ПРАВОМ ПРОТИВ ЦЕПАЊА СРБИЈЕ: Уставним амандманима донетим на данашњи дан 1989. аутономне покрајине враћене у правни оквир наше земље

АМАНДМАНИ на Устав СР Србије, који су јој вратили суверенитет над сопственом територијом и правосуђем, донети пре 35 година, 28. марта 1989, нису били великосрпски пројекат, нити су разбили Југославију, како то тврде псеудонаучна дела која оправдавају НАТО агресију на Србе.

Фото Документација "Новости" и "Борбе"

То је била жеља српског народа за враћањем покрајина у правни оквир Србије, тиме је ненасилно спречено њено комадање.

- Опште је место у политичком говору, па и у радовима са стручним претензијама, да је у пролеће 1989. Милошевић укинуо аутономију покрајинама и тиме распламсао насиље на Косову. Чињеница је пак да је отворено сепаратистичко насиље Албанаца почело 1981, а поново избило 1989, уочи доношења амандмана којима покрајине нису укинуте, као ни новим Уставом Србије усвојеним 1990. Међу 41 амандманом усвојеним 28. марта 1989, најзначајнији је био онај који гласи "О промени Устава одлучује Скупштина СР Србије", чиме је замењена ранија одредба по којој су покрајине Косово и Војводина имале право вета на одлуку Скупштине Србије. Етнички Албанци су гласали за "наметнуте" амандмане и у републичкој и у покрајинској скупштини, а ванредна стања им је уводила савезна држава. То је доказано и сведочењем Махмута Бакалија у Хагу, после чега је одбачена инкриминација Милошевића заснована на миту о амандманима - каже историчар др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије.

Новости

Он подсећа да је Устав из 1974. толико конфедерализовао СФРЈ да је, после притиска Међународног монетарног фонда, председништво ЦК СКЈ 21. јануара 1987. предложило републикама око 120 амандмана на тај акт, са циљем да се од Југославије поново направи функционална федерација.

- Угледна историчарка Дајана Џонстон скреће пажњу да су "дужничка клопка" и потоњи захтеви ММФ који су подразумевали уставне промене, а посебно ускраћивање права вета које је парализовало савезну владу, али и Србију, као предуслов привредне реформе изазвали реакције локалних лидера. Косовски лидери, предоминантно Албанци, одупирали су се свакој врсти реформе. Западни банкари и дипломате, тражећи од Београда да проведе крупне либералне реформе, самим тим су позивали на укидање аутономије Косова - подсећа др Бјелајац.

ИНИС

Како је дошло до те контрадикције, да Запад тражи реформе, а да их затим осуди? Одговор даје текст из "Њујорк тајмса", објављен августа 1987. под насловом "Два председничка кандидата већ улажу напоре да би добила подршку нове категорије бирача - Албанаца у САД".

- Неспоран је успех Слободана Милошевића што је у "пет до дванаест" заустављен покушај да се кроз постојеће институције сисетема и власти у Приштини и у Београду обезбеди реализација великоалбанског циља. У том периоду Албанци су имали велику помоћ са стране. Поред пословично вредне Тиране, подстицај косметским Албанцима долазио је и из Љубљане и Загреба, који су у томе имали своје интересе. Чињеница је да су највеће светске силе, пре свега САД, имале разне сценарије уочи пада Берлинског зида, па и око Космета, користећи их као вид притска на власт у Београду. Почетком 1989. рудари "Трепче" "самоиницијативно" покрећу штрајк. Убрзо се то "семе" шири по читавом Космету. Следе демонстрације и сукоби са полицијом, што доводи до увођења ванредног стања. Свечано проглашење новог Устава Србије Албанци су дочекали на нож. Поново улица и демонстрације, али не само на Космету. Албанци из Македоније, по Тетову, Струги и Куманову кличу пароле "Хоћемо велику Албанију" - забележио је Зоран Стијовић, некадашњи врхунски аналитичар Службе државне безбедности Србије.

Фото: Принтскрин

Те 1989. се показала и моћ албанског лобија у САД, који се развијао од 1948, када је ЦИА регрутовала бивше сраданике нациста из Албаније и са КиМ. Они су награђени држављанством САД и ширењем утицаја преко веза у тајној служби.

На тим темељима је представник Доњег дома Џозеф Диогварди, албанско-италијанског порекла, створио у Конгресу САД албански лоби у коме су од 1989. изузетно активни по питању Косова утицајни сенатори Боб Дол и Алфонсо Д'Амато, као и Том Лантош из Доњег дома. Они су у Вашингтону 1989. основали и "Албанско-америчку грађанску лигу" као најмоћнију организацију албанског лобија у САД. Амерички амбасадор Ворен Цимерман је исте године дошао у Београд, а његове ставове илуструју конструкције у опроштајном телеграму упућеном 1992. Стејт департменту.

Новости

- Цимерман каже "мада су корени нетрпељивости стари вековима, национализам који је убио СФРЈ започео је 1987, када је Милошевић слушајући једне дуге ноћи о злостављању Срба од стране Албанаца покренуо српски национализам, потом укинуо (амандманима) аутономију Косову и Војводини". Пре 1989, каже НАТО митологија, на Косову је владао мир у систему аутономије која је омогућавала албанској већини висок степен самоуправе, док Срби нису "опозвали аутономију и иницирали ситем апартхејда". Успон тзв. ОВК био је по тој легенди неизбежан одговор, а следствено тој интерпретацији, НАТО није имао избора него да покрене војну операцију. Истина је да је НАТО тестирао свој кредибилитет агресијом на Србију - закључује др Бјелајац.

СУДИЛИ НА ОСМАНСКИ НАЧИН

МИТ о великосрпским амандманима је и даље присутан, а они који га шире одбијају да узму у обзир како се албанска већина владала на Косову од 1967. до данас. Она је Устав из 1974. и на њему засноване институције користила за дискриминацију и протеривање Срба из покрајине "легалним" средствима. Ниједан суд пре амандмана 1989. није био старији и меродавнији од највиших покрајинских, који су судили Србима на османски начин. Србија и Југославија су могле само немоћно да гледају како се страна пропаганда, иредентистичка по карактеру, промовише слободно на њеној територији, за њене паре, али без права да оне интервенишу и суспендују једнострану "културну" сарадњу Косова и Албаније - каже др Бјелајац.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације