Знањем и шармом освајала и трагаче: Шапчанка Ружица Берић (82), најстарија је учесница квизова у Србији

РУЖИЦУ Берић, осамдесет друга година није одвојила од такмичарског духа и питања на која треба одговорити у неколико секунди.

Југослав Радојевић/"Глас Подриња"

Пензионисана Шапчанка, магистар техничких наука, најстарији је учесник квизова у Србији. Симпатије јавности је стекла учешћем у квизу "Потера", у коме је учествовала чак три пута. Знањем и шармом освајала је и трагаче, не плашећи се трик питања.

У свет телевизијских такмичења ушла је, како прича, готово случајно. За квиз "Високи напон" пријавила ју је тада студент Александра Павловић, ћерка њене дугогодишње пријатељице. Надметала се и у "Најслабијој карици", а онда је дошла "Потера".

- Одувек сам волела квизове - каже Ружица за "Вечерње новости". - Имам знања из историје, географије, хемије која је моја струка. Увек сам се надметала са млађима од себе, што је била олакшавајућа околност. Новац ми никад није био циљ, али сваки пут ми је било жао због других учесника када не бисмо победили. Први пут сам била у "Потери" 2015, тада смо сво четворо ушли у последњи круг, а онда сам се такмичила у време короне 2020. Последњи пут сам била у овом квизу на Богојављење ове године. Жао ми је што нисмо победили, али прва питања нисмо знали уопште. Тако нам се заломило. Учешће у квизу доживљавам као проверу знања, али често буду питања из овог савременог времена, које слабије познајем: из спорта, филма, стране музике.

Фото: Printscreen

Ружица је у пензији 25 година и дан не може да замисли без књига.

- Заволела сам их још као дете - каже она. - Добијала сам их за одличан успех, а расла сам уз очеву велику библиотеку. Стално сам читала. Прочитала сам 3.500 књига чијих се наслова сећам. Мислим да их толико и имам у својој библиотеци. Фјодор Достојевски је велики писац, али је за мене Лав Толстој највећи. Од Француза волим Виктора Игоа, а од Немаца Томаса Мана. Волим савремене писце, највише ирске.

Прича нам Ружица и да је око 700 књига добила на поклон, а да и данас чува Крлежине књиге које је купио њен отац, иначе некада познати адвокат из Богатића.

- Покојана сестра моје бабе и њен муж куповали су прва издања Српске књижевне задруге - каже Ружица. - Те књиге имају посебно место у мојој библиотеци. Од савремених писаца омиљени ми је Фредрик Бакман. Управо читам његову последњу књигу "Слика с морем" коју сам добила за славу. Црпим енергију у читању религијских књига, прочитала сам све што је написао владика Николај Велимировић.

Ружица говори руски, енглески и француски језик, који је учила од основне школе.

- Француски сам усавршила док сам радила у "Зорки". У моје време много смо сарађивали са произвођачима адитива из Белгије и Француске - прича Ружица. - Тада сам морала да полажем два страна језика и још десет испита, па тек онда да браним магистарски. Било је тешко све то уз посао урадити.

Драгана Димитријевић/"ГласПодриња"

Ружица је стигла и да путује.

- У Русију сам ишла шездесетих, о свом трошку, док је још био Совјетски Савез. Ишли смо и у Украјину. Возом смо путовали три дана од Кијева до Москве. Били смо у Лењиграду. Доживели смо праву руску зиму. Путовала сам још само у Италију, а службено сам била у Немачкој, Чешкој, Румунији и Пољској. Маштала сам да обиђем целу Јужну Америку, Бразил и Аргентину посебно. Могла сам да платим такво путовање, али због ниског притиска нисам смела да се усудим да дуго летим авионом.

Прича нам и о свом деди по мајци Новаку Томићу који је био познати индустријалац у Ваљеву.

- Умро је 1915. кад је била епидемија тифуса, кад и Надежда Петровић - каже она. - Мама је имала две године када је постала сироче. Деда је био велики донатор у време Првог светског рата. Много година после његове смрти мама је добила захвалницу за његово доброчинство. Њу с поносом чувамо.

Фото: Printscreen

Драгана Димитријевић/"ГласПодриња"

Стан у коме Ружица живи са сестром Љубицом препун је успомена, уметничких дела, порцелана.

- Имамо много порцелана - каже Ружица. - Нешто смо саме куповале, а највише смо наследиле од бабине сестре из Београда, маме и ујне. Међу најстаријим примерцима је сервис с почетка 20. века који је баба Марија добила поводом удаје, а од сестре од тетке смо добили амблем Берлина из 1963. године.

Најдража успомена јој је, ипак, Толстојева биста у мермеру коју је купила у једној руској антикварници за две рубље, чија је вредност у то време била око два долара.

- Руси су у то време били много сиромашни. Сећам се да ми је собарица у хотелу тражила џемпер да ми плати. Три сребрна чајника купила сам у хотелској гостионици "Европејска", коштала су 25 долара. Нисам смела ништа више да купујем, пошто нам је те 1969. било дозвољено да из земље изнесемо само 32 долара.

На крају нашег дружења Ружица каже да ће се за квиз пријавити и идуће године.

Препоручујемо

Репортаже

0 3

Хеликоптер не зна да ли управља жена, или мушкарац: Потпоручник Јелена Стевић, прва жена са "летачким знаком" по моделу ВС за цивиле (ФОТО)

02. 05. 2026. у 07:00

Репортаже

0 3

Пуна кућа деце је благослов од Бога: "Новости" на имању у Брезовцу код Аранђеловца, где живе четири генерације породице Јовановић (ФОТО)

01. 05. 2026. у 21:12

Репортаже

1 4

Дунавске обале све ближе: Неимари неуморно раде на спајању моста код Новог Сада на Фрушкогорском коридору (ФОТО)

01. 05. 2026. у 20:54

Репортаже

0 13

Од сеоске школе, до кормила гиганта "Јамала": Ексклузивно за "Новости" - Марина Старовојтова, прва жена капетан нуклеарног ледоломца (ФОТО)

01. 05. 2026. у 08:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације