ШТА ЈЕ КЊАЗ МИЛОШ ПИСАО КРАЉУ ХАВАЈА: Шири се 12-годишњи пројекат "Обреновићи у музејским збиркама Србије и Европе"

РАЗАСУТА је заоставштина владарских и невладарских Обреновића по васцелој Србији и Европи, далеко више него што се то претпоставља(ло).

Јеврем Обреновић са децом, Фото Музеј рудничко-таковског краја

С времена на време, из густих магли историје се помоле вредни незнани делови те знамените ризнице. Било појединачно, или као нечија брижно чувана збирка докумената, уметнина, фотографија, стилских предмета...

Све те вредности доступне су за гледање сваком, јер "стају" у ризницу јединствену у Србији и Европи - у вишеетапни издавачки истраживачки пројекат "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе". Носилац тог документарно-уметничког пројекта је Музеј рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу, уз помоћ Министарства културе и општине. Уредници су историчарка уметности Ана Ранковић и историчар Александар Марушић. Та установа већ је обелоданила седми део пројекта, обимну каталошку монографију експоната везаних за Обреновиће из збирки чуваних у Крушевцу, Војводини, Шапцу, Смедереву, Ужицу, Чачку, фондова Природњачког музеја, београдског Народног позоришта, музеја у Трсту, приватних колекција породице Крсмановић-Симић, Радослава Косановића и Јохана Николића у Бечу. Занимљива је и преписка Обреновића са краљевским двором далеких Хаваја у Хонолулуу...!

Најновија, седма по реду студија пројекта није и његова коначница, јер се већ припрема осма! Наиме, поуздани трагови воде до новог блага те ризнице, за које јавност још не зна.

Печат кнеза Милоша, Фото Музеј рудничко-таковског краја

- Овај захтеван и комплексан посао је у минулих 12 година изнедрио два научна скупа. На укупно 2.210 страница, 67 аутора је кроз 69 радова, стручној и широј јавности представило 109 збирки са чак 4.908 експоната попут делова одеће, личних предмета, посуђа, оружја, намештаја, архивске грађе, преписке, личних белешки, књига, фотографија, уметничких дела, одликовања, серија кованог и штампаног новца, новинске и друге пропаганде... И седми том студије чине прилози са информацијама о установама и појединцима које третирају баштину ове династије, подаци о историјату колекција, начинима доласка до њих, те (ф)акти који сведоче о односу Обреновића и појединих крајева Србије и Европе - објашњавају кустоси Ранковић и Марушић.

Свечаност испред Милошевог конака, Фото Б. Субашић

Радови, који током 12-годишњег рада на овом пројекту третирају оставштину Обреновића у Италији, Аустрији, Француској, Шпанији и САД, утицали су да он задржи међународни формат. Овако се, на начин оригиналан у Србији и Европи, скидају непрозирни велови сазнања о Обреновићима, које су деценијама сузбијале политичке забране.

Радоје Јанковић, Фото Музеј рудничко-таковског краја

У седмом тому су скупштинске беседе књаза Милоша, које је стручно обрадио др Радомир Ј. Поповић. Те беседе до данас нису све сабране, нити су биле предмет посебног изучавања. Др Јелена Јовановић Симић нас води тајанственим путевима револверских пројектила из атентата на краљевски пар Обреновић 1903. Обдукција тела краља Александра и краљице Драге вршена је по правилнику који је сачинио др Едуард Михел. Санитетско одељење Министарства унутрашњих дела наредило је др Михелу и др Демостену Николајевићу да "секције изврше и протоколе поднесу". Обдукције су извршене у двору на билијарским столовима... Сачувани су и у овом тому приказани судбоносни куршуми, извађени из беживотних тела краљевског пара.

Унутрашњост конака, Фото З. Јовановић

Јавност мало или никако не зна за комуникације Обреновића са - владарима далеке острвске државе у Пацифику! Томе је посвећен рад "Краљевска преписка Хаваја и Србије - Налази из Архива краљевског двора у Хонолулуу" чији аутор је др Вишеслав Симић, проф.

Универзитета Технолокико де Монтреј у Мексику. Хавајска племена су 1795. окончала свој процес уједињења у једну државу а Краљевина Хаваји проглашена је 1810. под владарем званим Усамљеник - Камехамеха Први Ујединитељ. Краљицу Лилиуокалани Американци су свргли 1893. Дотад, та је држава имала 90 дипломатских представништава у свету!

ДОКАЗИ Коверта са куршумима Мајског преврата, Фото Музеј рудничко-таковског краја

- Током стогодишњег трајања, две хавајске владајуће лозе успеле су да успоставе преписку и размену државничких достојанстава и признања са једном исто тако новом државом и њеним крунисаним првацима, који су као и хавајски жарко желели да се укључе у светске токове. Србија, та нова држава постала је, као и Краљевина Хаваји, призната, суверена.

Др Едуард Михел и др Демостен Николајевић, Фото Музеј рудничко-таковског краја

Ипак, као и друга династија Хаваја, и друга династија Србије је на крају била свргнута. Из тог доба је важна преписка сачувана у архиву краљевског дворца Иолани у Хонолулуу, као и разни докази о спони две веома удаљене краљевине. Краљ Милан 22. марта 1882. пише хавајском суверену Давиду Калакауи - налази др Симић. Опширном коресподенцијом, уговорена је и размена диплома и ордена, а јуна 1883. у Београд стиже дипломата Куртис Иаукеа, пријатељство краљевина јача.

ОМИЉЕНА Портрет краљице Наталије у Трсту, Фото Музеј рудничко-таковског краја

Широк опсег

- ОВО је зналачки скројен том, шири опсег дисциплина које су се до сада бавиле деконструкцијом наслеђа династије Обреновић. Архивистика је дала свој допринос у расветљавању мање познатих преписки, беседа - сматра др Игор Борозан, проф. Филозофског факултета у Београду.

Публикација године

ПРВИ том зборника овог пројекта, од Националног комитета Међународног савета музеја (ICOM) добио је награду "Публикација године". Изазвао је одличне реакције публике, коју занима непозната династичка историја, као и стручне јавности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације