У КУЛИ ОБЕЛЕЖЕНО 77 ГОДИНА ОД КАДА СУ ОРГАНИЗОВАНО ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ СТИГЛИ ПРВИ КОЛОНИСТИ: Победио је нагон за опстанком

У КУЛИ је, седму годину заредом, обележена годишњица досељавања колониста из Црне Горе, чије су прве групе у овај бачки градић стигле теретним возовима 1946, а пристизале су све до 1948.

фото А. Поповић

У просторијама предузећа у којем је уређена спомен-соба дошљака, окупило се више од стотину оних који су населили Кулу после Другог светског рата, њихових потомака, али и гостију, такође пореклом из колонистичких породица - из Београда, Новог Сада, Врбаса, Ловћенца, Бачког Доброг Поља, Сивца, Црвенке, Крушчића...

- Кула је имала 351 носиоца колонизације, што значи да се доселило толико фамилија, са укупно око 2.500 чланова. Од њих су данас живи 132, од чега 25 у Кули, а остали су се одселили у веће градове или у Црну Гору - навео је Жарко Поповић (86) из "Удружења грађана колониста и потомака из ЦГ 1946. Кула", које је организатор сећања на дане колонизације у овој вароши, у то време седишту среза.

Фото: ДВД студио

Поповић је, такође, један од оних који је црногорска брда заменио за бачку равницу, а укрцао се у "воз без возног реда" као деветогодишњак, са сестром, два брата, оцем, мајком, дедом и двојицом стричева, на пут у обећану "велику, зелену и богату Војводину".
 

- Није, ипак, било лако у непознатом, где су колонисти радили од јутра до мрака на њивама. Био је то сусрет два света, два менталитета и различитих култура, обичаја и навика. Победио је нагон за опстанком, уз немало брђанског ината - посведочили су колонисти писцима монографије о досељавању Црногораца у Кулу, Слободану Б. Медојевићу из Крушчића и Дамјану Миљанићу, председнику Општине Кула, који је са народним послаником Миланом Глушцем присуствовао обележавању 77. годишњице колонизације.

Фото: Т. Тамаш

Поповић каже да је Миљанићев ђед, од којег је унук понео име, био легенда "држањем и памећу горштака", а међу многим колонистима за понос посебно истиче Бранка Јоветића, "непревазиђеног председника Општине Кула и председника Комисије за међународне односе ФНРЈ, који је уместо Тита дочекивао стране госте".

Фото: А. Поповић

- Историјску част имали смо ове године, јер су на свечаности биле и две наше земљакиње које имају по 92 године - Вукосава Миљанић и Даринка Вуковић. Најстарији живи колониста Милинко Петковић (93) није могао да дође због болести, а најмлађи нам је Гавро Мркић (77), који је имао два месеца кад је из ЦГ стигао у Кулу - казао је Поповић. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације