ЛЕТОПИС ЗА ОЧУВАЊЕ СТАРОГ ВЛАХА: Враћајући дуг завичају, историјској области југозападне Србије, земљаци покренули часопис
ГОТОВО заборављени Стари Влах, историјску и географску област на југозападу Србије, земљаци отимају од заборава. Група Нововарошана, окупљена око Истраживачко-издавачког центра "Стари Влах" у Београду, после штампања пет књига за две године, покренула је часопис да разгрће ватру на огњиштима немањићке државе, да чува дух и историју и осветљава путеве будућности.
Први број овог часописа, на 200 страна, из пера 55 аутора, истраживача, историчара, али и сведока неких данашњих прилика, из престонице и ширег завичаја, у првом реду у сливу Моравице и Увца, биће представљен читаоцима у нововарошком Дому културе 22. марта.
- Ово подручје од стратешког значаја, које није заобишла ниједна олуја, већ је било поприште многих војних сукоба, заслужује часопис у коме би се сабирала различита мишљења, афирмисао препознатљив старовлашки дух и писало о прошлости, али и будућности, да се створи простор за афирмацију и економије и културе - наглашава у уводнику гласника одговорни уредник Миломир Краговић, новинар и публициста.
Странице годишњака "отвара" анализа стања у Старој Србији у 19. и 20. веку из пера проф. др Славенка Терзића, академика САНУ, који пише о разним политичким идејама, друштвеним процесима, националистичким превирањима и намерама.
На интеграцију дела Старог Влаха у Кнежевину Србију за време владавине књаза Милоша Обреновића подсећа др Жарко Илић.
У намери да поколењима преноси аманет неимара , уклесан у камену светиња и рушевина - да се не прекида памћење и везаност за претке, годишњак подсећа на знамените личности "ломног Влаха Старог" - кнезове Рашковиће, сердара Јована Мићића, војводу Петра Бојовића, проту Јевстатија Караматијевића, а текст социолога и универзитетског професора Сретена Вукосављевића (1881-1960) "Старовлашка школа" открива карактер житеља овог краја.
Часопис има амбиције да буде и подсетник и хроника, па доноси запис о књизи "Стари Влах" Ивањичанина Милована Ристића, објављеној 1963. године. Млади историчар Филип Бјелић забележио је заборављене игре у нововарошком крају и 1.500 старих речи и израза. Пред читаоцима су прилози о нововарошким породицама и стихови 23 песника из више општина у избору Мирка Иконића, прибојског песника.
Странице најављују и градњу РХЕ "Бистрица", као и туристичке планове Златибора, док др Саша Маринковић казује о станишту белоглавог супа на литицама Увачког језера.
- У првом броју има више историје, желели смо да што убедљивије представимо старовлашке корене, ту несвакидашњу лепоту различитости и чудних парадокса. Већ у следећем броју садашњост и будућност ће имати превагу - обећава Краговић.
Стари Влах је био готово заборављен у другој половини прошлог века, поготову у увачком делу.
Урађена и нова карта
ЧАСОПИС објављује карту Старог Влаха, коју је после вишегодишњих истраживања урадио др Жарко Илић, научни сарадник Катедре за историју Филозофског факултета.
- На карти нису границе из раније литературе, него је представљају међаши које су овом појму постављали сами Старовлашани и то почеткокм 19. века - каже др Илић.
- Старом Влаху припадају територија Нове Вароши, знатни делови општина Ивањице и Сјеница, села Пријепоља на десној обали Милешевке, територија Прибоја источно од Лима, насеља Јагоштица, Коњска Река и Заовине у Бајиној Башти, Котроман и Мокра Гора из Ужица, Семегњево, Јабланица и Доброселица из Чајетине, као и Даниловићи, Штрпце.
Бијело Брдо, Божовићи и Цвркоте на територији општине Рудо.
ВЕДРАНА РУДАН САОПШТИЛА ДА УМИРЕ: Потресна објава хрватске списатељице
ХРВАТСКА списатељица Ведрана Рудан месецима се бори с канцером, а сада је објавила тужну колумну у којој је саопштила "да умире".
15. 01. 2025. у 10:17
ХРВАТСКИ СТРУЧЊАК: Поштовање до неба "Ер Србији", а вама неспособним олошима у Хрватској - срам вас било
ХРВАТСКА има битно више авио-путника него Србија. Међутим, Ер Србија је потпуно доминантна у региону, пише хрватски ваздухопловни аналитичар и стручњак Ален Шћурић са регионалног портала "Замааеро", чији текст преносимо у целости.
14. 01. 2025. у 11:38
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Коментари (0)