ЈЕЛА НЕМАЊИЋА СЕРВИРАМ НА НОВОМ ЗЕЛАНДУ: Иако живи на другом крају света, Маријана Педовић чува од заборава српску средњовековну кухињу

МАЈСТОР кулинарства Маријана Педовић Мурс (36) реконструисала је трпезу краљевске лозе Немањића. Четири године је, у потрази за старим рецептима, долазила у Србију са Новог Зеланда, где живи и ради. Шта се у средњем веку јело проналазила је у старим куварима, историјским записима, па чак и у народним песмама и причама. И решила је да је широм света представи на један сасвим нови начин.

Асоцијација молекуларне гастрономије Србије

- Хтела сам да сачувам од заборава традиционална јела, али да она буду представљна модерно и концептуално. Осим немањићке трпезе, пронашла сам и друге рецепте за јела која су била популарна у средњем веку. Сада и јела Немањића сервирам на Новом Зеланду - каже за "Новости" Маријана.

Асоцијација молекуларне гастрономије Србије

Она је мастер гастрономије, докторанд на технологији хране, оснивач и председница Асоцијације молекуларне гастрономије Србије.

- Средњовековна кухиња делила се на сељачку и властелинску. На трпези су најчешће били дивљач, млечни производи, мед, пшеница. Најпознатије јело био је фазан пуњен неком врстом цицваре, али наравно са пшеничним брашном јер кукурузног још није било. У нашу кухињу касније су стигли паприка, кукуруз, пасуљ, кромпир, али су се брзо укоренили. Кад припремам храну, трудим се да се аутентичност јела не изгуби, иако их припремам на савремен начин.

Асоцијација молекуларне гастрономије Србије

Маријанина специјалност је молекуларна гастрономија која као наука поседује моћна знања о намирницама и процесима који се дешавају током припремања хране. Још на студијама почела је да се занима за ову област, а њен мастер рад о томе био је први на српском језику. У међувремену је основала удружење, упознала оснивача ове науке др Ервеа Диса, предавала на Сорбони, Кордон Блу...

- Молекуларна гастрономија је последњих година све присутнија у свакодневном кулинарству. Нова је грана гастрономије уз примену биологије, хемије, физике, прехрамбене технологије и примењеног кулинарства - објашњава Маријана која се овом врстом кулинарства бави већ осам година, а својевремено је била најмлађа "молекуларна куварица" на свету. - Правимо јела по традиционалним рецептима, углавном из периода средњег века, али и она новијег датума која су отишла у заборав. Не мењамо састојке, али старим рецептима дајемо нови приступ и показујемо како могу лакше, брже и иновативније и да се спреме и да се сервирају.

Тартар паприка са сладоледом од ораха, поховани мозак са еспумом од изнутрица, вишња са ружином водицом, пачји батак и српски суши, лесковачки роштиљ од чоколаде, само су нека од јела и посластица која се крчкају код Маријане. А како је све почело, наша саговорница нам говори:

- Почела сам да кувам са седам година у бабиној летњој кухињи. Још тада сам заволела кување и развила палету укуса. Порасла сам у Новом Пазару и на Голији. Користили смо здраву храну, дивљу и незагађену. Касније сам завршила школу, а потом усавршавала кулинарско умеће код нас и у иностранству. Радила сам на бродовима, на Антарктику, у Северној Африци и Европи.

Сарађивала је и са чувеним куваром Рудолфом ван Вином.

- Угостила га је Асоцијација модерне гастрономије Србије. Припремили смо му традиционалну српску трпезу на модернистички начин. Био је веома позитивно изненађен укусима, комбинацијама и целом нашом презентацијом.

Асоцијација молекуларне гастрономије Србије

Маријана већ девет година живи на Новом Зеланду:

- Овде сам мајка и супруга, али и предузетник. Четири године сам била шеф кухиње у једној елитној винарији, имам своју велепродају производа за оне који имају проблеме у исхрани, попут интолеранције на глутен и млеко, за дијабетичаре... Имам и малу фабрику чоколаде коју правимо од какаа из Африке без шећера. Кренула сам из своје кухиње, а онда смо купили приколицу и сада имамо мини-фабрику и радимо производњу на велико. Трудим се и да Новозеланђанима приближим српска јела, а планирам да популаризујем нашу кухињу у свету.

У Србију не долази често.

- Пошто смо далеко, много радим и пут је скуп, покушавам бар сваке друге године да дођем са породицом. Србија ми, што сам старија, све више недостаје - каже Маријана. - Намеравам да се вратим и отворим еко-камп на Голији. Засада су то само моје маштарије, које ће се, надам се, једног дана испунити.

Препоручујемо

Познати

0 7

ЈЕДИНА САЧУВАНА КРУНА НЕМАЊИЋА: Бошко Козарски о јубилеју серијала "Културиста"

04. 06. 2021. у 11:00

Друштво

2 34

НЕВЕРОВАТНО ИСТОРИЈСКО ОТКРИЋЕ У СРБИЈИ: Пронађена средњовековна црква већа од Грачанице, задужбина цара Душана? (ФОТО/ВИДЕО)

10. 09. 2020. у 19:37

Панорама

12 20

ИЗДАНЦИ СРПСКОГ ПЛЕМСТВА: Српска презимена која потичу од плаве крви

16. 08. 2020. у 13:33

Друштво

7 5

НИЈЕ БИЛА ТРОБОЈКА: Ево како је изгледала најстарија српска застава коју су користили Немањићи

20. 07. 2020. у 17:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације