Репортаже

АРХИТЕКТА МИЛОШ УШЉЕБРКА ПРОНАШАО НАЧИН ДА У ОКВИРУ СВОЈЕ СТРУКЕ ПОМАЖЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ: Пројектује српске културне центре за сународнике

Ј. Матијевић

26. 11. 2024. у 13:17

СРПСКИ културни центри (СКЦ) у Глини, Грачацу, Пакрацу и Славонском Броду, још један који се гради у Осијеку, будући у Петрињи и у Двору на Уни, галерија у Пули и Друштвени дом у Жегару, све ове објекте, подигнуте последњих година на радост Срба у Хрватској, пројектовао је млади архитекта Милош Ушљебрка. А, кад смо га питали одакле је, одговара да је истовремено и из Београда и из Жегара у Далмацији.

АРХИТЕКТА МИЛОШ УШЉЕБРКА ПРОНАШАО НАЧИН ДА У ОКВИРУ СВОЈЕ СТРУКЕ ПОМАЖЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ: Пројектује српске културне центре за сународнике

Тек су му 32, а увелико потврђује речи великог архитекте Франка Лојда Рајта да је "архитектура тежња ка истини". У Милошевом случају, оној истини о Србима у Хрватској, њиховој вишевековној баштини, историји, култури, традицији...

- Сваки од од ових центара тражио је засебан приступ. Свака рагија има специфичности, свака кућа своју прошлост, и све то треба обрадити и укључити у пројекат, који касније прича сам за себе. Много је важно да Срби у Хрватској добијају своје културне центре. И то баш овако, систематизоване, који ће функционисати као институционализована групација, имати обједињене садржаје и простор за испољавање специфичних потреба наше заједнице. Људи ће моћи да остваре правну помоћ и загарантована права, који због различитих видова страха, стигматизације или незнања сада остају неостварени. Послератна обнова сводила се само на основне потребе: кров над главом, струју, пут..., све шире од тога остајало је запостављено - причао нам је Милош летос у Глини док су се радови на СКЦ приводили крају, а њему се, било је очигледно "мотале" по глави идеје за нове пројекте.

Летео је тада по градилишту, договарао се са пословођом, бодрио раднике, истовремено пазећи на сваки детаљ пројекта. Били смо задивљени његовом енергијом. Попут детета искрено, показивао је срећу што се центри у Хрватској граде свуда где има Срба: од северне Далмације, преко Лике, Кордуна и Баније, дуж Славоније, све до већих градова ове државе.

УДРУЖЕЊЕ "ЖЕГАР У СРЦУ"

У ЖЕГАРУ сам у детињству стекао много пријатеља. Када смо одрасли, одлучили смо да тежње и жеље преточимо у смислену причу. Тако је настало Удружење "Жегар у срцу". Помажемо старима и угроженима, делимо пакетиће деци, опремамо библиотеке, играонице, а као круна дошла је одлука о формирању Друштвеног дома у Жегару. Инсистирали смо на откупу старе сеоске амбуланте коју су мештани сазидали 1938. Град Обровац, изашао нам је у сусрет и објекат продао. Најпре смо рашчишћавали рушевине, па почели обнову. Сакупљали смо средства од Жегарана сада расутих по свету. У све то се значјнао укључио СНВ и наше замисли учинио остваривијим. Сада смо објекат покрили и у њему се већ одвијају различите културне активности - открива нам Милош.

- Послови око центара нису ми били напор, нисам то тако осећао. Радим у срединама где има доста Срба и које наш рад баш весели. Неретко то је и у сарадњи са свештенством СПЦ. Наравно, има појединачних излива националне нетрпељивости, али има и мноштво Хрвата који оберучке изађу у сусрет нашим потребама и захтевима - прича Милош "мешајући" екавицу и ијекавицу.

Иако још није завршен Друштвени дом у Жегару угошћава позоришне представе

За њега је то, каже, сасвим природно: два изговора нашег језика. То из њега говоре Београд и Жегар, некако се чудесно уливају једни у друге Сава и Дунав крај којих је стасавао са Зрмањом уз коју је проводио лета.

- Србин из Хрватске, Крајишник, тако себе видим. Увек сам осећао велику потребу да исправим сву неправду коју је баш тај део нашег народа доживео. И, досањао сам. Указао се начин, и то у области у којој верујем да то најбоље могу да учиним - збори овај младић рођен 1992. у Београду, где је завршио Петнаесту гимназију и на Архитектонском факултету стекао звање мастер инжењера.

Изглед будућег СКЦ и етно-села у Двору на Уни

А, у Далмацији су му корени. Дубоки.

- Отац и мајка су ми рођени у Жегару. Посао их је довео у нашу престоницу. У кући у Београду се, поготово после "Олује", није ни о чему другоме причало до о Жегару. Одмалена сам заправо прожет искључиво тим причама. Недуго након рата деда је успео да обнови кућу, створили су се услови да ту долазимо. Детињство и летње распусте сам проводио у Жегару, где и сада имамо куће, земљу у пољу, шуму - прича Београђанин са Зрмање.

Ваљда је зато његов први велики пројекат био Друштвени дом у Жегару. Његова обнова још траје. Обнова његове душе, клица новог живота.

- Наше Удружење "Жегар у срцу", СНВ је препознао као групу која нешто покреће и чини у тим по многоме пасивним крајевима. Уследио је пројекат у Жегару, а на основу њега и упит да у име Вијећа радим на њиховим пројектима. То је за мене више од посла - каже Милош.

Уз осмех опет пребира по детињству из ког је понео љубав према огњишту предака:

БЕОГРАД

САДА сам више окренут Жегару, где проводим највише времена и планирам тако да наставим. Навикао сам се на мир и спокој које пружа мало место. Али сви послови су на релацији Жегар-Београд, тако да ми ни Београда не фали, често сам ту - каже наш саговорник.

- Одрастање ми је било потпуно проткано причама о Жегару, а сада ми је живот проткан Жегаром. Он ми је потка живота. Верујем да тако и други људи из Удружења, попут Дражена Јаковљевића и Бранка Комазеца, својим осећањима и духом желе да да чинимо помаке за Србе у Далмацији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ДРАМАТИЧНО УПОЗОРЕЊЕ БРИТАНСКОГ МИНИСТРА: У случају великог рата наша војска била би уништена за највише годину дана

Свет

0 29

ДРАМАТИЧНО УПОЗОРЕЊЕ БРИТАНСКОГ МИНИСТРА: У случају великог рата наша војска била би уништена за највише годину дана

БРИТАНСКА војска би у случају избијања великог рата била уништена у року од „шест месеци до годину дана“, што истиче важност обнове резервних снага у Великој Британији, упозорио је министар одбране за ветеране Алистер Карнс, преноси Скај њуз.

04. 12. 2024. у 17:10

(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) ОБЈАВЉЕН СНИМАК ЛИКВИДАЦИЈЕ: Убица вади пиштољ и пуца са леђа, амерички директор није имао шансе (ВИДЕО)

Свет

0 8

(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) ОБЈАВЉЕН СНИМАК ЛИКВИДАЦИЈЕ: Убица вади пиштољ и пуца са леђа, амерички директор није имао шансе (ВИДЕО)

БРАЈАН Томпсон (50), директор највеће здравствене осигуравајуће компаније у Америци, снимљен је како напушта хотел у 6.45 ујутру у среду, када је маскирани нападач извукао пиштољ са пригушивачем и пуцао му у леђа.

04. 12. 2024. у 19:58