ИЗМЕЂУ ДОУШНИКА И ОСВЕТЕ: Страдање мештана тромеђе у обрачунима пре 75 лета тема романа "Немирне године"

ШТА ћеш ако ти једне вечери у кућу бану шумљаци? Примиш ли их, а не пријавиш властима, оде ти глава! Пријавиш ли их, за главу ће те скратити - како год окренеш, надрљао си. Ако ти не пресуди власт, Божо Бјелица ће ти пресудити."

Фото Приватна архива

Ове речи старине Гавра из Поблаћа, као да је пророк или видовњак, обистиниле су се више пута после Другог светског рата, у селима око реке Поблаћнице, на падинама Чагљевине, Стакорине, Јаворја, на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, где су се смењивале заседе и потере власти за одметницима, а бесане ноћи у домовима.

Гавров комшија Анђелко је, после дојаве доушника са Ковача, умро од батина. Одвукли су га од станице Удбе, положили потрбушке и испалили неколико метака у леђа, а родбини рекли да је убијен у покушају бекства. Увиђаја и истраге није било, пресудили су му бахатост власти и реч доушника да шурује са четником Божом Бјелицом, а његова "кривица" је била што су код њега и брата ноћу банули одметници, кратко се задржали, узевши мало шта из сиротињског дома.

У 15 слика, како назива поглавља у роману "Немирне године", Миомир Милинковић (76), универзитетски професор реторике и књижевности, песник и приповедач из Београда, пише о злом времену и страдањима мештана свог завичаја. У тематском смислу роман се наставља на два претходна - "Шумљаци" и "Истина нема рок трајања".

Фото Приватна архива

- Ова триголија осветљава једно време у нашој историји и литератури, које је до сада имало једностране погледе...?! Желим да допринесем сагледавању и друге стране медаље - истиче Милинковић и додаје:

Фото Приватна архива

- Било је довољно да неко упре прстом у неког и каже "Тај је сарађивао са четницима" или "Он у кући држи скривено оружје", па да га власти одмах лише слободе. Нова власт води бескомпромисни обрачун са неистомишљеницима, у тешком и неизвесном времену, људи су почели да зазиру једни од других, више нико никоме није веровао, јер су се и стари пријатељи међусобно оптуживали да би спасли себе или да би са неким поравнали старе, неизмирене рачуне. Знало се - ко оде у затвор не враћа се читав, а дешавало се да се никада и не врати. Истина никоме више није била битна, ни људима на власти - под батинама су се изнуђивала признања и непостојећи докази.

Подсећајући да се аутор придржавао фактографских детаља и усмених предања, рецензент књиге истиче да писац ствара врло потресну и аутентичну причу о поратном времену на Тромеђи, где је годинама опстајала група Божа Бјелице, борца за краља и отаџбину и заклетих противника комуниста.

Аутору романа "Немирне године" су, како каже, драгоцена помоћ били записи прибојског професора Милете Милинковића о казивању ђеда Јакова (живео 105 година) и оца Ранка.
- Мучење и убијање сељака на Тромеђи престало је доласком инспектора Бошка Симовића, официра Удбе из Београда, у јануару 1950. године. Он је, дошавши на славу ујака Николе Тановића у селу Банићи, открио да у челу софре седе двојица командира Удбе са Заборка и из Чајница, која су имала лошу прошлост. Хусеин је све до 1945. био командант једне усташке формације, а други удбовац војник злогласне Ханџар дивизије, која је на страни Хитлера ратовала под Стаљинградом - каже Милинковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације