У ГНЕЗДИМА СЕДАМ МЛАДИХ ОРЛИЋА: Овогодишња гнездећа сезона птице са националног грба потврђује постепени оправак

Љ.П.

03. 07. 2024. у 15:43

ДРУШТВО за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) готово пуну деценију прати популацију орлова крсташа, критично угрожене врсте у Србији. Овогодишња гнездећа сезона потврђује постепени опоравак ове врсте и ширење територије коју заузимају. Забележено је 14 парова, од чега је шест парова успешно извело укупно седам младих. Пре осам година, у Србији је постојао само један пар ових орлова који красе национални грб Србије.

У ГНЕЗДИМА СЕДАМ МЛАДИХ ОРЛИЋА: Овогодишња гнездећа сезона птице са националног грба потврђује постепени оправак

ФОТО: ДЗППС и Марко Шћибан

ФОТО: ДЗППС и Марко Шћибан


Током зимских и раних пролећних месеци, орнитолози и сарадници ДЗППС, у потрази за крсташима истражују територије које испуњавају услове за њихово гнежђење. Тако је и ове године више пута обиђена Војводина, и установљено је да су сви напори претходних година улагани у опоравак ове врсте, а које је предвоидло ДЗППС, али резултате.

ФОТО: ДЗППС и Марко Шћибан

Популација крсташа се очигледно повећава, птице се појављују на гнежђењу тамо где их није било, тако да су се ове сезоне први пут гнездили и изван баната, у Бачкој, а главни правци њиховог ширења су са севера на југ, долином реке Тисе, као и дуж румунске границе. Како из године у годину расте број гнезда, више није изводљиво даноноћно их чувати, што је ДЗППС радило од 2017. године, већ се периодично обилазе.

ФОТО: ДЗППС и Марко Шћибан

- Посматрали смо 14 парова крсташа који су бранили и обележавали територије за гнежђење, њих 13 успешно је дошло до фазе гнежђења, од чега се један пар налази у Румунији, на свега 500 метара од границе са нашом земљом, али се већински хране са ове стране границе – каже Милан Ружић, извршни диектор ДЗППС. - тако да смо могли да контролишемо 12 парова. Успешност гнежђења је половична, шест парова је изнедрило укупно седам младунаца који ће се ускоро винути пут неба.

ФОТО: ДЗППС и Марко Шћибан

Једини пар крсташа из 2016. године, Бора и Ержика, и дфаље поносно чува своју територију у Српском Крстуру. У њихово гнездо је и ове године стигла принова, младунац Влада, који је крајем јуна обележен пластичним и металним ножним прстеном, као и уређајем за сателитско праћење.

На овај начин, годишње се обележи свега један до два млада крсташа. Ово је најосетљивија епизода у паћењу крсташа, јер је потребно погодити кратак период када су младунци довољно порасли, али још увек нису напустили гнездо. Да би их лиценцирани прстеновачи обележили, неопходна је помоћ професионалних пењача који ће се попети на највише дрвеће где се налазе орловска гнезда, спустити младунце на земљу, а потом их обележене вратити родитељима. Зато је у симболично важном именовању младунаца, ДЗППД одлучило да се ове године захвали Влади Рашковићу, предводнику групе новосадских пењача, без којих обележавање претходних година не би било могуће.

ФОТО: ДЗППС и Марко Шћибан

Поред теренских посматрања гнезда, орнитолози ДЗППС прате још пет младих орлова обележених од 2021. године: Миму, Михајла, Раденка, Иванку и Јоцу. Оваквим начином праћења, претходних година се значајно увећало познавање крсташа. Птице су показале где се задржавају, где лове плен и спавају, који предели им највише одговоарају и тако се могло претпоставити које територије ће насељавати.

Дошло се до сазнања да се млади орлови редовно враћају на родитељске територије, али и да посећују територије других парова крсташа. Млади орлови имају другачију обојеност перја, а научници то објашњавају као механизам за смањење сукоба са одраслим орловима који иначе прогоне друге птице грабљивице са својих територија, јер их сматрају уљезима и конкурентима за плен.

ФОТО: ДЗППС и Марко Шћибан

- Према ономе што смо могли да сазнамо из теренских истраживања, највећи изазов опстанку орлова и даље је недостатак великог и старог дрвећа за смештај гнезда, огромно узнемиравање јер су оранице прогутале природна станишта, као и још увек присутно тровање – додаје Ружић.

Циљ у процесу опоравка крсташа за наредних пет година јесте повратак крсташа у пределе Делиблатске пешчаре и Фрушке горе, уз повећање популације до 25 гнездећих парова. Да би се то постигло, како наводе у ДЗППС, потребна је снажна сарадња многих чинилаца попут државних институција, јавних предузећа, управљача заштићених подручја, пољопривредника, шумара и локалних заједница.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: Mercator-S вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“