови војници "морали да напусте храм, који је уништен заједно са гробљем" и да су Албанци "ископавали посмртне остатке Срба са гробља и разбацивали кости свуда унаоколо".
Монаси Епархије су са терена и извора међународних снага сакупљали информације и слали их у Београд: "У извештајима КФОР-а и УНМИК-а о догађајима 17. марта у Урошевцу пише "три ручне гранате бачене на цркву, подметнут пожар први пут, најмање 19 војника КФОР-а и УНМИК полицајаца рањени у одбрани цркве, разорено градско гробље".
Српски фудбалер Сергеј Милинковић Савић био је стрелац за Ал Хилал у победи 9:0 над последњепласираним Ал Фатехом у мечу 15. кола најквалитетније лиге Саудијске Арабије.
БОГДАН Ивановић, син убијеног Оливера Ивановића и државне секретарке Милене Поповић, пре неколико дана први пут је проговорио о детаљима из свог живота.
ГЛУМИЦА Љиљана Стјепановић је рођена у Београду, 15. јуна 1952. године. Отац Јован, пореклом из Славоније, био је војно лице. Имао је тежак живот као младић. Провео је три године у злогласном логору Јасеновац, а цела породица му је убијена током Другог светског рата.
СРПСКА православна црква (СПЦ) сутра слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Потом следи Богојављење, па Јовањдан.
КАДА би сваки грађанин са јавних површина уклањао бачене пластичне флаше, па још од њих правио нешто корисно, како то ради пензионер Драган Јанковић (64) из Остојићева код Чоке, природа у Србији би била много чистија.
НАЈМАСОВНИЈА и најстарија активност праћења бројности дивљих птица на свету, започетокј још давне 1966. године, организује се и ове године, а Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) до краја јануара организује и спороводи Међународни попис птица водених станишта ( Intewrnational Waterbird Census -IWC )и позивају заинтересоване грађане да се придруже.
УБАВО времето - лепо време, бије ли овцу време, дрча - неповољно време, он си је од крај време лош човек - одувек, идемо веч у време - каснимо, псо време - оскудно време, размирно - време буна и ратова или упогани се време - наоблачило се пред "ћишу". Ово су само неки од израза којима се у пиротском крају описује време.
Потресна судбина породице Стевановић из Ниша никога не оставља равнодушним. Њихов пут је вишегодишња борба са болешћу, тешким условима живота, непрестаним састављањем краја са крајем, физичким боловима, али и ранама на души које се опросте, али их је тешко заборавити и ићи даље.
БЕБА Маша Ћурчић, са непуну годину, најмлађи је наш сународник у Призрену. Њени родитељи Марко и Маја пре десетак година одлучили су да остану у престоном граду цара Душана и кажу да су га заволели и не желе да га напусте.
Коментари (2)