ПРЕ годину дана споменик Јована Стерије Поповића враћен је на променаду у Руском парку у Вршцу, чиме је исправљена вишедеценијска неправда, која је славном писцу учињена када су га одатле преместили на Позоришни трг, далеко од пролазника и очију јавности.
Повезане вести
Ајфелово чудо усред банатског песка: Вршчани обнављају стогодишњу ветрењачу у селу Шушара, која је служила за водоснабдевање
МАЛО вршачко село Шушара, које је крајем 19. века формирано на ободу Делиблатске пешчаре, имало је модеран водовод пре Париза. Тај систем покретала је челична ветрењача, чији су поједини делови пројектовани и израђени у бироу Гистава Ајфела, конструктора чувеног Ајфеловог торња. Зато мештани и воле да се по том питању пореде са француском престоницом.
29. 04. 2026. у 07:00
Локалне новине имају од 1857. године: Вршчани међу првима препознали значај јавне речи (ФОТО)
ВРШАЦ је, као средина богате културне традиције, имао значајно место у развоју штампе на овим просторима, јер су мештани још с почетка 19. века препознали значај и снагу јавне речи.
20. 04. 2026. у 16:50
ПРСТЕНОВАНО ОСАМ ЛАБУДОВА: Зимски станари Градског језера у Вршцу обележени пре одласка
ЛАБУДОВИ су последњих седам година постали редовни зимски станари Градског језера у Вршцу. Ове зиме било их је највише до сада – 48, а њихова бројност ових дана полако опада, јер су се многи упарили и отишли на неко друго место да свију гнездо.
23. 03. 2026. у 18:37
УГРОЖЕНА КАРПАТСКА МИШЈАКИЊА: Ретка биљка расте само на Вршачким планинама, изнад клуба "Изазов"
ЈЕДИНО станиште карпатске мишјакиње у Србији налази се на Вршачким планинама и озбиљно је угрожено након прошлогодишњег шумског пожара, који је опустошио и околину стена, на којима та ретка жбунаста биљка расте.
04. 03. 2026. у 18:12
ВЕВЕРИЦЕ ПОСАДИЛЕ 30.000 СТАБАЛА: На Вршачким планинама, из жирева које су закопале као зимницу, никла храстова шума
ЗБОГ своје разиграности и спретности, веверице су многима омиљене шумске животиње, али оне нису само мали симпатични глодари, који скупљају лешнике, орахе, жиреве, шишарке. Оне су много више од тога - природни инжењери шумарства, који, због своје особине да заборављају где су све закопале сакупљене плодове, несвесно дижу нове шуме и тако обнављају природу.
26. 02. 2026. у 07:00
Најновије из рубрике
ВАГОН КОЈИ ЈЕ КЛИЗИО ПО ПОБЕДНИЧКИМ ШИНАМА: "Новости" у Музеју примирја у Компјењу, где се чува сведочанство о два светска рата (ФОТО)
Да је оригинал којим случајем "преживео" Други светски рат, ових дана пре 81 годину у њему би сасвим извесно нацистичка Немачка потписала другу капитулацију у прошлом веку.
10. 05. 2026. у 15:00
ЗАБРАНА СНИМАЊА У ГРАДУ НЕМАЊИЋА И МРЊАВЧЕВИЋА: "Вечерње новости" у Прилепу, где задужбине српских владара тону у присилни заборав (ФОТО)
МОНАХИЊА уз коју су стајала два неповерљива велика пса дочекала нас је пред улазом у прилепску Цркву Светих Арханђела, централни храм средовековног манастира уклесаног у стрми вулкански брег Маркове куле под остацима огромне тврђаве.
10. 05. 2026. у 14:14
РИЗНИЦА ОБИЧАЈА БАЛКАНА: Учитељице Луција Тасић и Миланка Берковић у књигу сакупиле део богате народне баштине (ФОТО)
КАДА су пре више од пет година две учитељице Луција Тасић из Ваљева и Миланка Берковић из Београда, у телефонском разговору почеле да размењују идеје о томе како да деци приближе традицију и обичаје који полако нестају, нису ни слутиле да ће из те спонтане замисли настати важно дело "Ризница народних обичаја" у коме су сабране стотине прича о животу и наслеђу Срба и других балканских народа.
10. 05. 2026. у 13:54
Прича о борби једне тетке за бољи живот братанице: Милена из Сурдулице у периода туге изградила “Дом радости”
На недавно одржаној модној ревији наше чувене креаторке Верице Ракочевић, манекенке су понеле и торбе који су ручни рад педествогодишње Сурдуличанке Милене Савић. Торбе шивене од конопа иза чије израде стоје сати и сати напорног рада нису само један комад омиљеног женског асесоара, оне су прича о борби једне тетке да својој братаници Јовани (24) која има развојни поремећај обезбеди сигурну будућност.
04. 05. 2026. у 14:26
У грчком месту Сервији, првом српском граду којег је у историју уписао ромејски цар Порфирогенит: Име и Душанова кула надживели империје
ПРОЂОСМО кроз Битољ, пређосмо у Грчку код Негочана и када смо са десне стране пута оставили Кожане знали смо да ускоро прелазимо реку Бистрицу и стижемо у Србицу - Сервију и њену тврђаву, први српски град који је у историју уписао ромејски цар Константин Порфирогенит.
04. 05. 2026. у 13:08
Коментари (0)