ПРАВЕ МУЗЕЈ КОЈИ СЕ - САДИ: Супружници Ивана и Драган Сретеновић, недалеко од Монице, чувају старе и саде нове врсте дрвећа

БУКВЕ су способне да гаје пријатељство, и да се чак узајамно хране. Невероватно су друштвене, али само у односу на своју врсту, док друге биљке "нападају" да би се повукле. Храст је одувек био синоним снаге и узвишености, и физичке и духовне. Прво је међу стаблима постало симбол многих владара, па се најчешће сусреће у хералдици.

Privatna arhiva

Показује нам Ивана Сретеновић дрвеће у необичној шуми. Она и њен супруг Драган одлучили су да у близини њихове породичне куће, у селу Толић подно Маљена, направе музеј који се не гради него - сади. Од комшије су купили 24 ара земље са идејом да ту буде Музеј шуме.

- Када смо шуму раскрчили од трња и корова, пронашли смо тридесетак различитих стабала - каже Драган. - Пожелели смо да испричамо причу о сваком дрвету које смо ту затекли, а посадили смо и неке врсте које расту на другим континентима док смо неколико стабала засадили у част важним породичним догађајима. Када је рођен наш син Димитрије посадили смо пауловнију, која у Кини расте од давнина. Према веровању на Далеком истоку, свака породица би требало да има макар један предмет у кући израђен од овог дрвета јер доноси срећу и благостање. Легенда каже да ће феникс слетети на њено дрво само ако је владар те земље добар и паметан. А, показало се да листови пауловније добро упијају угљен-диоксид, који је главни кривац за такозвани ефекат стаклене баште.

Privatna arhiva

Драган и Ивана нам причају занимљиве приче о дрвећу којих нема на интернету: да се граб помиње као покровитељско дрво у хороскопу Друида, а од давнина му се приписује способност да разбистри свест, повећа концентрацију и побољша памћење. А, бреза, према веровањима, у свом лишћу крије душе мртвих.

- Управо због тога је наши преци нису садили уз саму кућу, већ поред капије - прича Ивана. - Обавезно су поред овог дрвета стављали клупу да би уживали у његовој лепоти и разговарали са њим. Сматрало се да уноси мир у душу. И брест је познато и лековито дрво, за које су везана многа веровања. У Сретеничкој жупи је "самовилско" дрво под којим се не сме седети, ни заспати. Код Шида се спомиње један брест на коме има највише вила. О култном односу према бресту сведоче и имена насеља. Само у централној Србији од 2.850 дендротопонима по бресту носи назив чак 85: Брестовик, Бресник, Брешће, Брестовица...

Privatna arhiva

Застајемо и поред ариша и бора.

- Ариш се користио за градњу и реконструкцију многих грађевина широм света. У изградњи Венеције коришћено је више од 400.000 његових стабала. Дрвени елементи од сибирског ариша красе унутрашњост московског Кремља, као и Зимски дворац у Санкт Петербургу. Упечатљив пример је катедрала Светог Стефана у Бечу, која је потпуно уништена у пожару 1258. и обновљена 1263, при чему су за то углавном коришћене греде од сибирског ариша које су преживеле пожар - каже Драган.

Privatna arhiva

Сретеновићи су одрасли у градовима: Ивана у Београду, а Драган у Чачку. Пре шест година, после венчања, одлучили су да се доселе на имање Драгановог деде, смештено четири километра од Мионице. Ивана је дипломирани економиста, а Драган је завршио туризам.

- Наследио сам ово имање када је деда преминуо 2009. - каже Драган. - Да се не би угасило, засадио сам аронију на малој парцели, а сада је гајимо на два и по хектара. Касније сам засадио и шљиве, а када смо Ивана и ја одлучили да се преселимо, реновирали смо стару кућу и обновили све објекте. Могли смо да живимо у граду, али нешто нас је вукло да се преселимо на село. Живот је овде много лепши и изазовнији него у граду. Наша деца расту уз кобилу Добрилу и наше псе и мачке: Љубицу, госпођу Савку, Балерину, Гилета, Прла и Лору.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације