ВАСКРСЕЊЕ ЖРТАВА ИЗ САБЛАСНОГ ЈЕЗЕРА: Шта је инспирисало монахињу Марију да наслика јасеновачке новомученике? (ФОТО)

САБЛАСНО језеро у некадашњм логору Јасеновац настало је копањем глине за циглану. После велике поплаве, јама се напунила водом и рибама: штуке, шарани, смуђеви... Како су сведочили преживели логораши, усташе су у почетку масовно убијале људе на обалама и у кругу логора, а многа тела су бачена у језеро "да се рибе тове".

Монографија "Слике монахиње Марије"

Јеврејски заточеници прозвали су га "Сабласно језеро", јер је често било обавијено маглом. Усташе су одатле хватале рибу за себе, а логораше су терали да узимају воду за пиће. Касније су постављене пумпе, па је узимана и вода за кување, ту су заточеници прали порције и кашике, купали се и прали "прње".

Управо је ова прича сведока инспирисала монахињу Марију Антић из јасеновачког манастира Рођења Светог Јована Претече да уради слику "Сабласно језеро". И управо ће та слика највише погодити историчарку уметности проф. др Јелену Ердељан, са Одсека за историју уметности београдског Филозофског факултета, која ће потом написати двојезичну монографију "Слике монахиње Марије - Свети новомученици јасеновачки у светлости васкрсења", коју је издао Музеј жртава геноцида, уз подршку Министарства културе.

- Слика је наизглед једноставна јер приказује реалност пејзажа Јасеновца данас - каже др Јелена Ердељан за "Новости". - У језеро су бацали тела и везивали за њих камење да би потонули. Приморавали су логораше да одатле пију воду, а усташе су хватале рибу. Цео призор ми гледамо очима монахиње Марије, њен лик се види у одразу, надноси се над то место са кадионицом. Она је са тим мученицима, и ми смо, захваљујући њој, сви са њима. Али они нису приказани као страдала, унакажена тела, већ као озарени светлошћу васкрсења. Ове слике дирају саму суштину онога што нас чини људима, а то је емпатија. Помажу нам да не постанемо звери.

Радове монахиње Марије први пут је видела у време короне, на изложби у Београду, и оставиле су снажан утисак, јер, како каже, дубоко комуницирају са гледаоцем. Невероватно су смирене, сталожене, нежне и лепе, иако говоре о најстрашнијим злочинима. У њима се види и позивање на хришћанску иконографију, од ранохришћанских времена, до новијег доба. Настале су на основу унутрашњих визија монахиње на местима страшних страдања, на којима и данас, под хумкама, на простору некадашњег логора, почивају земни остаци, односно реликвије новомученика јасеновачких. Уједно су резултат разговора са старицама које су у време НДХ биле девојчице и сведочиле злоделима.

Слика "Бака Драгино сећање" базирана је на причи старице која је гледала колоне страдалника с прозора своје куће, све док и сама није потерана у логор. Зима 1941. на 1942. годину била је веома хладна и Сава је замрзла, па се могло прећи преко. Усташе су преко леда гониле људе - босе, слабо обучене, мушкарце зарасле у браде, децу промрзлих ногу. Над Градином се данима дизао дим, а у Јасеновцу ширио мирис људског меса.

- Двадесет шест слика рађено је различитим техникама и оне преносе топографију логора, простора некадашњег уништавања, зверства и убијања, освештаног смрћу небројених новомученика. Простор смрти и уништења и сам је преображен у просторну икону васкрсења и тријумфа над смрћу. Ове слике нису иконе у функционалном, литургијском смислу, али имају иконичка својства. Настале су као чинилац молитвеног сећања на невино пострадале, изнад свега децу. Стога имају и статус сведочанства и извора првог реда о чудовишним злочинима и геноциду спроведеном над српским народом у оквиру система концентрационих и логора смрти НДХ у Јасеновцу, али и на читавој територији НДХ. Оне су, истовремено, и визуелно сведочанство о Холокаусту и Самударипену, о уништењу јеврејског и ромског народа - каже наша саговорница.

Монахињу Марију упознала је у Јасеновцу и сазнала како су слике настале. Нешто касније монахиња је то ставила на папир и послала јој. Тако је добијен део монографије "Записи из монашке келије".

Иначе, монахиња је део сестринства које је дошло у Јасеновац са Скадарског језера, из манастира Бешка, 2016. године. Овај манастир из 15. века задужбина је Ђурђа II Страцимировића Балшића и његове жене Јелене Лазаревић Балшић (кћерке кнеза Лазара), која је ту и сахрањена. Монахиња Марија је почела да слика свакодневне призоре, а њен таленат је приметио митрополит Амфилохије, који ју је подстакао и рекао: "Ти ћеш да сликаш мале новомученике." Са његовим благословом обрела се у Славонији. Од митрополита Амфилохија добија и "послушање" да она и сестринство свакодневно каде хумке и језеро - места страдања Срба, Јевреја и Рома.

Ту је упознала и неколико старица, које су јој испричале своје приче. Међу њима је и сторија о тополама, чија се слика "Топола ужаса" такође нашла у монографији.

Према казивању старица рођених у Доњој Градини, постојале су две тополе коришћене као мучилишна дрва свих година рата. Биле су једна до друге на обали крај ушћа, а једна је и данас сачувана. Када су се вратиле у село, у мају 1945. године, на њима су висила тела девојака, поједине обучене у народне ношње.

" На логорском пољу уз реку Саву, данас су хумке, скривена обележја шта је где у логору било. Ово место је свето. Свака стопа земље натопљена је крвљу и пепелом невиних који су прошли најразличитија мучења," записала је монахиња Марија.

Точак страдањаFoto: Монографија "Слике монахиње Марије"

POGLEDAJ GALERIJU

Њене слике настајале су од новембра 2017. до јуна 2022. године.

- Посебно је занимљива прича о настанку слике "Свети мученици у Пичилијевој пећи" и посети монахиње Марије, након што је слику насликала, локалитету дубичких кречана - каже др Јелена Ердељан. - Ту је први пут видела пећ у стварном географском амбијенту, какву је претходно, по промисли Божјој, насликала. То је тип пећи у којој су у Јасеновцу паљена тела већ уморених, али и живих, укључујући велики број деце.

Само 13. маја 1942. спаљено је 40 српске деце. Бака Драга је монахињама у више наврата причала о мирису који су месецима осећали док су били у гету. Гледали су колоне и чекали када ће на њих доћи ред. Она је у мају 1942, у логору Циглана провела три дана. Једне ноћи је била у групи за спаљивање, чекала је у Тунелу крај пећи. После је сведочила:

- Тада сам изгубила страх. Али, усташе су обуставиле паљење за ту ноћ, јер је било исувише много људи. Наредног дана потрпани смо у вагоне и упућени даље у Стару Градишку.

Монахиња Марија пише да је сликање ове слике било посебно потресно, али тек када је она била готова, "наступио је кошмар". Стално јој је пред очима била нацртана група људи упућена ка пећи и лик жене, прве на уласку у ватру, здесна.

- Окретала би главу ка мени као да моли за помоћ, чула бих и ватру и крике - забележила је монахиња.

Прод. Јелена Ердељан објашњава да се на сликама види да је састарадавала и она:

- Гледајући слике састрадавамо и ми, али то је пут исцељења и сједињења у Господњој љубави са свим новомученицима јасеновачким.

Слика "Бака Љубино сећање" везана је за причу ове старице о Божићном јутру 1942, у Доњој Градини. Била је зима и усташе су надирале, па су мати, отац и њих шесторо деце кренули у збег.

- Видела сам једну породицу везану бодљикавом жицом за пласт сена који гори... И данас их чујем - сведочила је бака Љуба.

Накратко су се задржали у Драксенићу, одакле су кренули даље, избегавши страшни покољ у сеоској цркви. До лета су се крили по напуштеним селима и збеговима Козаре, а онда су потерани са масом народа преко Дубице, Церовљана, Уштице и допали централног логора, па даље размештени по славонским селима. Тата је пребачен у Земун, на Сајмиште, и није се вратио. Деда, његов отац, остао је у Драксенићу и њега су усташе клале, па запалиле у кући.

Иначе, на бака Љубином имању откривена је усташка болница са Давидовом звездом, која је једини аутентични сачуван логорски објекат.

Монографија "Слике монахиње Марије"

Слика "Јасеновачко Богојављење" базирана је на сведочењу бака Драге. Јасеновац се налази на обали наспрам ушћа Уне у Саву. И пре него што је логор почео да ради, ове две реке носиле су тела низводно ка Шапцу, Београду, све до Кладова. Бака Драга је памтила како су на почетку рата одрасли вадили из реке "сплавове" од по више људи свезаних бодљикавом жицом и са закаченим таблама "бесплатни превоз за Београд".

За "Сан малих логораша" искориштена је лествица, као старозаветни мотив Лествице из композиције Јаковљевог сна, попут оне из Дечана, из 14. века. Један од дечака на слици је Милан Бижић, са чувене фотографије из Дечјег логора код Сиска, 1942. Ликови двеју девојчица у дну лествице посвећени су Љепосави и њеној сестри Грозди, које су преживеле Јасеновац, Стару Градишку и Јастребарско. Ујакова пријатељица из Загреба их је пронашла и спасла. Најмлађа сестра није преживела, али је жена Грозду и Љепосаву повела својим родитељима. Љепша је престала да говори и хода. Проговорила је тек кад ју је пронашла мајка.

Два и по километра од Јасеновца, на обали Уне, налази се Уштица. Ту је био логор за Роме, за којима је остала 21 масовна гробница. На Дан пробоја логораша, 22. априла 2018. године, освећен је храм Светог пророка Илије у Млаки, а вечерњу службу митрополит Амфилохије служио је крај уштичких гробница. На једном паноу са причом о страдању Рома, угледао је фотографије деце и рекао: "Пази им ликове! Како су само лијепе. Тако да их нацрташ!" Тако је настала слика "Точак страдања". Усташе су 1942. у јасеновачким логорима убиле 3.964 ромске деце. На слици се налази и група Рома, који су свирали пред кољачима у узалудном покушају да спасу животе.

О колони, која ће се наћи на "Колони светих новомученика" монахињи Марији је често причала бака Драга. Крајем августа 1941. у Јасеновац је дошла прва колона заточеника из Јадовна и са Пага, Срби и Јевреји. Село је затворено, из кућа се излазило само уз пропусницу. Кроз прозор су се виделе колоне људи које иду од железничке станице, Главном улицом. Неки би прошли кроз капију логора, а нејаки, старци, жене и деца, скелом су превожени на губилиште у Доњој Градини. Бака Драга је сведочила да су их клали већ у селу, а крв јој је долазила до ногу.

- Да опростимо морамо, да заборавимо не смемо, порука је патријарха Германа, коју носе све ове слике - закључује проф. Јелена Ердељан. - Оне изазивају исконску, ненаучену, непатворену емоционалну реакцију. Додирују сваког ко их је видео и једнако ће реаговати и неко ко не зна причу о Јасеновцу. Њене молитве за нас и наше спасење упућене су светим новомученицима јасеновачким.

Препоручујемо

Репортаже

2 17

"ЗАДАХ ЉУДСКИХ ТЕЛА КОЈА ГОРЕ И ДАНАС ОСЕЋАМ У НОЗДРВАМА" Потресна исповест Влајка Каурина који је као дечак био заточеник логора Јасеновац

16. 03. 2024. у 20:30

Друштво

0 0

ТАМНА СТРАНА НАШЕ ИСТОРИЈЕ: У Павелићевој војсци били су и Срби - међу њима чак 13-оро генерала

10. 03. 2024. у 08:21

Друштво

0 25

ИСТИНУ О ДЕЦИ УБИЈЕНОЈ У НДХ КРИЈУ МАТИЧНЕ КЊИГЕ: Историчар Горан Хутинец о снимцима који откривају масовне гробнице

10. 12. 2023. у 20:00

Регион

8 9

СРБИ - "ИСТОЧЊАЧКИ СМРАД": Краљ аргентинског подземлја, Ел Кроата, ухапшен у Аргентини, унук усташког крвника и злочинца (ФОТО)

22. 10. 2023. у 13:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације