ОСТВАРЕНА КЛЕТВА СТАРОГ ХОДОЧАСНИКА: Легенда о најстаријем објекту Градске куће у Вршцу и даље интригира становнике овог краја

Јелена Ј. Баљак
Јелена Ј. Баљак

21. 07. 2024. у 16:27

ГРАДСКУ кућу у Вршцу чини комплекс од три стилски потпуно различите зграде, које су грађене у три различита века. За ону најстарију из 18. столећа, која гледа према Градском тргу и има препознатљив истурени затворени балкон - еркер, везана је једна легенда, која би могла бити и истинита.

ОСТВАРЕНА КЛЕТВА СТАРОГ ХОДОЧАСНИКА: Легенда о најстаријем објекту Градске куће у Вршцу и даље интригира становнике овог краја

Фото Ј.Ј.Баљак

Говори о богатом старцу, који је због изневереног пријатељства на тај објекат бацио најстрашнију клетву, која се обистинила. Тако је, наводно, некада породична кућа постала прво званично седиште локалне власти.

Легенда каже да је овај старац, када је одлучио да оде у Јерусалим на хаџилук, своје велико богатство поверио млађем пријатељу на чување. Заветовао га је да му, ако се икада буде вратио са далеког пута, све то врати, а да, у супротном, све задржи за себе.

- Пошто га годинама није било, пријатељ је почео да троши поверене му златнике. На најатрактивнијем месту у строгом центру града саградио је, за то време, импресивну спратну кућу, која и данас, два века касније, плени својом барокном лепотом. На спрату су биле стамбене просторије, а у приземљу локали - приповеда нам вршачки хроничар Иван Бабић.

Фото Ј.Ј.Баљак

 

Када се старац, ипак, вратио и тражио своје назад, новопечени господин, који је имао амбицију да постане вршачки кнез, правио се да га не препознаје, те га је избацио на улицу. Тада је увређени човек, лежећи у прашини испред куће саграђене од његовог новца, изрекао најстрашнију клетву: "Да бог да се у овој кући више нико не роди и да нико у њој живот не проживи, да у њој бораве само људи у црном и да се собе у затворе претворе".

Недуго након што је старац као просјак умро испод једног моста на потоку Месић, његова клетва је почела да се обистињује. Његовом "пријатељу" је, једно за другим, умрло сво седморо деце. Послови су му лоше ишли, а када му је и жена преминула, био је приморан да опустелу породичну кућу прода тадашњем Магистрату, како би вратио нагомилане дугове. На крају се, према легенди, обесио о дрво близу места где је старац преминуо.

- Проклетство се тако испунило. Велика кућа је претворена у седиште Магистрата, па су у њу ушли чиновници, који су по правилу, били обучени у црно. Више нико није у њој живео, нити се родио, а каткад је послужила и као затвор - образлаже Бабић.

Да ли је овај покондирени пријатељ заправо Ђорђе Љотић, човек који је 1817. заиста продао свој породични дом локалној власти за потребе чиновничких канцеларија, остаје само да се нагађа. Најзначајнији вршачки историчар Феликс Милекер записао је да им је он сам понудио своју кућу, што се поклапа са легендом.

- Власт је првобитно разматрала да за те намене купи суседну кућу трговца Максима Спајића, коју су годинама користили под закупом, али су, ипак, прихватили Љотићеву понуду и инкасирали му 30.000 форинти. Било је то у години када је цар и краљ Фрања Први посетио Вршац и прогласио га за слободну краљеву варош, што је изискивало да локална администрација коначно добије свој кров - објашњава саговорник "Новости".

Зграда се данас налази под заштитом државе као непокретно културно добро од великог значаја. Унутрашњим ходницима повезана је са остале две зграде. Осим канцеларија и мале сале за састанке, у њој се налази писарница и седиште Туристичке организације Вршац. Конзерваторски радови на објекту рађени су 1987, 1995. и 2005. године.

Фото: ТО Вршац

Ново готско стање Градске куће

Споменица на три језика

КАКО су се шириле ингеренције локалне власти, тако се исказивала и потреба за ширењем њихових просторија. После куће Ђорђа Љотића, докупљена је и стара Спајићева кућа, која је временом постала толико трошна, да су морали да је сруше. Зато су мајстори из Сегедина 1860. на њеном месту, одмах уз стари дом, саградили нову зграду у готском стилу, која и данас представља једно од најрепрезентативнијих здања у граду. На предлог тадашњег градоначелника Шандора Стојачковића у темељ је положена споменица на латинском, немачком и српском језику, уз монографијски опис вароши.

Трећи, стилски не тако леп део комплекса Градске куће, који се налази до Улице Анђе Ранковић, дограђен је седамдесетих година прошлог века, уместо старих приземних кућа, које су биле дотрајале и без икакве историјске вредности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

PEVAČICA OTKRILA DA SU JOJ DIJAGNOSTIKOVANA DVA NEUROLOŠKA POREMEĆAJA: Znam da ima toliko ljudi koji prolaze kroz isto