ГРАДСКУ кућу у Вршцу чини комплекс од три стилски потпуно различите зграде, које су грађене у три различита века. За ону најстарију из 18. столећа, која гледа према Градском тргу и има препознатљив истурени затворени балкон - еркер, везана је једна легенда, која би могла бити и истинита.
Повезане вести
Ајфелово чудо усред банатског песка: Вршчани обнављају стогодишњу ветрењачу у селу Шушара, која је служила за водоснабдевање
МАЛО вршачко село Шушара, које је крајем 19. века формирано на ободу Делиблатске пешчаре, имало је модеран водовод пре Париза. Тај систем покретала је челична ветрењача, чији су поједини делови пројектовани и израђени у бироу Гистава Ајфела, конструктора чувеног Ајфеловог торња. Зато мештани и воле да се по том питању пореде са француском престоницом.
29. 04. 2026. у 07:00
Локалне новине имају од 1857. године: Вршчани међу првима препознали значај јавне речи (ФОТО)
ВРШАЦ је, као средина богате културне традиције, имао значајно место у развоју штампе на овим просторима, јер су мештани још с почетка 19. века препознали значај и снагу јавне речи.
20. 04. 2026. у 16:50
ПРСТЕНОВАНО ОСАМ ЛАБУДОВА: Зимски станари Градског језера у Вршцу обележени пре одласка
ЛАБУДОВИ су последњих седам година постали редовни зимски станари Градског језера у Вршцу. Ове зиме било их је највише до сада – 48, а њихова бројност ових дана полако опада, јер су се многи упарили и отишли на неко друго место да свију гнездо.
23. 03. 2026. у 18:37
УГРОЖЕНА КАРПАТСКА МИШЈАКИЊА: Ретка биљка расте само на Вршачким планинама, изнад клуба "Изазов"
ЈЕДИНО станиште карпатске мишјакиње у Србији налази се на Вршачким планинама и озбиљно је угрожено након прошлогодишњег шумског пожара, који је опустошио и околину стена, на којима та ретка жбунаста биљка расте.
04. 03. 2026. у 18:12
ВЕВЕРИЦЕ ПОСАДИЛЕ 30.000 СТАБАЛА: На Вршачким планинама, из жирева које су закопале као зимницу, никла храстова шума
ЗБОГ своје разиграности и спретности, веверице су многима омиљене шумске животиње, али оне нису само мали симпатични глодари, који скупљају лешнике, орахе, жиреве, шишарке. Оне су много више од тога - природни инжењери шумарства, који, због своје особине да заборављају где су све закопале сакупљене плодове, несвесно дижу нове шуме и тако обнављају природу.
26. 02. 2026. у 07:00
Најновије из рубрике
У АРГНТИНИ ГРАДЕ ХРАМ СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ: Српски исељеници у покрајини Кордоба подижу православну светињу
ХИЉАДАМА километара далеко од Ловћена, у аргентинској покрајини Кордоба, почела је градња православне цркве која ће бити подигнута по узору нанекадашњу заветну капелу Петра Другог Петровића Његоша. У граду Аријасу, уз благослов епископа буеносајреског и јужноамеричког Кирила, отацАлександар Марић освештао је темеље будуће светиње посвећене Светом Василију Острошком.
13. 05. 2026. у 16:00
"ЗЕДОВЦИ" НА БОГА НЕ МИСЛЕ, ВЕРУЈУ У ТАРОТ: Да ли су видовњаци, астролози, биоенергетичари постали нови ауторитети младима
НИСУ више потребни мрачни подруми и пригушене лампе, нити да се код видовњака одлази кришом.
12. 05. 2026. у 21:38
ДО ЗЕБРЊАКА НИ ПРАВОГ ПУТА, НИ ПУТОКАЗА: Посета споменику српским ратницима који су 1912. протерали Османлије са Балкана (ФОТО)
КАО кацига погубљеног витеза на бојном пољу, лежи већ 84 године громада белог крста са врха рањеног споменика српским ратницима из Првог балканског рата на брду Зебрњак крај Куманова - пресудној тачки битке која је била симбол коначног ослобођења Балкана од Османлија.
12. 05. 2026. у 07:00
ДОЛАЗЕ ДА СЕ ПОКЛОНЕ ЧУДОТВОРЦУ: Хиљаде верника из региона стиже у Манастир Острог, да дочекају Дан Светог Василија (ФОТО)
СРПСКА православна црква данас слави празник Светог Василија Острошког, чије се мошти као велика светиња чувају у истоименом манастиру и место су ходочашћа за вернике свих религија.
12. 05. 2026. у 07:00
ПУСТОРЕЧКИ КРВАВИ ФЕБРУАР: Лекције које не би смели да заборавимо и због којих би морали да будемо брана ревизији фашистичких покрета
Оно што су Пребиловци за Србе западно од Дрине, Новосадска рација на северу земље или стрељања у Крагујевцу, Краљеву и Нишу, то је 17. фебруар 1942. године за житеље Бојника и његове околине. Тада је ово место и оближњи Драговац, током крвавог пира бугарских фашиста, изгубило најмање 70 одсто укупног броја становника, а на месту бездушног стрељања и убијања остало је да лежи око 600 тела од којих су петину чинила деца.
11. 05. 2026. у 13:28
Коментари (0)