И БЕБЕ МЕТА НАТО: Пре 25 година бомбардован КБЦ "Драгиша Мишовић" убијено десеторо људи

НА СПАСОВДАН, 20. маја 1999. године, 50 минута после поноћи, НАТО бомбардери бацили су смртоносне пројектиле на Клиничко-болнички центар "Драгиша Мишовић" на београдском Дедињу.

Фото. Архива "Новости"

 Убијена су три пацијента и један радник, а рањено неколико људи. Погинуло је и седам гардиста Војске Југославије који су се налазили испред клинике. Бомбе су разориле Неуролошку клинику, а експлозија је оштетила и зграде Центра за дечје плућне болести и туберкулозу и Гинеколошко-акушерску клинику. У тој ноћи и колевке су биле мета. Страдало је породилиште. Болничка ознака нападачима није значила ништа, као што ни свих ових година није било ни кајања ни покајања за жртве.

Кревети поломљени, прозори попуцали, врата изваљена, рањени и уплашени пацијенти јаучу и дозивају помоћ... Спаса није било за пацијенте Зору Бркић, Бранку Бошковић и Радослава Новаковића који су се лечили овде. Бомбе су расклимале темељ управне зграде, а један пројектил пао је на војни камион у коме су дежурали гардисти. Убијени су војници Александар Бајин, Горан Вережан, Предраг Игњатовић, Бранимир Крњајић, Славиша Миљковић, Војин Пејчиновић и Драган Танкосић. Најстарији је имао 26, а најмлађи 20 година.

Слободан Танкосић из Ивањице, отац страдалог двадесетогодишњег гардисте Драгана, причао нам је како се нико није надао да ће се њихов јединац из војске вратити у сандуку. Четворицу његових другова нису успели да идентификују. Драган је био тешко повређен и недељу дана се борио за живот.

- Наш јединац је желео да буде војник. Надали смо се да ће преживети. Узалуд - казао нам је неутешни отац Слободан пре неколико година. - Супруга Милунка и ја се често питамо зашто Бог није узео нас уместо њега. Судбина. Тешко нам је, али увек је било жртава када се земља брани. Драган је био добар дечко, добра душа. Без њега је наш живот празан, кућа нам је празна. Само смо њега имали. Време пролази, а мени и Милунки утехе нема.

О страшној ноћи за "Новости" је говорио и др Жељко Радић:

- Било је неколико минута пре један. Имали смо троје пацијената и сви су погинули. Било је страшно. Одјекнула је снажна експлозија. Нико није могао да верује да је болница циљ. Ми смо се затекли у другом делу зграде који је, на нашу срећу, остао читав. Појурио сам према пацијенту који је запомагао. Друго двоје је било затрпано. Није било струје. Ишао сам преко шута, поломљених зидова, стигао до пацијента, али је, нажалост, и он преминуо.

Др Горан Васић, општи хирург из КБЦ "Др Драгиша Мишовић" каже да се увек нерадо сећа тог периода и тих дана, јер је то заиста било трауматично.

- Болница је функционисала у свим сегментима, тада смо обуставили редован рад на хирургији, редовне операције, а радиле су се све хитне интервенције, тако да смо врло често били у операционој сали и када су се чуле сирене и када су се чуле бомбе које су падале. То нас није ометало. Били смо у сали, посвећени томе, радили смо оно што је требало, оно за шта смо обучени - говорио је Васић.

Гледали су, истиче, да имају минималан број пацијената.

- Чим се стекну услови, пуштали смо пацијенте управо из безбедносних разлога - сећа се Васић. - Педесет осмог дана бомбардовања, у 50 минута иза поноћи пао је пројектил на саму зграду неурологије и направио кратер од седам метара. Збрисана је зграда неурологије.

Истиче да су све жене и све бебе из породилишта у најкраћем року евакуисане и да су пребачене у Вишеградску и "Народни фронт".

У првом реаговању после напада на КБЦ "Драгиша Мишовић" НАТО је објавио да је реч о "инциденту који ће бити истражен". Касније је саопштио да је "бомбардовање болнице била

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације