МАСАКР СРБА У КРАЉЕВУ ПО НЕМАЧКОЈ ФОРМУЛИ: Квота смрти прописана само за Србију

ПРИЧА о гробљу најмање 2.255 стрељаних Срба у Краљеву од 15. до 20. октобра 1941. открива ружно наличје послератне културе сећања.

Нродни музеј Краљево

У праву су они који ће приговорити да је међу стрељанима у Краљеву било и припадника других народа. У Краљеву су стрељани и "бели" Руси, који су у Србији нашли нову отаџбину. Побијени су и Словенци који су у Краљеву нашли уточиште када су их Немци депортовали са "германског животног простора". У граду који је био индустријски центар радили су многи странци које су Немци побили јер су Србију сматрали својом земљом и нису је напустили ни после окупације.

Народни музеј Краљево

У октобру 1941. су и Краљевчани који нису рођењем припадали српском народу мученичком смрћу постали Срби, јер су стрељани по геноцидној "квоти смрти" који су Немци прописали само за Србију. За убијеног немачког војника предвиђена је егзекуција сто цивила, а за рањеног педесет.

- Масовно погубљење у Краљеву је изведено по геноцидном плану за српски народ. Немци су већ већ 28. априла 1941. наредили да се за сваког њиховог убијеног војника за одмазду стреља 100 цивила Срба, а затим да се лешеви обесе на јавном месту. Сличне наредбе поновљене су и 19. маја, 16. септембра и 28. септембра. Масовни устанак српског народа 1941. условио је примену репресалија и убистава на основу идеолошких и "расних" критеријума - каже историчар др Милош Тимотијевић.

Вермахт је, по сопственим подацима до почетка 1942. побио више од 21.000 цивила и 11.000 устаника у Србији! О геноцидној намери сведочи наредба генерала Франца Бемеа, Аустријанца, ветерана Великог рата задуженог за сламање устанка: "Ваш је задатак да прокрстарите земљом, у којој се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију има се створити застрашујући пример који мора најтеже погодити целокупно становништво".

Народни музеј Краљево

Масакр у Краљеву је био злочин са предумишљајем, јер су таоци сакупљани још од 4. октобра 1941. а масовна стрељања су на простору названом "лагер" изведена од 15. до 20. октобра.

- У граду је владала ужасна атмосфера, свако је имао неког свог међу таоцима и свако се питао да ли је он следећи. Злочин није био ограничен на сам град, казнене експедиције у селима Жичког среза почеле су још раније. Најужаснију је од 7. до 9. октобра извео 2. батаљон 737. пешадијског пука и 592. ландесшицен батаљон у селима Сирча, Печеног и Витановац, где су војници аустријског порекла на монструозан начин затирали читаве породице. У Сирчи су Јеленку Аксентијевић, њену снаху Станку са тог јутра рођеном бебом, Љубицу Миљковић из Витановца и њеног четрнаестогодишњег сина Славољуба затворили у кућу и живе спалили. На исти начин настрадали су Матија Ћировић, његова жена Росанда и снаха Даница. Милан и Лепосава Миливојевић убијени су заједно са петнаестогодишњим сином Милутином - наводи историчарка Мирјана Савић из Народног музеја у Краљеву.

Народни музеј Краљево

Таоци у граду су стрељани када се окупациона посада уплашила успеха заједничке опсаде Југословенске војске у отаџбини и партизана. Војним операцијама су руководили школовани официри, а око града се окупљало све више устаника.

- Борбе за Краљево заоштравају се из дана у дан... Одељење бомбаша и пушкомитраљезаца прве чете партизана Трнавског одреда, препливавши Мораву пред самим носем Немаца приближило се местимично на 30-80 метара пред митраљеска гнезда, вршећи непрестано нападе бомбама... Артиљерија опсадничке војске све више туче непријатељски аеродром. Нарочито се истакао својом спремом, пожртвовањем и храброшћу четник, потпоручник Десимир Томашевић - објавиле су "Новости - орган Штаба НОП одреда Др Драгиша Мишовић" од 16. октобра.

Народни музеј Краљево

Хитлер је послао елитне оперативне дивизије из Француске и са Источног фронта у Србију и у позну јесен 1941. устанак је сломљен. Ближњи стрељаних Краљевчана су 1942. добили дозволу окупатора да на масовној гробници поставе крстове с именима жртава и одрже им помен.

Народни музеј Краљево

Чим је Краљево ослобођено октобра 1944. партизански борци су положили венац на стратишту. На фотографији из 1945. забележен је парастос где Срби у партизанским униформама стоје међу ожалошћенима.

Народни музеј Краљево

Православни помен после кога се окупљанима обраћао неки од званичника одржавао се до 1965. када је комеморација названа "Октобарске свечаности". Крстови су извађени, парастос је забрањен, а гробље је проглашено за спомен-парк. Стрељани Срби избеглице из НДХ, са Косова и Метохије, Македоније, Рашке области су постхумно "прекомандовани" у друге народе. Уништена је и костурница устаника на градском гробљу, у којој је било сахрањено више од 60 четника и партизана који су 1941. заједно изгинули. У спомен-парку започета је изградња никада завршеног меморијалног комплекса са амфитеатром, а обећана спомен-плоча са именима стрељаних није постављена.

Народни музеј Краљево

Тек од 1992. комеморација на стратишту поново је почела опелом жртвама немачког злочина и Краљевчанима који су пали као жртве грађанског рата на простору СФРЈ. Парастос је 1997. служио патријарх Павле и позвао на поштовање хришћанских начела. Једно од њих је и сећање на жртве, које су од уништавања гробља изгубила идентитет, а и број им је постао дискутабилан. Научници су почели да прекопавају документацију.

- Захваљујући сачуваним примарним изворима и сведочењима савременика, вишегодишња истраживања су утврдила имена 2.255 страдалих цивила у октобру 1941, међу којима је било и деце, жена и стараца. Лагер као место страдања, дефинитивно је утврђен за 2.194 страдале особе, док за преостaлу 61 особу није могуће поуздано утврдити место страдања. Постојећи подаци говоре да је у лагеру стрељано најмање 106 особа млађих од 18 година, које нису дочекале време да постану очеви и мајке - наводи историчарка Силвија Крејаковић, аутор књиге "Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941." коју је издао Музеј жртава геноцида.

Фото:Г. Шљивић

Цифре добијене из писаних извора научници сматрају се најмањим бројем жртава, а стварни број вероватно никада нећемо сазнати.

- Свака струка има своје домете и своје границе. Тврдња неких историчара да су спискови са подацима жртава једини доказ злочина су нелогични. То би значило да ако нема списка жртава онда нема ни злочина. Најсигурније податке даје физичка антропологија, која покрива инспекцију и број скелета, страдалих лица, али таква истраживања на српским стратиштима или никада нису спроведена или су, као у случају послератне ексхумације у Крагујевцу, подаци скривани. Последице неблаговремене и неадекватне обраде ратних злочина су велике, а та тема није смела да доживи непристојне расправе, већ озбиљно сагледавање вишег интереса и професионално частан однос према огромном броју српских жртава - каже антрополог Виктор Бејатовић.

АРЕНА УМЕСТО ГРОБЉА

УНИШТАВАЊЕ гробља стрељаних у Краљеву је на савременике злочина оставило мучан утисак, о чему је сведочанство Марјана Пенеша, сина једног од стрељаних Словенаца. У октобру 1979. са синовима је посетио Краљево и забележио: "Деца су упорно тражила место где је записано име њиховог деде Алојза Пенеша, што сам им ја обећавао да ће видети на месту где је стрељан. Све што сам видео, изгледало је као да смо стигли у арену са гладијаторима за време римског царства. Од срца ми се родило питање зашто те жртве нису добиле оно поштовање које заслужују."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације