ЧИМ СУ ДИГЛИ РАМПУ, ПОТЕКАО ЈЕ ЖИВОТ: Отварање прелаза Боботово гробље на никшићку Голију довело многобројне намернике

В. Кадић

30. 08. 2024. у 15:44

ЖИВНУЛА је никшићка Голија овог лета као никад пре. Малогранични прелаз Боботово гробље у чијој непосредној близини сија Манастир Светог Саве који је освештао блаженопочивши патријарх Иринеј, широм је отворио врата намерницима са обе стране међе - из Црне Горе и Републике Српске, коју ови горштаци никада нису прихватили као природну него као наметнуту од великих сила.

ЧИМ СУ ДИГЛИ РАМПУ, ПОТЕКАО ЈЕ ЖИВОТ: Отварање прелаза Боботово гробље на никшићку Голију довело многобројне намернике

Фото В. Кадић

Недалеко од Орлине с једне и планине Његош с друге стране, као и на другим узвишењима, месецима се чује жагор као у времена када је овде врвило од живота. Крај који је изнедрио много умних глава и опеваних јунака дуго је био далеко од очију и срца оних који су водили Никшић, Црну Гору и бившу Југославију. А, магистрални пут преко Голије је најкраћа веза између Никшића и Гацка у Републици Српској.

Овог лета надлежни у Подгорици омогућили су да преко међе могу пролазити и они који нису из овог краја, па је током јула веома живо. Бајкери, бициклисти, разни авантуристи још тутње преко многих места па и Чарађа, за коje се највише чуло када је земљотрес заљуљао пола Црне Горе, а епицентар био баш испод ових лепих ливада, негде дубоко у утроби земље. Меркалиј и Рихтер одомаћили су се на овом терену и донели муку и невољу житељима који су остали без кућа, кровова, помоћних објеката. Али их оптимизам никада није напуштао. Као ни српство, мада су многе силе ломиле зубе покушавајући да га међу мештанима "убију".

Фото В. Кадић

Малишани са никшићке Голије

Професор др Драго Перовић каже за "Новости" да је у овдашњим селима и засеоцима око 40 породица својевремено нашло склониште. Оне су избегле са Косова и Метохије, старе Црне Горе, баш овде на граници садашњој, а некадашњој Херцеговини.

- Сви они су на овом камену и кршу пронашли сигурност коју нису имали. Иако није било услова за живот, великим трудом, поштујући све људске вредности Голијани су опстали и кроз векове сачували српски идентитет и своју Српску цркву. Даће Бог да убудуће Голија као изузетно туристички занимљиво место добије нову позицију у целокупном нашем саморазумевању. Онај ко није прошао Голију од доба Петровића наовамо уопште није живео у овој земљи. Ту се сплела од почетка 19. века до ослобођења читава једна историја која није довољно описана и није истражена, у којој не постоји ниједан лишај на камену који није знак нечије крви и у којој је сваки сељак голијски морао да жртвује свој живот и живот својих ближњих зарад опште српске слободе - каже Перовић.

Фото В. Кадић

Манојловић: По много чему животно смо више окренути Гацку него Никшићу

Подсећа и да се у подножју планине Његош кратко задржала светородна лоза Петровића у сеоби из некадашње Босне, и потом наставила пут до Цетиња.

Будући да се као некад Ђекна чекају резултати пописа у Црној Гори, последњи на који се по подацима може позвати су они из 2011. А, по њима Голија броји око 450 становника, а седамдесетих прошлог века било их је десет пута више. Све мање се чују гласови деце. У овдашњој школи минуле школске године наставу је похађало 13 ђака, док ће ове двоје више. Председник месне заједнице Драгољуб Манојловић каже да ће за овај крај много значити што је током целе године отворен малогранични прелаз.

Чувају сећање на Докнића

НЕГУЈУ људи овог краја и сећање на Драгомана Миша Докнића (на слици), добровољца и јунака који је у ратовима деведесетих живот уградио у темеље Републике Српске. Погинуо је 22. августа 1992. у околини Коњица, у борби против хрватских јединица. После 12 година трагања, његови посмртни остаци пронађени су и допремљени у Никшић и потом сахрањени на гробљу у Превалама. Медаљом заслуга за народ постхумно су га одликовали Радован Караџић и Милорад Додик. Бранио је Србе и у Книнској Крајини. Епски бард Божо Ђурановић испевао је песму о Докнићевој погибији.

- Чим су дигли рампу, "потекао" је живот. Ваљда ће једног дана опет заживети некадашња аутобуска линија од Гацка до Никшића. Има десетак година откад је укинута и то нам ствара много проблема. Јер, људи овог краја су по много чему животно више окренути Гацку него Никшићу. До Никшића нам треба 50 километара, а Гацко нам је ту под носом - каже Манојловић за "Новости".

Фото В. Кадић

Светиња Манастир Светог Саве 2012. освештао патријарх Иринеј

Он не губи наду да ће голијски крај туристима постати врло примамљив.

- Где има пута, има и живота. Обећали су нам градоначелници Никшића, Гацка и Плужина, као и надлежни из БиХ да ће овај прелаз бити отворен целе године. Ето шансе за све нас за развој сточарства и пољопривреде, али и туризма. Направили су травнати фудбалски терен на којем би позавидели много већи центри. Ко зна можда једног дана неки велики клубови буду долазили овде на хиљаду метара висине да тренирају и организују припреме - каже Манојловић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЕЛИКИ СУКОБ УНУТАР НАТО-А ОКО УКРАЈИНЕ: Британија и Француска подржавају удар на Русију моћним ракетама, две силе против

ВЕЛИКИ СУКОБ УНУТАР НАТО-А ОКО УКРАЈИНЕ: Британија и Француска подржавају удар на Русију моћним ракетама, две силе против

ДОЗВОЛУ за далекосежне ударе на Руску Федерацију западним ракетама дугог домета подржава не само Велика Британија, већ и Француска, пише Фајненшал тајмс и наводи да су са друге стране САД и Немачка против тога.

28. 08. 2024. у 14:04

ЧУДЕСАН ПРИЗОР - НЕОБЈАШЊЕН: Змије преплавиле цркву за Велику Госпојину - тако је било и годинама уназад (ВИДЕО)

ЧУДЕСАН ПРИЗОР - НЕОБЈАШЊЕН: Змије преплавиле цркву за Велику Госпојину - тако је било и годинама уназад (ВИДЕО)

ПРАВОСЛАВНИ верници данас, 28. августа, славе Успење Пресвете Богородице - Велику Госпојину, а занимљив феномен, који наука још није објаснила, поновио се и ове године на грчком острву Кефалонија где су змије поново ушле у цркву, претежно код иконе Мајке Божје.

28. 08. 2024. у 09:09

Коментари (0)

ДОК ЈЕ БИО РАТ, ОВДЕ СУ МУ ЗАМЕРАЛИ - САД ЈЕ НАШ ЗЕТ: Познати Словенац о познанству са Бором