СЛОВА ЗЛАТОМ ИСПИСАНА: Новости у најдрагоценијој библиотеци хришћанства, одакле је рукопис српског монаха из 11. века завршио у Украјини

НАЈДРАГОЦЕНИЈА библиотека хришћанства налази се у Манастиру Свете Катарине на најјужнијем темену троугла Синајског полуострва, на 1.500 метара надморске висине, на дну клисуре између голих стрмих падина планина Хореб (Синајске горе) и Свете Епистеме.

Фото: Б.Субашић

У врлетима Синајских планина који окружују светињу саздану око горућег грма из кога се Бог обратио Мојсију могу да опстану само бедуини и, од 3. века, монаси синаити. Најстарији живи манастир света који је подигао цар Јустинијан у 6. веку, далеко је од градова и прометних путева, а његова духовна снага и моћ доживљавају се тек кад се стоји под његовим зидинама.

Посматран са врха Синајске горе манастир изгледа бескрајно мали и незаштићен у планинској пустоши. Тешко је објаснити како се на том комадићу тла усред ничега богослужи у континуитету већ 19. векова и да се баш ту чувају и најдрагоценије иконе и књиге хришћанства. Чак и највећи скептици тешко се одупиру помисли да је Света Катарина под посебним Божјим окриљем у опасном окружењу.

Фото: Б.Субашић

Које год да је царство номинално владало Синајем прави и једини становници и господари пустоши били су бедуини који су поштовали учене мистике-аскете. О томе сведочи чињеница да Света Катарина никада није остала без монаха, јер су вечни номади, трговци и разбојници пропуштали аскете који су у манастир доносили драгоцености као што је најстарија икона Христа, на чијем је асиметричном лицу приказана његова људска и божанска природа. У синајској светињи чувана је 1.500 година најстарија Библија света, Синајски кодекс, писан у 4. веку. Његов највећи део је у 19. веку је, изигравши поверење синаита, украо немачки научник Тишендорф. Ипак, није успео да узме све и мој домаћин отац Јефрем довео ме је пред преостале странице.

- Ови листови су недавно пронађени сакривени у зиду. Погледај ту лепоту, слова су писана златом - одушевљено је показивао отац Јефрем блиставобели пергамент са краснописом од жеженог злата.

Фото: Б.Субашић

Синаити су спасли око 3.300 непроцењивих рукописних књига на грчком, латинском, хебрејском, старословенским језицима, арапском, сиријском, грузијском, етиопском, јерменском и персијском. Међу словенским књигама је најстарији Синајски псалтир из 10. или 11. века који је глагољицом написао српски монах Димитрије.

- Овај учени монах и његови сарадници нису дошали на Синај случајно, нити су били први Срби у Светој Катарини. Они су дошли на позив још старијих српских синаита - рекао ми је проф. др Драгиша Бојовић, оснивач Одељења за светосавске студије на Филозофском факултету у Нишу.

vikipedija

Руски истраживач Владимир Розов је 1908. на Синају забележио: "Рукописи Манастира Свете Катарине заслужују нajвећy пажњу Срба. Ми у њима налазимо богати извор скупоценог градива за стару српску књижевност, и њихово проучавање може бацити нову светлост, како на paзвoj саме српске књижевности, тако и на улогу кojy je она имала у paзвojy књижевности православног словенства."

Фото: Б.Субашић

Розов је утврдио је да српски рукописи које је пронашао у библиотеци Манастира Свете Катарине потичу из српског манастирчића Свете Богородице у оквиру ове светиње. Српски монаси су већ више од века живели у њему када је им 1234. у госте стигао Свети Сава.

- Он се настанио у манастиру Свете Богородице, и по томе изгледа да je ова словенска колонија имала свoje седиште баш у њему. Када je Свети Сава основао у Палестини jaко српско огњиште, Срби су неминовно морали да дођу и на Cинaj. Ово потврђује и Cинаjcкa библиотека. Срби су имали неко време чак и игумане - наводи Розов.

Запис из 16. века сачувао је сведочанство о српском монаху Јоакиму који је био "игумен од Синајској гори".

- Изгледа да je на Cинajy одавна постојала словенска монашка колонија. Hajcтapији споменици ове библиотеке припадају 11. веку. То су чувени глагољски Синајски псалтир и Cинajcки требник. Ове књиге су морале доћи на Синај joш у доба кад je глагољско писмо било у пуном jeку, дакле не доцније од прве половине 12. века. Стога морамо и оснивање словенске колоније на Cинajy датирати 11. или првом половином 12. века. Изгледа да je значај Срба на Cинаjу порастао у вези с утицајним пoлoжajeм који су Срби стекли у Палестини у 16. веку кад су узели у свoje руке Лавру Светог Саве Освећеног. Рукописи Cинajcкe библиотеке и записи у њима сведоче да je српска колонија постојала све до почетка 19. века. Доцније су Грци престали да примају Словене у манастире Свете земље - записао је Розов.

УСПЕНСКИ БЛАГО ОДНЕО У КИЈЕВ

ИСТРАЖИВАЧИ Руске духовне мисије у Палестини су средином 19. века открили српске глагољске и ћириличне рукописе у Манастиру Свете Катарине. Глагољички минеј који је писао Србин Димитрије у 10. веку је "позајмио" шеф те мисије, чувени архимандрит Порфирије Успенски и однео у Русију. Данас се ова синајска и српска драгоценст чува у Националној библиотеци Украјине у Кијеву под именом "Кијевски листићи".

vikipedija

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације