ЧАК 600 СЕЛА НЕМА НИЈЕДНЕ КРАВЕ: Депопулација и старење становништва у потпуности променили образац живота у руралним подручјима

СА смањивањем броја становника у руралним подручјима и старењем популације, драстично се променио образац живота на селу. Некад уобичајена слика домаћице која се ујутру враћа из штале са кофама свежег млека, сада се ретко виђа, у 600 села - никад, јер тачно у толико насеља нема ниједне краве?!

ФБ/Љубиша Ћосић

Просечна слика српског села је нешто боља: пољопривредно газдинство гаји једно грло говеда, пет свиња, три овце, 43 комада живине, има око три кошнице пчела и обрађује 6,4 хектара земље. Али, према попису из 2023. број пољопривредних газдинстава опао је за 10 одсто у односу на 2018. годину, а домаћинства су остарила. Просечан власник породичног газдинства има 60 година, а тек сваки 11. је млађи од 40 година.

У укупно 4.720 села у Србији, од којих ће како процењују демографи, до 2050. нестати чак 3.000 има, мада недовољно, и позитивних примера, где млади остају на имањима предака, али ни то углавном нису класична сеоска домаћинства, каква смо раније имали. Домаћини у снази, и са бројнијом породицом, коју чине три генерације, углавном се селективно одлучују шта ће да сеју и шта ће да гаје, па њихова имања више личе на мале породичне фарме говеда или свиња, или се опредељују за пољопривредне културе или баштованство.

Д.Н.

И поред тога у свим категоријама онога што одликује село бележи се пад: број свиња опао је за од 2018. до 2023 за 30,7 одсто, коза је мање за 31,5 одсто, говеда за 17,7 одсто, оваца за 5,4 одсто, па и живине - за пет одсто.

У само једној деценији Србија је изгубила 170.000 музних крава, онолико колико су некада имале поједине веће општине познате по сточарству. Са 500.000 крава музара 2013. спало се на 330.000 крајем 2023, показују подаци Републичког завода за статистику. Има села у којима је лакше наћи брзи интернет него говече.

Почетком 21. века у Шумадији готово да није било села без 200 крава, а свако сеоско домаћинство имало је од једног до петоро говеда, богатији и више. Крава је деценијама била ослонац кућног буџета: млеко за продају, сир и кајмак за пијацу, телад као сигурност у лошој години. У међувремену поједина села су скоро опустела, док се у другима начин живота променио. Штале су се испразниле, а дворишта у којима су некада стајале канте за млеко данас чувају аутомобиле, паркиране викендом. Нове генерације, одрасле уз тастатуру и екран, умеју да до краја "измузу" апликације на телефону, али не и краву. Многи јој прилазе са страхом, да се не ритне, као да је она дивља звер, а не домаћа животиња.

- То је све нормално и није необично - каже Борис Берисављевић, саветник за сточарство у Институту за примену науке у пољопривреди за "Новости". - У Србији је демографска структура таква да све мање људи може да држи краве, јер су домаћинства остарила. Истовремено се повећава продуктивност грла, па број који смо некада имали више није неопходан.

foto: J. Cosin

Он подсећа да су после распада СССР-а све новоформиране државе изгубиле око 50 одсто свог националног стада.

- Пре десетак година сам рекао да ће Србији остати 110.000 крава музара и да је то оптималан број на ком ће се пад зауставити. То се већ дешава. Подиже се генетски капацитет грла, она дају више млека, а произвођачи су образованији и технолошки опремљенији.

Берисављевић подсећа да су државне субвенције последњих година успориле пад броја говеда, али да је истовремено порастао број мање продуктивних и непродуктивних грла.

- Оног часа када не буде субвенција доћи ће до природне селекције. Људи ће се прво ослободити непродуктивних крава и наше национално стадо ће постати ефикасније у производњи млека. Субвенције су мач са две оштрице - каже он.

Према његовим речима, мора се раздвојити производња млека као економска категорија од питања опстанка руралних подручја и малих сеоских домаћинстава.

- Није тачно да ће са кравама нестати и села. Произвођачи млека су произвођачи, а не држаоци крава. Баке и деке који живе на селу свакако треба заштити, али не кроз аграрне подстицаје, већ као рурално становништво која има право на достојанствен приход, или неку врсту социјалне сигурности. Пољопривредне пензије су ниске. Ако нешто непрекидно субвенционишемо, а не стварамо одржив систем, онда нисмо урадили ништа - упозорава Берисављевић.

И кад млади остану на селу, то им је само место становања, а посао траже у граду. Ретко ко је спреман да од родитеља преузме и штале и обавезе које иду уз њих. Рад са стоком је свакодневан, без викенда и празника, док је зарада неизвесна. Откупна цена млека често падне испод цене флаше минералне воде, а у продавници се исти тај литар плаћа неколико пута више.

- Села се не гасе зато што нема крава, већ зато што нема поште, школе, аутобуса, амбуланте, ветеринара, па ни струје од 220 волти током целог дана - каже Берисављевић. - То су прави разлози. Из села нису отишли они који немају куће, већ они који су изабрали другачији живот. Да је држање крава исплативо, штале би биле пуне.

Социолог проф. др Милован Митровић сматра да млади не одустају од крава зато што су "размажени", већ због тога што им се не исплати да их чувају.

- Млади неће тиме да се баве јер млекарство и пољопривреда у целини нису уређени као одржив систем. Иде се на палијативне мере: ко притисне власт, добије субвенцију - каже Митровић. - Али то није решење. Ако људи немају сигуран приход од млека и стоке, неће се тиме бавити. Потребна је темељна аграрна реформа која ће омогућити да се од пољопривреде живи, а не преживљава.

фото Приватна архива

Митровић подсећа да многе државе не препуштају пољопривреду потпуно слободном тржишту.

- Нигде тржиште пољопривредних производа није сасвим слободно. Европске земље дају огромне субвенције и штите своје фармере. Они могу да продају и испод цене јер имају државну подршку. Код нас се пристало на либерализацију без довољне заштите. У таквим условима, домаћи произвођач тешко може да опстане - истиче он.

Зато, додаје, није чудо што у селима остају углавном старији.

- Остају старице са по једном кравом. Хране је док могу, а кад се та крава прода, нема више млекарства у том домаћинству. Да је држање крава заиста исплативо, фармери не би чекали субвенције, већ би се ослањали на сопствени рад. Када би литар млека доносио сигурну и пристојну зараду, ни млади не би бежали од штале, нити би се плашили да приђу крави. Прилазили би јој као свакој другој инвестицији, са очекивањем да ће се труд исплатити. Ниједна грана пољопривреде код нас није решена тако да произвођач има дугорочну сигурност. Без тога, каже, село ће наставити да се празни, не зато што људи не воле земљу, већ зато што од ње не могу да живе.

Препоручујемо

Репортаже

0 0

ЈАПАНЦИ ТРАЖЕ ЈНА ШАПКЕ И СРПСКЕ ШАЈКАЧЕ: Захваљујући хобију Николе Дивца, из Панчева, наше униформе и војна обележја стигле до Токија

04. 03. 2026. у 14:27

Репортаже

0 2

ЊУТН НАС „ГЛЕДА“ ДОК РУЧАМО: Млади математичар из Кикинде Новак Деспотовић студира на колеџу Тринити у Кембриџу (ФОТО)

03. 03. 2026. у 14:29

Репортаже

0 0

ПОЕЗИЈОМ ЧУВА СЕЋАЊЕ НА СТРАДАЛЕ:Ђурђица Драгаш Вуковљак, објавила прву књигу песама (ФОТО)

02. 03. 2026. у 11:49

Репортаже

0 7

БЕСМРТНИ И ДУХОВНА ЛОЗА И ЗАВЕШТАЊА: СПЦ обележава и слави Светог Симеона Мироточивог, утемељивача модерне српске нације

26. 02. 2026. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације