ПАВЛЕ СИМИЋ НАСЛИКАО, ТУЂИН ПРИСВОЈИО? Чудесан пут слике "Мајска скупштина" јединог визуелног документа са историјског сабора

УМЕТНИЧКУ слику, једини визуелни документ о Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. године, на којој су Срби у Хабсбуршкој монархији прогласивши Српску Војводину поставили темеље за присаједињење Краљевини Србији, оставио је поколењима новосадски сликар Павле Симић.

Фото Галерија Матице српске

Уље на платну ( 88×115,5 цм) аутор Павле Симић (1818-1886)  назвао је  „Српска народна скупштина 1. маја 1848.” Ово велико ликовно и историјско сведочанство о бурној епохи, пратила је у претходном времену несмањена пажња због њеног националног значаја,али и стога што се слици губио траг све до 1976.године када је пронађена у Будимпешти.Од тада заузима централно место у сталној поставци Галерије Матице српске у Новом Саду.

Нови „заплет“ уследио је недавно када су стручњаци ГМС током конзервације овог јединственог примерка историјског сликарства у прошлости претрпело неке (и нечије)измене. Симићево дело није било познато јавности све до друге половине XX века.

Сликар павле СимићFoto: Фото Галерија Матице српске

POGLEDAJ GALERIJU

-Аутор је 1863. године, у жељи да учествује у обнови идеје српске самосталности, лично однео слику у Беч и предао је чувеном тамошњем литографу Јозефу Антону Бауеру ради литографисања. Штампана је тада и објава о том чину а потом је слика највероватније остала у Бечу као залог због Симићеве немогућности да исплати трошкове за тај посао. И од тад јој се губи сваки траг – открива „Новостима“ Данило Вуксановић, виши конзерватор и помоћник управника ГМС , који конзервацију дела ради са колегама - вишим кустосом Дарком Деспотовићем и историчарском уметности Снежаном Мишић.

Стручњаци  ГМС дошли су до закључка да је бечки литограф Бауер по Симићевом делу урадио чувену литографију, али уз одређе измене. Централни ликови, попут патријарха Рајачића, и даље су доминантни, али су неке личности и придодате, иако уопште нису присутвовале сабору у Сремским Карловцима,као што су Јован Јовановић Змај или Бранко Радичевић.

- Када рестаурација буде завршена,имаће унеколико другачији смисао због нових и другачијих ликова – каже Вуксановић и најављује снимање свеобухватног документарног филма о овом делу.

Шездесетих година прошлог века, историчар уметности Павле Васић први пут, после много година, помиње Симићеву слику у тексту објављеном у листу „Политика”, наводећи да је за њу чуо од Стојана Вујичића, познатог српског књижевника који је живео и радио у Мађарској.Нађена је у Бауеровој заоставштини у Будимпешти.Штавише, била је евидентирана као његов рад .Најзад,захваљујући међумузејској размени између Мађарске националне галерије у Будимпешти и Галерије Матице српске, платно „Мајска скупштина“ пре 48 година стигла је у Нови Сад.

Уметник Павле Симић,тада тридесетогодишњак, био је један од 175 учесника Скупштине на којој се бранило право на српски идентитет.По завршетку тог заседања,а услед и даље бурних догађаја, повукао се у Срем и прибежиште нашао у фрушкогорском манастиру Кувеждину. Под утицајем тадашњег игумана Никанора Грујића, једног од најистакнутијих учесника Мајске скупштине, ту је насликао композицију „Мајска скупштина 1848.“,која је постала једно од најважнијих општих места националне свести српског народа.

На узвишеном месту, у средини, испред старе конзисторијалне зграде с аркадама у позадини, уметник је „поставио“ новоизабраног патријарха Јосифа Рајачића који се обраћа окупљеном народу. Патријарх у левој руци држи оригиналне царске привилегије с печатом, које је цар Леополд Први доделио Србима 1690. године, непосредно пред Велику сеобу.

Ниже од патријарха су главни скупштински говорници : Никанор Грујић с књигом у руци и протосинђел Сергије Каћански. Лево од патријарха је српска, а десно царска и мађарска застава, испред којих је црквено Небо.Око патријарха окупљени су представници народа, међу којима се могу препознати многе историјске личности. Ова слика представља најбројнији групни портрет до тада насликан у новијој српској уметности.

Национално јединство аутор је приказао у првом плану слике као скуп идеалних типова српског народа које своју крајњу манифестацију постиже у братском загрљају двојице учесника у централном делу слике, једног у грађанском, а другог у српском народном оделу с црвеним фесом на глави.

У маниру познатих аутора историјских композиција, Симић је на слици приказао и свој лик – испод црквеног Неба, у близини патријарха. Желео је да истакне своју улогу национално ангажованог уметника који учествује у стварању Српске Војводине.

А, ко је слику скраћивао?

КАДА  је конзерватор Дарко Деспотовић уклонио туткалну траку са десне стране платна,испоставило се да је оно исечено око два центиметра.И доњи део слике је мало одсечен па недостаје пола ципеле Јована Хаџића,оснивача Матице српске.За сада,тешко је наћи „кривца“ који је слици мењао димензије.Разлози се нагађају.Аутор је сам скратио како би је лакше уролао због пута у Беч на литографисања? Оштећена у транспорту ?Можда и доцније јер је оригинално платно у неком тренутку подлепљено и у новим димензијама урамљено...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације