ЛАКОБУРГУС ТЕК ОТКРИВА СВОЈЕ ТАЈНЕ: Завршена истраживања локалитета Ћетаће у Радујевцу код Неготина
АРХЕОЛОШКИ тим предвођен др Владимиром Петровићем, научним саветником Балканолошког института САНУ и МА Горданом Јањићем, музејским саветником Музеја Крајине, успешно је завршио четврту сезону археолошких истраживања локалитета Ћетаће код Радујевца. Истраживачи поручују да је она била кључна за разумевање овог римског утврђења, као и за планирану конзервацију и презентацију, али посебно наглашавају да после овогодишњих ископавања више нема дилеме да је реч о важном војном римском утврђењу Лакобургус. Он је већ увршћен у прелиминарну листу Унеска као један од ретких очуваних римских локалитета на дунавском лимесу.
Фото: С.М.Јовановић
Локалитет Ћетаће смештен је у близини ушћа Тимока у Дунав, на тромеђи Србије, Бугарске и Румуније, према мишљењу археолога је добро очувано утврђење које је било део римске границе познате као Лимес. Ова фортификација, која је имала кључну улогу у одбрани руте кроз долину Тимока, штитећи прилаз богатим и значајним градовима централног Балкана под римском контролом, постепено открива своје тајне.
Још је Прокопије Кесаријски (из Цезарије) наводио у својим делима да је Јустинијан Први, на потесу између Акве, данашњег Прахова и Дортикума, Врава у Бугарској, обновио и утврђење Лакобургус.
- Утврдили смо да наш локалитет Лакобургус или Ћетаће има своје сличне парњаке у непосредној околини неготинског подручја, па и на самом подручју данашњег Неготина. И светска научна јавност се слаже са нашом хипотезом да је име овог римског града, односно утврђења Лакобургус, што у преводу значи утврђење покрај неке стајаће воде, мочваре, језера или поплављеног ушћа, у овом случају ушћа Тимока у Дунав - каже др Владимир Петровић, научни саветник Балканолошког института САНУ.
Фото: С.М.Јовановић
Његова стратешка позиција близу ушћа Тимока у Дунав, као и веза са античким градом Акве, наглашава његову важност у прошлости.
- Ћетаће које радимо интензивно четири године заредом, а имало смо и ласерско скенирање тзв. лидар, даје нам за право да верујемо да је реч о војном утврђењу, не превеликом, али врло значајном. Једно је, такође, од оних на дунавском лимесу где су Римљани разном сигнализацијом: бакљама, светлошћу, коњаницима, куририма... информисали једни друге и тако штитили и чували ову границу - додаје археолог Гордан Јањић, музејски саветник.
МЕСТО У СВЕТСКОЈ БАШТИНИ
ПРЕЗЕНТАЦИЈА археолошких локалитета стручној и широј јавности, истичу наши саговорници, од суштинске је важности за очување нашег културног наслеђа и његову промоцију на глобалном нивоу.
- Правилно конзервирани и представљени локалитети не само да пружају увид у нашу богату историју, већ могу постати значајна тачка интересовања за међународне посетиоце и истраживаче. На тај начин омогућавамо да наши археолошки споменици добију заслужено место у светској баштини - каже Гордан Јањић.
Стручни тим истраживача ове године фокусирао се на северни бедем у близини северозападне куле, истражене у претходним кампањама.
- Циљ нам је да откријемо целокупан угао утврђења, а можда и улаз у саму фортификацију. Важно је да радимо темељно, сегмент по сегмент, како бисмо што боље разумели структуру утврђења - наводи др Петровић.
На основу четири археолошке кампање и обимних теренских истраживања шире области, установљено је да локалитет има више слојева, од протоисторијског, римског до рановизантијског периода. Срећом, није био угрожен изградњом ђердапских електрана, па се и данас на овом месту назиру зидине и угаоне куле утврђења. Претходне кампање донеле су многа сазнања о функцији овог утврђења, али и неке од покретних налаза, веома важних за детаљно проучавање Лакобургуса.
- Керамика и остаци опеке са натписима које смо тада пронашли указују на значај овог локалитета у касној антици. Иако још нисмо дошли до најдубљих слојева где очекујемо значајније налазе, оно што смо досад открили обећава - додаје Јањић.
ПРЕДСТАВЉЕН НАУЧНИЦИМА СВЕТА
ЗА локалитет Ћетаће - Лакобургус како се у прошлости највероватније звао, светска јавност зна, због још једне праксе коју је установио археолошки тим - да се одмах после истраживања резултати представе и на неком од озбиљних светских научних конгреса. Недавно су др Петровић и Јањић о овом локалитету говорили у Видину, у Бугарској, на Међународном конгресу о дунавским римским провинцијама.
Локалитет Ћетаће, чија је најранија фаза изградње с краја првог века, а последња у шестом веку, за време Јустинијана Првог. На дунавском лимесу су и локалитети Мора Вагеј у Михајловцу, Аквас у Прахову, као и Гламија у Рткову и Егета у Брзој Паланци у општини Кладово.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Други пишу
Panika u Nemačkoj: Ruski dronovi kruže po evropskom nebu?! Oglasio se Kremlj!
29.08.2025. - 07:00
Прочитајте више
ОТВОРЕНО ПРИЗНАО ДА ЈЕ МРЗИ: Шта је Трамп рекао о веридби Тејлор Свифт?
МОЖДА мора да мисли о томе како да унапреди своју земљу, рату у Украјини и ужасној ситуацији на Блиском истоку, али председник САД не запоставља ни коментарисање живота певачице.
28. 08. 2025. у 09:38
КО ДОЛАЗИ, А КО НЕ? Кина објавила - 20 лидера на војној паради: Путин, Ким Џонг, Иранац Масуд, Индијац Моди...
ОВО ЋЕ бити прва посета Ким Џонг Уна Кини од јануара 2019. године.
28. 08. 2025. у 15:08
УМРЛА ЛЕГЕНДА "СРЕБРНИХ КРИЛА" Владо Калембер: "Чудо од доброте, био је миљеник свих"
"БИО је чудо од доброте. Од свих људи који су прошли кроз бенд, он је увек био најпосебнији, ван сваке категорије."
28. 08. 2025. у 19:06
ДОБИО ГА ТОКОМ ИНТИМНИХ ОДНОСА: Видео ЈЕДНУ ствар и сазнао да има РАК
Месецима је ишао код лекара, добијао дијагнозе "обичне инфекције" и антибиотике, али побољшања није било.
28. 08. 2025. у 20:51
НЕОБЈАШЊЕН ФЕНОМЕН: Мноштво змија долази у цркву сваке године на Велику госпојину - "поштују" стари календар (ФОТО/ВИДЕО)
ПРАВОСЛАВНИ верници 28. августа славе Велику госпојину, а занимљив феномен, који наука још није објаснила, везује се за овај празник на грчком острву Кефалонија. Додуше - не за 28. август, већ за 15. када се Велика госпојина славила по старом календару. У то време, сваке године, у једну цркву долази велики број змија, што је навело маштовите локалце да исконструишу бројне легенде.
28. 08. 2025. у 11:02
АНА ХТЕЛА ДА ОПРОСТИ АФЕРУ? Басти повукао најсуровији потез и рекао јој у лице: "Желим да живим слободно!"
УМЕСТО покајања, показао је, према писању немачког листа, незрелост и безосећајност, изговоривши да "жели да живи слободно".
28. 08. 2025. у 14:01
СКАНДАЛ У БРИТАНИЈИ, ПОРОДИЦЕ У ШОКУ: Директорка мртвачнице гледала цртани филм са мртвим бебама у својој кући
ЕЈМИ Аптон (38), оснивачица удружења Florrie’s Army у Лидсу у Енглеској, нашла се у центру велике афере након што су родитељи преминуле деце открили да су тела њихових беба држана у њеној кући уместо у мртвачници.
27. 08. 2025. у 17:50
ОВО ЈЕ ДЕТАЉАН СПИСАК НАМИРНИЦА КОЈИМА ЋЕ ПАСТИ ЦЕНА: Нове економске мере важне за грађане
ПРЕСЕДНИК Србије Александар Вучић истакао је јуче приликом излагања о смањењу маржи на кућну хемију и прехрамбене производе, а у оквиру представљања нових економских мера за грађане, да снижење које ће уследити као последица ограничења трговачких маржи обухвата 3000 производа из 23 групе.
25. 08. 2025. у 13:15
НЕОБЈАШЊЕН ФЕНОМЕН: Мноштво змија долази у цркву сваке године на Велику госпојину - "поштују" стари календар (ФОТО/ВИДЕО)
ПРАВОСЛАВНИ верници 28. августа славе Велику госпојину, а занимљив феномен, који наука још није објаснила, везује се за овај празник на грчком острву Кефалонија. Додуше - не за 28. август, већ за 15. када се Велика госпојина славила по старом календару. У то време, сваке године, у једну цркву долази велики број змија, што је навело маштовите локалце да исконструишу бројне легенде.
28. 08. 2025. у 11:02
Најновије из рубрике
СРПСКИ ЈУНАЦИ ПОЧИВАЈУ НА ДВЕ ПАРЦЕЛЕ: Снимање георадаром парцеле Доре Кефалонити на Крфу оправдава тврдње њених деде и оца
КРФСКО друштво грчко-српског пријатељства постало је власник земљишта уместу Аналипси, недалеко од популарних летовалишта Ипсоса и Дасије на Крфу, које је, према сведочењима мештана, гробница српских војника Моравске дивизије из Првог светског рата. Парцелу површине 15 ари друштву је поклонила Гркиња Дора Кефалонити, а у току је процедура задобијање дозволе за археолошка истраживања.
28. 08. 2025. у 21:42
ТИСМАНА, НАЈСТАРИЈИ МАНАСТИРУ У РУМУНИЈИ, ЗАДУЖБИНА ЈЕ СРБИНА НИКОДИМА ХИЛАНДАРЦА: Ћирилица "подунавског Светог Саве" ишчезава са фресака
ХИЛАНДАРСКИ монах Никодим, рођак кнеза Лазара, у житију је описан као "частан и освећен муж, силан у књигама, још силнији у мудрости и речима и одговорима". Историчари га описују као просветитеља, подвижника, дипломату, градитеља манастира у кнежевинама Влашкој и Молдавији, претечама Румуније, у којима је утемељио националне цркве.
27. 08. 2025. у 07:00
НАЈСТАРИЈИ ХРАМ У ТРАНСИЛВАНИЈИ ОСЛИКАЛИ СРБИ: Јединствена православна црква у румунском селу Денсуш кандидована за листу УНЕСКО
ЈЕДИНСТВЕНИ православни храм у трансилванском селу Денсуш који се сматра најстаријом зиданом црквом у Румунији и кандидован је за листу баштине под заштитом Унеско осликали су српски живописци у 15. веку, откривају њихови потписи и записи на српскословенском.
26. 08. 2025. у 16:29
ТОП ИЗ ДОБА КАРАЂОРЂА ОПЕТ ПУЦА У ПАРАЋИНУ: Радослав Милошевић из Својнова направио реплику (ФОТО)
ПАРАЋИНСКО Удружење потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године неће више морати да позајмљује реплику топа из доба Првог српског устанка за потребе обележавања завршетка Боја на Иванковцу и сценског приказа испаљења чувеног топовског хица Стеве Писара са Карађорђевог брда.
25. 08. 2025. у 13:41
И ВИНО КОРИСТИЛИ КАО ЛЕК: Вршачки музеј „Апотека на степеницама“, добио нови експонат - апотекарску пресу за цеђење грожђа (ФОТО)
ЈЕДАН од најлепших вршачких музеја „Апотека на степеницама“, у ком се налази једина стална поставка у Србији посвећена историји фармације, добио је на поклон редак и врло значајан експонат – апотекарску пресу за прављење медицинског вина, коју им је донирао тамошњи стоматолог др Иван Јосић. Ова добро очувана справа, стара око 100 година, дала је нову димензију богатој изложбеној поставци, јер говори да се вино – по ком је вршачки крај иначе добро познат – од давнина званично користило и као лек.
25. 08. 2025. у 13:41
Коментари (0)