У ПРОСТОРИЈИ Савеза слепих Србије неколико жена седи око стола. Не виденас док улазимо, али знају да смо ту. Чују наше кораке, гласове, осећајунаше покрете. У том свету без светла, њихова чула су изоштрена. Кад очине виде срце препознаје. Оне су жене које не виде, или виде тек делићонога што је у њиховој близини.
Купају се људи, а заједно са њима, освежење у хладној води језера Перућац налазе и медведи. Већ месец дана, скоро свакодневно, појављује се мечка са три мечета, на ширем подручју приобаља.
Коментари (0)