ЛАКОБУРГУС ТЕК ОТКРИВА СВОЈЕ ТАЈНЕ: Завршена истраживања локалитета Ћетаће у Радујевцу код Неготина
АРХЕОЛОШКИ тим предвођен др Владимиром Петровићем, научним саветником Балканолошког института САНУ и МА Горданом Јањићем, музејским саветником Музеја Крајине, успешно је завршио четврту сезону археолошких истраживања локалитета Ћетаће код Радујевца. Истраживачи поручују да је она била кључна за разумевање овог римског утврђења, као и за планирану конзервацију и презентацију, али посебно наглашавају да после овогодишњих ископавања више нема дилеме да је реч о важном војном римском утврђењу Лакобургус. Он је већ увршћен у прелиминарну листу Унеска као један од ретких очуваних римских локалитета на дунавском лимесу.
Локалитет Ћетаће смештен је у близини ушћа Тимока у Дунав, на тромеђи Србије, Бугарске и Румуније, према мишљењу археолога је добро очувано утврђење које је било део римске границе познате као Лимес. Ова фортификација, која је имала кључну улогу у одбрани руте кроз долину Тимока, штитећи прилаз богатим и значајним градовима централног Балкана под римском контролом, постепено открива своје тајне.
Још је Прокопије Кесаријски (из Цезарије) наводио у својим делима да је Јустинијан Први, на потесу између Акве, данашњег Прахова и Дортикума, Врава у Бугарској, обновио и утврђење Лакобургус.
- Утврдили смо да наш локалитет Лакобургус или Ћетаће има своје сличне парњаке у непосредној околини неготинског подручја, па и на самом подручју данашњег Неготина. И светска научна јавност се слаже са нашом хипотезом да је име овог римског града, односно утврђења Лакобургус, што у преводу значи утврђење покрај неке стајаће воде, мочваре, језера или поплављеног ушћа, у овом случају ушћа Тимока у Дунав - каже др Владимир Петровић, научни саветник Балканолошког института САНУ.
Његова стратешка позиција близу ушћа Тимока у Дунав, као и веза са античким градом Акве, наглашава његову важност у прошлости.
- Ћетаће које радимо интензивно четири године заредом, а имало смо и ласерско скенирање тзв. лидар, даје нам за право да верујемо да је реч о војном утврђењу, не превеликом, али врло значајном. Једно је, такође, од оних на дунавском лимесу где су Римљани разном сигнализацијом: бакљама, светлошћу, коњаницима, куририма... информисали једни друге и тако штитили и чували ову границу - додаје археолог Гордан Јањић, музејски саветник.
МЕСТО У СВЕТСКОЈ БАШТИНИ
ПРЕЗЕНТАЦИЈА археолошких локалитета стручној и широј јавности, истичу наши саговорници, од суштинске је важности за очување нашег културног наслеђа и његову промоцију на глобалном нивоу.
- Правилно конзервирани и представљени локалитети не само да пружају увид у нашу богату историју, већ могу постати значајна тачка интересовања за међународне посетиоце и истраживаче. На тај начин омогућавамо да наши археолошки споменици добију заслужено место у светској баштини - каже Гордан Јањић.
Стручни тим истраживача ове године фокусирао се на северни бедем у близини северозападне куле, истражене у претходним кампањама.
- Циљ нам је да откријемо целокупан угао утврђења, а можда и улаз у саму фортификацију. Важно је да радимо темељно, сегмент по сегмент, како бисмо што боље разумели структуру утврђења - наводи др Петровић.
На основу четири археолошке кампање и обимних теренских истраживања шире области, установљено је да локалитет има више слојева, од протоисторијског, римског до рановизантијског периода. Срећом, није био угрожен изградњом ђердапских електрана, па се и данас на овом месту назиру зидине и угаоне куле утврђења. Претходне кампање донеле су многа сазнања о функцији овог утврђења, али и неке од покретних налаза, веома важних за детаљно проучавање Лакобургуса.
- Керамика и остаци опеке са натписима које смо тада пронашли указују на значај овог локалитета у касној антици. Иако још нисмо дошли до најдубљих слојева где очекујемо значајније налазе, оно што смо досад открили обећава - додаје Јањић.
ПРЕДСТАВЉЕН НАУЧНИЦИМА СВЕТА
ЗА локалитет Ћетаће - Лакобургус како се у прошлости највероватније звао, светска јавност зна, због још једне праксе коју је установио археолошки тим - да се одмах после истраживања резултати представе и на неком од озбиљних светских научних конгреса. Недавно су др Петровић и Јањић о овом локалитету говорили у Видину, у Бугарској, на Међународном конгресу о дунавским римским провинцијама.
Локалитет Ћетаће, чија је најранија фаза изградње с краја првог века, а последња у шестом веку, за време Јустинијана Првог. На дунавском лимесу су и локалитети Мора Вагеј у Михајловцу, Аквас у Прахову, као и Гламија у Рткову и Егета у Брзој Паланци у општини Кладово.
ТРАМП ЗАПАЛИО СВЕТ ИЗЈАВОМ: Не могу да искључим могућност употребе војне силе!
НОВОИЗАБРАНИ председник САД Доналд Трамп изјавио је данас да не може да искључи могућност употребе војне силе или економске принуде, укључујући повећање царина, када је у питању преузимање контроле над Гренландом и Панамским каналом.
07. 01. 2025. у 18:50
"ОСВЕТА МАЂАРСКОЈ ЗБОГ ПОДРШКЕ ДОНАЛДУ ТРАМПУ" Сијарто оштро о санкцијама САД-а Орбановом шефу кабинета
МИНИСТАР спољних послова Мађарске Петер Сијарто данас је критиковао одлуку Вашингтона да уведе санкције шефу кабинета мађарског премијера Виктора Орбана, Анталу Рогану, због сумње да је умешан у корупцију у Мађарској.
07. 01. 2025. у 18:12
НИЈЕ НИ СЛУТИО ТРАГИЧНУ ВЕСТ: Мемедовић поделио слику са Милорадом дан пре његове смрти (ФОТО)
МИЛИНКОВИЋ је отишао у цркву на литургију где му је изненада позлило.
07. 01. 2025. у 13:21
Коментари (0)