ВЕСТ је ударила као гром. Вест која нас је оборила. Пројектил НАТО у Батајници је убио дете. Трогодишњу Милицу Ракић док јој је мама Душица спремала постељу за сан. Трагедија која траје догодила се у трену. И тај трен уписан је у вечност. У незаборав. У том трену "Милосрдни анђео" убио је нашега анђела. И, многе анђеле. Пописане и недописане. Рана. Жива рана Ракића. У њима и свима нама живи док трајемо. Парадигма страдања недужних тог пролећа 1999. године, када се деветнаест најмоћнијих земаља света обрушило да нам сатре корен. Цвет. И пупољке.

Коментари (0)