Репортаже

ОД ЛОГОРА "ЗАРАЗОМ" СПАСИО 300 РОМА: Он је прогласио лажну епидемију пегавог тифуса у Осаоници

С.БАБОВИЋ

28. 04. 2023. у 17:57

ДОКТОР Сава Станојевић (1898-1982), лекар, хуманиста, јунак оба светска рата добио је у Трстенику спомен-бисту испред Дома здравља који и носи његово име. Најпознатији трстенички лекар извео је нестваран подвиг октобра 1942: спасао је више од 300 суграђана Рома депортације у нацистички логор, тако што је у насељу где су живели прогласио лажну епидемију пегавог тифуса! Немци су одустали од намере, а др Сава је због ове "преваре" постао жива легенда, којег Трстеничани ромске националности и дан-данас славе као највећег свеца.

ОД ЛОГОРА ЗАРАЗОМ СПАСИО 300 РОМА: Он је прогласио лажну епидемију пегавог тифуса у Осаоници

- Наш Дом здравља, који ове године обележава седам деценија рада, од 1992. носи име доктора Саве, који је ризиковао живот и спасао 300 наших суграђана. Наша је дужност да га се сећамо - каже др Жаклина Ристић, директорка Дома здравља "Др Сава Станојевић".

Др Сава Станојевић у ромском насељу током снимања документарног филма 1968.

Откривањем бисте, дела академског вајара Немање Мораче, верно је пренет лик доктора Станојевића, али је истовремено исправљена и неправда.

- Отклонили смо једну неправду и одали почаст нашем хероју,који је оставио дубок траг у нашем граду - каже Милена Турк,председница општине. - Заслужује да му на овај начин одамо почаст, да нас подсећа да будемо хумани и указује колико је посао лекара одговоран и захтеван.

Живот др Саве - рођеног Београђанина, сина Светислава Станојевића, конзула Србије у Трсту и Битољу и професора Велике школе - био је изузетан, колико и његова каријера. Са 17 година био је тумач при француској војно-лекарској мисији, а у јесен 1915. доживео је албанску голготу при повлачењу наше војске. Да изведе подвиг 1942, инспирисао га је догађај на броду заробљеном од Аустроугара 1915, на ком је и сам био, а који је лутао лукама све до Марсеља, са путницима "зараженим" колером. Наиме, енглески лекар успео је да спасе много деце и младих, који су као и др Сава били у карантину све до коначног одласка у Ницу.

Доктор Станојевић је дипломирао медицину на Сорбони, где је одбранио докторску тезу "Прилог проучавања маларије у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца" 1926. Потом је службовао у Сарајеву, Дрвару, Драгачеву, Гучи, Ужицу, Смедереву. Долазак у Трстеник 1931. показаће се као судбоносни. Када је почео Други светски није престајао да ради. У јесен 1942. добио је позив од суграђана у насељу Осаоница који су очајнички тражили да их заштити. Доктор је размишљао како да им помогне и сетио се енглеског доктора који је прогласио лажну заразу на броду на којем је Сава био 1915. Тако је "искористио" две смрти у ромској заједници, па иако је један Ром преминуо природном смрћу, а други од туберкулозе, др Сава их проглашава нултим пацијентима епидемије пегавца и упозорење на епидемију шаље ургентно немачкој команди у Крушевцу.

ЈУНАШТВО И У ДОКУМЕНТАРЦУ

ИСТИНИТ догађај спасавања Рома из трстеничког насеља Осаоница у Другом светском рату био је 1968. инспирација за документарни филм "Захвалност" редитеља Јована Ранчића. Филм је сниман две године после одласка др Саве Сатнојевића у пензију, до које је неуморно радио и лечио своје суграђане.

- Цело насеље ставља у карантин, а на улазу у Трстеник, код ромског насеља поставља таблу са упозорењем: "Пажња, пегави тифус! Achtung,Flechlieber! - записао је др Александар Милићевић, у својој књизи "Др Сава Станојевић-лекар, хуманиста,патриота". Од тог тренутка немачки окупатори се више нису ни приближавали ромском насељу у Осаоници.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације