"НОВОСТИ" СА СРБИМА У ИСЛАМУ ГРЧКОМ: Сва чуда су нам стизала само водовод није (ФОТО)

ИСЛАМ Грчки у имену је спојио неспојиво. Природа га је наградила најплоднијом земљом у Далмацији, а одузела му сваку кап воде. Ту у Равним Котарима наслонила га на Велебит, а оставила на корак од мора. Али, Бог му је одувек давао најбоље људе: исконски везане за сваки свој комад земље, вредне и истрајне, срчане а трпељиве. Људе домаћине и дарежљиве, отворена срца чак и за оне који им у кућу бану напречац. Одмах се види и осети да им је душа срасла са аманетом: "...ласно ћемо ако јесмо људи", знаменитог српског ускока Јанковић Стојана, најславнијег имена из Равних Котара.

Фото: И. Маринковић

Стигли смо у Ислам Грчки нешто пре поднева. Жмирећи на немилосрдном, жарком летњем сунцу, тражили смо чашицу разговора. Отворена капија "подупрта" са два величанствена лијандера била је "зелени сигнал" да уђемо у двориште једноспратне, лепе камене куће.

- Има ли домаћина - питали смо, а из куће се зачуло: "Има, има, фала Богу. 'Ајте, извол'те!"

После неколико реченица били смо као међу најрођенијима, угошћени као цареви, скривени од сунца под лозом начичканом младим грожђем чијим зрнима је, само њима, чинило нам се, ужарено сунце чинило добро. Домаћин Милан Лакић (63) и његова супруга Рада (57), дочекали су нас раширених руку.

Игор Маринковић

- Ем гости, ем новинари из Србије - поновила је више пута Рада, весела, насмејана жена чија присност не може а да госта за трен не освоји.

Веле нам да смо јутром дошли не бисмо их нашли јер су зором у својим њивама, а у подне су опет дома склањајући се од врелине.

- Имамо 16 хектара земље, половину обрађујемо, а остало је шума. Да нам шездесетих година у аграрној реформи није одузето 20 хектара имали бисмо више посла, али и награде од труда. Засадили смо 3.000 кућа лубеница које рађају све до октобра, диња имамо 600 кућа, лозе 1.200 чокота, а већ смо пожњели четири тоне јечма. Засадили смо и паприку, краставац, парадајз, тиквице... Све то у сезони даје по две-три бербе. Рађају нам и трешње, ораси, бадеми... Од Српског народног вијећа добили смо трактор, па нам је све много лакше - прича нам Милан, оран као да је младић.

Игор Маринковић

Воду, каже, имају захваљујући густерни старој 100 година у коју се сакупља кишница. У пољу имају базен, па већину њива заливају системом кап по кап, а цистерне са водом снабдевају домаћинство.

- Сва чуда су нам стизала, само водовод никад није! И ево сад у 23. години 21. века још га немамо, али багери копају, ради се и обећано нам је да ће бити завршен до српског Божића 2024. Верујемо да ће тако бити, а време ће показати.

Волели би, Милан и Рада, да су им и синови Радован и Георгије са њима. Први живи у Шведској и кажу, други је ТВ сценариста са међународном каријером.

- Млади су, нека их. И ја сам у њиховим годинама најпре био поморац, па сам радио у "Ини", али ова наша земља и њиве увек су ме чекале. И дочекале да им се вратим и онда када је то изгледало немогуће, када смо 22. јанура 1993. морали да одемо - каже нам Милан.

Игор Маринковић

То је тешко, време грађанског рата када је у јануару 1993. хрватска војска започела операцију кодног назива "Масленица" која је представљала напад на Србе у Равним Котарима. У овој акцији познатој по бруталности и окрутности хрватске војске убијено је и нестало 348 цивила и војника, међу њима 40 жена и четворо деце. У збеговима је као директна последица агресије умрло још 165 цивила. Са подручја Равних Котара, које су у овој акцији делимично заузеле хрватске снаге, укупно је прогнано око 10.000 Срба, а српска села Смоковић, Ислам Грчки и Кашић су потпуно уништена и спаљена.

- У Београду смо живели 13 година. Радили смо све и свашта како смо умели и знали, да бисмо преживели и подигли децу - прича Рада. - Размишљали смо и да одемо вани. Први пут смо у Ислам Грчки дошли на неколико дана 2003, а три године касније смо преломили и вратили се. Воде нисмо имали, као што је и сад немамо, струју смо добили после две и по године. Породична кућа саграђена 1926. била је порушена, чак је неко и пуцао у ћирилицом исписану плочу изнад врата која је сведочила о њеној градњи. Али, да не причамо о томе... Довољно је што још има затворених и разрушених кућа које нас подсећају на зло доба. Не заборављамо, али живот мора да се живи. Ово је плодан, богат крај, дар од Бога и то морамо чувати и поштовати. А, верујте ми да није било рата сви бисмо сада возили авионе.

Игор Маринковић

А у то време, пре грађанског рата, нарочито током осамдесетих година, Ислам Грчки су звали мала Калифорнија. Са око 5.000 хектара обрадиве земље, тоне и тоне воћа и поврћа, камионима су широм Далмације развозили вредни домаћини. Био је ту и Комбинат "Агробаштица" који је упошљавао од 600 до 700 сезонаца, највише из Крушевца.

- То данас изгледа незамисливо - каже Недељко Јокић (84), родом из Ислама Грчког, који сада живи у Бањалуци, али родни крај редовно обилази. - Пре рата изузетно се добро живело. Ово је пољопривредни крај, има три-четири плода годишње на истој земљи: прво се посеје кромпир, па на пример парадајз, па у јесен зелена салата. И производња брескве је била врло уносан посао. Тада је овде живело од 1.300 до 1.500 душа, а данас их је, нажалост само око стотину, али оно што пољопривредници и данас овде успешно раде најбоље сведоче какву нам је земљу Бог дао и знак је да треба да је чувамо. Она је и нада и узданица.

Милан Лакић у вртуFoto: Игор Маринковић

POGLEDAJ GALERIJU

- А је ли истина да се у то време, осамдесетих, новац у Исламу Грчком мерио на кантар - питамо Недељка.

Грохотом се насмејао:

- Легенда каже да јесте. Тако се прича и данас, кад се увече разговарамо на балотама. Вредним домаћинима, пољопривредницима, трговци су одмах исплаћивали робу. Сваки други-трећи дан доносили су кући и по 5.000 марака. Онда би се навече окупили у кафани, па уместо да броје, новац су мерили на кантару...

То време је, ипак, давно...

- Ондашња Социјалистичка Република Хрватска више је водила рачуна о пољопривреди него ова држава данас. Мало се улаже у овај крај. У селу је некад била осмолетка, имало је и по 800 ђака, а сада нема ниједног. Али, мени се све чини да ће доћи неко лепше време, има младих породица које обећавају... Видећемо... - каже Недељко.

Има у Исламу Грчком и још много ратних рана: порушена школа, много срушених кућа, чак и увредљивих натписа на њима, запарложених њива чији су домаћини расути по свету..., само су нека сведочанства. Продавницу су добили тек недавно, после 30 година. Али, овдашњи Срби су одавно решили да крену даље... Своји су на своме и свесни вредности своје плодне земље: нико из Ислама Грчког, а стасала је и друга поратна генерација, није продао ни квадрат своје дедовине, без обзира на то да ли живи овде или негде далеко... А то је потврда њихове наде и вере у будућност ту, у Исламу Грчком. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације