Пеницилин, први светски антибиотик, најважнији лек у историји човечанства, који је спасао милијарде живота, почео је да се производи и масовно примењује пре тачно 80 година, усред Другог светског рата.
Најновије из рубрике
МИЛОРАД МИЛИНКОВИЋ ВРШАЦ УЧИНИО БЕСМРТНИМ: Радњу култног филма „Мртав `ладан“ сместио у тај град
ВИШЕ од деценијe Вршац важи за пожељно место за снимање домаћих филмова и серија, али је од двадесетак остварења само у једном „глумио“ сам себе. Реч је о црној комедији „Мртав `ладан“, коју је 2002. режирао недавно преминули Милорад Милинковић.
18. 01. 2025. у 21:55
ОД ПЛАСТИЧНИХ ФЛАША ЗА САТ НАПРАВИ МЕТЛУ: Пензионер Драган Јанковић бави се "еколошким" занатом
КАДА би сваки грађанин са јавних површина уклањао бачене пластичне флаше, па још од њих правио нешто корисно, како то ради пензионер Драган Јанковић (64) из Остојићева код Чоке, природа у Србији би била много чистија.
18. 01. 2025. у 06:45
БУДИТЕ ПОПИСИВАЧ - ПТИЦА: Акција Друштва за заштиту и проучавање птица Србије до краја јануара
НАЈМАСОВНИЈА и најстарија активност праћења бројности дивљих птица на свету, започетокј још давне 1966. године, организује се и ове године, а Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) до краја јануара организује и спороводи Међународни попис птица водених станишта ( Intewrnational Waterbird Census -IWC )и позивају заинтересоване грађане да се придруже.
17. 01. 2025. у 15:40
ПИРОТСКИ ВУК КАРАЏИЋ: Драгољуб Златковић 60 година сакупља културно благо пиротског краја
УБАВО времето - лепо време, бије ли овцу време, дрча - неповољно време, он си је од крај време лош човек - одувек, идемо веч у време - каснимо, псо време - оскудно време, размирно - време буна и ратова или упогани се време - наоблачило се пред "ћишу". Ово су само неки од израза којима се у пиротском крају описује време.
17. 01. 2025. у 07:00
УЗ ДОБРЕ ЉУДЕ СВЕ НАМ ЈЕ САД ЛАКШЕ: Бољи дани за самохраног оца из Ниша и његово троје деце, од којих је двоје на дуготрајном лечењу
Потресна судбина породице Стевановић из Ниша никога не оставља равнодушним. Њихов пут је вишегодишња борба са болешћу, тешким условима живота, непрестаним састављањем краја са крајем, физичким боловима, али и ранама на души које се опросте, али их је тешко заборавити и ићи даље.
16. 01. 2025. у 17:48
Sinisa
11.06.2023. 02:19
Српски војници су у 1. Светском рату бајонетом изгребали буђ са унутарње стране опасача и ову полагали на добијене ране што се показало ефикасним у лечењу. Један од енглеских лекара на балканском фронту је ово видео и прокоментарисао примитивизмом. Касније је сам признао: "Да сам имао више памети, пеницилин би ја измислио, а не Флеминг".