ДЕДА АВРАМ ИЗЛЕЧИО ДИНАР: Пре три деценије бриљантни економиста др Драгослав Аврамовић је за дан зауставио хиперинфлацију

ХИПЕРИНФЛАЦИЈА од 313.563.558 (313,5 трилиона) одсто на месечном нивоу, односно два одсто у минуту, у јануару 1994. изгледала је грађанима Савезне Републике Југославије као незаустављива пошаст.

википедија, НБС

 А, онда се појавио "супердека" др Драгослав Аврамовић и за дан је савладао "супердинаром" који је пуштен у оптицај пре тачно 30 година.

википедија, НБС

Нови динар је 24. јануара 1994. вредео као једна немачка марка, а већ следећег јутра ју је прегазио: дилери су узалуд нудили марку за 70 пара, народ "супердинаре" није хтео да продаје!

Драгослав Аврамовић / Фото САНУ

- Прво јавно признање стигло је од бечког Економског института реченицом "да је једна велика инфлација која је у јануару расла по стопи од два одсто у минуту сломљена једним потезом!". Професор Аврамовић је констатовао суштински проблем: да је неопходно капитално "рестаурирати стабилан и вредан новац, без којег се не може коректно трговати и привређивати!" Он се приближно налазио у позицији у којој је од 1912. до 1914. био српски министар финансија Лаза Пачу, који је водио битку са инфлацијом у ратом исцрпљеној земљи - наводи проф. др Тихомир Ђокановић, научни саветник Европског центра за мир и развој (ЕЦПД) Универзитета за мир Уједињених нација.

Победника хиперинфлације продавци са београдских пијаца и уличних тезги познавали су као деку са зембиљем који их је редовно обилазио и испитивао, а стручњаци Светске банке и институција УН као колегу чије се мишљење уважавало и у највишим круговима. Иако је "деда Аврам" могао мирно да живи у белом свету он није напустио Србију која је од 1991. подсећала на острво опасано непробојном оградом од санкција УН иза којих су стајале Америка и Немачка. Био је део, а у најтежем времену и вођа економског тима државе коју је покушавао да спасе огромним знањем и енергијом, чему су се противили неуки политичари и теоретичарска наклапала, чак и када су се и динар и Србија нашли на рубу пропасти.

википедија, НБС

- Реалне најамнине, које су падале још од 1991, стрмоглавиле су се у периоду јул-децембар 1993, а у јануару 1994. оне су у просеку пале испод 30 марака. Најтеже су били погођени пензионери, пензије су износиле свега пет марака. Сећам се сцене у радњи у Београду у децембру 1993. Преко ноћи су цене хлеба триплиране и неколико старих људи у реду нису имали новца да га плате. Продавац, шеф радње на углу Балканске и улице Народног фронта, приложио је део разлике и позвао све који то могу да дају прилог. Пензионери су плакали, и цео ред је почео да јеца са њима. Касније сам чуо од продаваца иконица и дрангулија на Калемегдану да је знатан број пензионера (чак и брачни парови) извршио самоубиство скачући са зидина и кула Калемегданске тврђаве у амбис - оставио је потресно сведочење др Аврамовић у изврсној књизи "Реконструкција монетарног система Југославије и победа над инфлацијом 1994."

Privatna arhiva

Он није губио време у теоретисању већ се концентрисао на тражење практичних решења, уверен да се стари динар не може рехабилитовати и да се мора прићи емитовању "новог", везаног за марку из психолошких разлога, јер је она владала тржиштем. С друге стране, применио је решење које је СССР спасло од пропасти.

- Нови динар је једно време функционисао паралелно у промету са старим, јер се проф. Аврамовић сетио да је оваква двојност функционисања двеју валута постојала у првим данима функционисања монетарног система у совјетској Русији, 1920. Аврамовићева изванредна замисао је била и да се нове емисије новог динара не пуштају преко банчиних шалтера већ да се преко пензија директно дају у руке сиромашних слојева који ће их одмах вратити у промет. Уследило је оживљавање унутрашњег тржишта, трговци су почели да износе робу у продавнице, а потрошачи нису трчали да нови динар претворе у девизе. Оно што већина других стручњака није можда схватила, проф. Аврамовић је видео и објективно проценио - закључује проф. др Тихомир Ђокановић.

ТРКА СИРОМАШНИХ МИЛИЈАРДЕРА

ДИНАРСКИ апоени од 500 милиона пуштени у оптицај у децембру 1993. изгубили су 99 одсто вредности за 10 дана, а они од 50 милијарди изгубили су 97 одсто вредности за само седам дана! Сва роба се пазарила на црном тржишту за девизе које нису могле да се купе у банкама већ само од уличних дилера. Када би запослени примили плату у кесама за смеће пуним безвредних милијарди следила би трка до дилера да их замене за неколико немачких марака. Ко није био брз, остајао би без ичега.

А МИ У ЧЕЛНОМ ДРЖАВНОМ КРУГУ...

АКАДЕМИК Аврамовић је оставио сведочанство о стварању нове класе бескрупулозних шпекуланата који су се обогатили на хиперинфлацији и преузимали друштвену моћ:" Уочи нове године 1994, господин Коста Михаиловић, академик и саветник председника Милошевића, хувернер НБС господин Станић и ја нисмо могли у опустелој Кнез Михајловој улици да нађемо ресторан који је сервирао ручак. Коначно смо стигли у ресторан где смо могли да добијемо ручак, али тројица нас нисмо имали довољно динара да платимо. Појавио се још један гост, видео је да имамо тешкоћа да платимо и понудио марке из дебелог буђелара, али ја сам ипак покупио довољно из мојих џепова. А господа Михаиловић, Станић и ја смо били на врху југословенског друштва, у челном државном и интелектуалном кругу".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације