ЗЕМЉАНЕ ГРАЂЕВИНЕ ОДОЛЕВАЈУ ВРЕМЕНУ: Архитекта Драгана Којичић тврди да доба кућа од набоја није прошло (ФОТО)

НАШИ преци живели су у посебним кућама. Оне су биле отпорне на пожаре, пружале су акустични комфор, зими је у њима било топло, а лети хладно и пријатно.

Немања Деља и Б. Грујић

За таква здања говорило се да "дишу", јер су могле да упију влагу из ваздуха и да је отпусте. Укратко, здраве и удобне - куће од набоја. Вековима уназад, људи у Војводини градили су куће од природних материјала, земље, набоја, сламе и трске, које су се са колена на колено наслеђивале, па тако и данас, без обзира на то што су старије и од стотину година, људи у њима и даље бораве.

Иако се данас чини да су земља, трска и слама застареле буде се настојања да поново заживи градња од ових материјала због њиховог позитивног утицаја на здравље људи и на животну средину. Да би што више људи уверила да је тако нешто могуће Драгана Којичић, архитекта, иначе докторанд сценске архитектуре, технике и дизајна, деценију и по бави се промоцијом земљане архитектуре, а заједно са својим супругом купила је земљану кућу у селу Мошорин.

Драгана је, иначе, председница Клуба финих заната у Мошорину, а управо у својој кући организује бројне радионице, кампове, тренинге за мајсторе, школе земљане архитектуре.

- Стучњаци за земљану архитектуру из Француске поделили су технике градње земљом у дванаест великих група, са преко стотинак варијација које се јављају широм света, а набој је само једна од ових техника градње - започиње причу Драгана Којичић, која је дипломирала архитектуру у Новом Саду 2005. године, а након студентских пракси у Сирији и Колумбији у периоду од 2005. до 2008. године је живела и радила у Источној Африци и специјализирала земљану архитектуру у Француској. - Иако многи сматрају да су ову технику донели немачки колонисти током насељавања Војводине, она је по мени, поред плетера, много, много старија.

Истиче да јој је жеља да се споје локална, скоро заборављена знања, локални материјали и данашње потребе за удобношћу и комфором.

- Пре неколико година, утврђено је да испод темеља од печене цигле у тврђави у Бачу постоји темељ од набоја, што иде у прилог теорији да је набој много дуже на овим просторима, а оно што колонисти можда јесу донели је нека унапређена технологија, алати, можда боља организација рада, али не и техника.

Занимљиво је да је земља која се код нас користи као набој врло фина и нема у себи камења и шљунка, што је случај у другим крајевима света, па из тог разлога потиче веровање да куће од земље могу бити само приземне, управо због таквог састава.
Међутим, примери из света показују нешто сасвим супротно, први солитери на свету у Шибаму у Јемену, иако нису од технике набој, високи су од 15 до 40 метара и стари су око 500 година.

- Набој се много користи и данас. "Мартин Раух" из Аустрије већ 30 година гради објекте од набоја, у Аустрији, Швајцарској, Немачкој и то јавне, великих димензија, тако што блокове од набијене земље префабрикује у својој радионици, па их потом ређа, уз помоћ машина на градилишту као лего коцкице - додаје Драгана Којичић, уз напомену да у зидовима оставља отворе, кроз које касније, попут римских хипокауста, греје ове објекте. - Све ово знатно убрзава градњу, нарочито у урбаним зонама, али је, са друге стране и знатно поскупљује, тако да је данас, нажалост, у великом делу модерног света, постало веома скупо градити земљом. Ипак, еколошке и естетске карактеристике набоја компензују ову чињеницу.

Она подсећа на дугу традицију кућа од набоја на овим просторима, нарочито у Банату и Бачкој.

Foto: Немања Деља и Б. Грујић

POGLEDAJ GALERIJU

- Заиста не знам колико оваквих кућа има по Банату, Бачкој и целој Војводини, а сигурно да их има пуно, одолевају времену, уз могућност да се потпуно рециклирају. Иако многи сматрају да је земља добар изолатор, то је велика заблуда, најбољи изолатор је ваздух, под условом да се не креће, па су због тога добри материјали они који могу да га у томе спрече, као што су на пример, трска и слама. Земља само, својом масом и дебљином зидова, омогућава акумулацију топлоте и њено постепено отпуштање, па због тога постоји она стара изрека да куће од земље зими греју, а лети хладе. Иначе, свака врста земље је мање-више добра за градњу, али треба да се тестира да се види колико је глиновита, јер ако је јако глиновита користићемо је за неке малтере, а ако је мање, употребићемо је за набој - наставља Драгана.

Наша саговорница упозорава - да би се данас изградила кућа од земље, постоје многе компликације око добијања дозволе, јер наши закони захтевају да постоји дрвена или нека друга носећа конструкција, а набој је само земља, па до чињенице да нема мајстора. Она се нада да ће се ситуација променити и да ће традиција градње земљом бити настављена и унапређена.

Чињеница да у Француској купују куће од набоја не само да би их реновирали, него и за помоћне објекте - штале и амбаре, јер су јефтинији, подстакла је и Драгану да крене у потрагу за кућом од набоја у Војводини, када се вратила.

- Моји професори, кубанско-перуански брачни пар, купили су кућу у селу на сат времена од Гренобла на малом плацу. Платили су је 200.000 евра, а радови на реконструкцији коштали су их, вероватно, још толико. Ја сам моју у Мошорину платила пет хиљада евра. Иако су цене скочиле последњих година, верујем да се и даље куће од земље могу повољно купити у банатским селима.

Савремени објекти од набоја граде се последњих неколико деценија у целом свету и то не само стамбене куће, него и јавни вишеспратни објекти, а један од најпознатијих градитеља у Европи, већ поменути "Мартин Раух" из Аустрије, у једној болници направио је зид од набоја дугачак 180 метара, затим под од набоја у једном музеју; неколико школа, биоскоп, винарију, фабрику за сушење биљака, а у Шпанији је 2010. године од земље направљен затворени базен.

- У Америци, Аустралији и на Новом Зеланду, како би стандардизовали употребу набоја, што је прилично тешко, јер се свака земља разликује у саставу, па не важе исте размере, почели су да додају 6-12 посто цемента у смесу која се набија и ова техника се зове стабилизовани набој. Ми који радимо са земљом не волимо ово, јер земља тада губи своју најбољу способност да дише, а уз то више не може да се рециклира.

Препоручујемо

Србија

0 4

ЛЕПОТА ШЉИВИКА У РУЊАНИМА: Расветале воћке у селу код Лознице обећавају добру бербу

27. 03. 2023. у 20:28

Репортаже

0 2

ЉУБОСТИЊА НИЈЕ БИЛА САМО ПОЗНАТА ПО КНЕГИЊИ МИЛИЦИ И ЈЕФИМИЈИ: У овом манастиру су се израђивали најлепши ћилими(ФОТО)

17. 03. 2023. у 21:47

Београд

0 0

БИСЕРИ АРХИТЕКТУРЕ ДОБИЛИ НОВИ СЈАЈ: Међу небодерима уз Саву сређено и неколико објеката из предратног Београда

30. 01. 2023. у 08:30

Србија

0 1

ОБЈЕДИНИЛА ПРОШЛОСТ И САДАШЊОСТ: Изложба „Век Борбе“ отворена у Параћину (ФОТО)

27. 01. 2023. у 22:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације